Nema para za radnike Goše, neće ih ni biti

„Rekao je Vladimir Por (bivši vlasnik) jednom od direktora koji je išao u Slovačku da pregovara da ga ne zanimaju ni radnici i da para nema“, kaže predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić. Radnici ove fabrike šinskih vozila su i juče, kao i nedeljama unazad, blokirali prugu od devet do 10 časova, a za ponedeljak najavljuju da će nešto promeniti, najverovatnije blokadu produžiti za jedan sat. Njihov štrajk sa kratkim prekidom traje duže od tri meseca. Toliko traje i ćutanje, bolje nereagovanje, države o situaciji u kojoj se nalazi više od 300 radnika.

Aleksandar Vučić je kao premijer otišao jednom, 7. aprila, u tu fabriku i obećao pomoć. Poveo je tada sa sobom ministre rada i privrede Aleksandra Vulina i Gorana Kneževića. Vučić je obećao da će doći u fabriku ponovo oko Đurđevdana, ali nije nikada otišao. Postao je predsednik države u međuvremenu, sada ima pametnija posla, valjda.

Iz službe za informisanje ministra rada Aleksandra Vulina su 28. marta, kada se štrajk tek zahuktavao, na pitanje Danasa da li je inspekcija rada bila u kontroli u fabrici Goša rekli da su tokom 2014. inspekcije rada dva puta podnosili prijave protiv vlasnika Goše zbog nepravilnosti u poslovanju, ali da sudski organi nijednom nisu odredili kaznu.

Vulin je rekao kako je „nedopustivo da neko ne uplaćuje doprinose za radnike“, kao i da takvo ponašanje mora biti sankcionisano, te da će država učiniti sve što je u njenoj moći da se situacija u Goši reši.

Samo nedelju dana kasnije, 5. aprila, Vulin je shvatio kako je Goša privatno preduzeće i da država ne može da nađe rešenje, ni da pokriva dugove privatnog vlasnika.

„To jednostavno nije moguće. Ono što je u nadležnosti države, mi možemo da uradimo. Mi možemo da vidimo da li ima bilo šta što država može konkretno da uradi, ali ne možemo da rešimo problem zaostalih zarada od privatnog poslodavca“, rekao je on tada.

Država ne može da pokriva dugove privatnog poslodavca, ali može i mora da kontroliše da li taj privatni poslodavac uplaćuje doprinose ili ne. U slučaju Goše, bivši vlasnik ŽOS Trnava im je ostao dužan 600.000 dinara za zarade, dok doprinose nije plaćao četiri pune godine. Isto toliko radnici su bili i bez zdravstvenih knjižica.

Međutim, zbog toga ga država Srbija nije kaznila. Nereagavanjem države Srbije radnici su ostali u minusu od 1,8 miliona evra, a ona sama četiri miliona evra. Kako je moglo da se desi da Poreska uprava, koja svako malo zatvori neku sitnu radnju ili pekaru u kraju, ne uspe za četiri godine da primeti izbegavanje obaveze jednog tako velikog, stranog poslodavca? Pitanje Danasa da li je Poreska uprava tokom 2013, 2014, 2015. i 2016. reagovala na bilo koji način zbog neplaćenih doprinosa u Goši gotovo tri meseca je bez odgovora. Poslali smo ga 7. aprila.

Ministar privrede je najsporije odreagovao na vest o štrajku u Goši, prvi put se oglasio (ne računajući zajedničku posetu sa Vučićem) tek 26. aprila. I poslednji put. Tad je rekao da će država „učiniti sve što je u našoj moći“, ali i napomenuo da „nemamo mnogo mogućnosti, jer je to potpuno privatna fabrika“. Mi smo juče pokušali da dobijemo odgovor od njega da li postoji neki plan, šta učiniti sa radnicima Goše, ali i Fijata koji štrajkuju već nekoliko dana, ali nam odgovor nije stigao.

Međutim, ministar privrede, koji to ostaje i u ovoj više rekonstruisanoj nego novoj vladi Ane Brnabić, nije propustio da se u Parizu krajem maja pohvali kako je Srbija „šesta zemlja u Evropi po broju novootvorenih radnih mesta, proizašlih iz direktnih stranih investicija“ i kako su samo od početka godine potpisali ugovore sa devet velikih kompanija, koje planiraju da investiraju skoro 60 miliona evra u našu zemlju i otvore više od 4.000 novih radnih mesta. Ako će to biti radna mesta poput onih u Goši, Falk Istu, Fijatu, Juri – hvala, ali bolje ne.

Danas je odgovore o situaciju u Goši pokušao da dobije i od Ane Brnabić (bila je mandatarka pa nije mogla da konkretno reaguje), Vučića kao premijera i predsednika, ali i Ivice Dačića dok je bio u statusu vršioca dužnosti premijera. Konkretne odgovore nismo dobili ni mi, ali ni radnici koji su im pisali, a koje sada očekuje najverovatnije stečaj i „rupa“ u penzijskom osiguranju od četiri godine koju izgleda niko ne namerava da zakrpi.