Nemačka otvara vrata za radnike iz Srbije

Priliku da joj se ispuni cilj koji je zacrtala još u trećem razredu srednje škole dobila je zahvaljujući projektu Triple win koji zajedničkim snagama realizuju Centrala za rad sa strancima i stručno posredovanje i Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ). Zahvaljujući sporazumu koji su 2013. potpisale nemačka i naša nacionalna služba za zapošljavanje, Anastasija Dačević se u junu prijavila na konkurs i prošla.

– Završila sam srednju školu i posle toga praksu u bolnici u Šapcu. Položila sam državni ispit, posvetila jedno vreme učenju jezika i prijavila se u junskom roku na konkurs – priča za Danas Anastasija Dačević.

S obzirom na to da nema iskustva, kako kaže, za početak će raditi kao pomoćnik, a kada nostrifikuje diplomu kao medicinska sestra. Dobila je posao u bolničkom centru u Memingenu, nedaleko od Minhena.

– Planovi su da radim i ako uspem studiram medicinu ili nešto što je slično tome. Preko ovog projekta dobijamo ugovor na godinu dana, koji posle može da se produži, a posle dve godine možemo i da studiramo – ističe Dačević.

Na pitanje da li je među dugoročnim planovima i ostanak u Nemačkoj, Anastasija bez zadrške odgovara da joj je to želja.

– Od trećeg razreda želim da odem iz Srbije. Nisam ovde uspela da se uklopim, ni u društvu ni u naš zdravstveni sistem. Tako da mi je želja da tamo odem i zasnujem porodicu – ističe naša sagovornica.

Anastasija Dačević je samo jedna od njih 660 koliko ih je posredstvom ovog projekta za ovih šest godina dobilo posao u Nemačkoj. Godišnje, kako kažu za Danas u Triple win projektu, put Nemačke ode u proseku 110 ljudi. Ono što je bitno jeste da broj nikada nije takav, a o tome obe države vode računa, da ide na štetu jednog ili drugog zdravstvenog sistema.

– Triple win projekat kandidatima garantuje siguran put u Nemačku, s obzirom da svi nemački poslodavci takođe moraju da ispune uslove za učešće na projektu i ugovorom koji potpisuju sa projektom obavezuju se na ispunjenje svih obaveza. To se pre svega odnosi na zaključivanje radnog odnosa u Nemačkoj pod istim uslovima kao i za osobe koje već rade u Nemačkoj. Dakle, medicinsko osoblje nikako nije jeftina radna snaga – ističu u ovom projektu i napominju da kandidati ne plaćaju nikakve nadoknade za posredovanje, niti projekat ostvaruje profit u Srbiji, jer sve troškove projekta snose nemački poslodavci.

Nešto slično, bez posebnih sporazuma biće moguće od januara 2020. kada u Nemačkoj počinje da važi krajem prošle nedelje usvojeni Zakon o useljavanju. On će, između ostalih, i građanima Srbije omogućiti da u Nemačku trbuhom za poslom odu mnogo lakše nego što to sada mogu da urade. Građani van EU biće na neki način izjednačeni na tržištu rada sa onima koji imaju pasoš neke od zemalja članica evropske zajednice.

Novim zakonom, u Nemačku će moći da odu i oni koji nemaju unapred dogovoren posao. Potrebno je da dokažu da imaju novca da se izdržavaju šest meseci i da bar minimalno znaju nemački jezik. Nemačka je poznata po tome da vapi za kvalifikovanim, pre svega, medicinskim osobljem, što je prilikom predstavljanja novog zakona i istaknuto. Ideja je zato da ovaj zakon olakša kvalifikovanim radnicima iz zemalja poput Srbije da lakše dođu do posla.

Radnici će moći da se prijave za stalni boravak ukoliko četiri godine konstantno imaju boravišnu dozvolu, rade i plaćaju penzioni sistem najmanje 48 meseci, a jedna od razlika u odnosu na ranije jeste što nemački poslodavci više neće morati da dokazuju da za mesto ponuđeno radniku koji dolazi iz neke druge zemlje nije bilo moguće pronaći odgovarajućeg kandidata iz Nemačke ili EU.

Prema podacima nemačkog Instituta za istraživanje tržišta, Nemačkoj nedostaje 1,2 miliona radnika. A prema podacima našeg Ministarstva rada iz Srbije prošle godine je otišlo 5.600 građana, najviše u Rusiju, Češku, Slovačku, Hrvatsku, Crnu Goru i Sloveniju. Prema tim istim podacima najviše njih želi da ode u Nemačku, Austriju i Švajcarsku i skandinavske zemlje. Zahvaljujući ovom nemačkom Zakonu koji počinje da važi za godinu dana, dosta njih dobiće priliku da ispuni svoje želje. Kvalitetna radna snaga nastaviće u još većem broju da napušta Srbiju.  

Đorđević: Preduprediti odlaske

Ministar rada Zoran Đorđević je i sam pre nekoliko dana ukazao na probleme koji će se pojaviti nakon 1. januara naredne godine, kada Nemačka uvodi liberalnije propise za zapošljavanje stranaca, jer će sigurno mnogi ljudi iz Srbije iskoristiti tu mogućnost. On je rekao da će Ministarstvo formirati tim „najmerodavnijih ljudi koji se bave tom problematikom, od SANU do nevladinih organizacija, koji bi Vladi pomogli da određenim merama ne samo predupredi odlazak radnika, nego i omogući povratak onim koji su otišli“.