Nemačka 2023. još više olakšava dobijanje radne vize: Više od 1,7 miliona radnih mesta, a evo koji su uslovi

Iako je na trenutak delovalo da je pandemija korona virusa na trenutak zaustavila emigraciju, to nije tako, jer prema podacima zvanične evropske statistike, samo je tokom 2020. više od 40.000 ljudi dobilo prvu boravišnu vizu u nekoj od zemalja EU.

Trećina je zatražila vizu za Nemačku, a najava da će tokom 2023. ova država dodatno olakšati ulazak u zemlju i dobijanje radne i boravišne dozvole mladim i kvalifikovanim radnicima – dodatno treba da zabrine državu Srbiju.

Nemačka će olakšati proceduru za rad mlađima od 35 godina koji imaju osnovno znanje nemačkog jezika i diplomu, a ta mera koju je vlada ove zemlje najavila još početkom prošle godine trebalo bi da zaživi do kraja ove. Procene su da u Nemačkoj ima više od 1,7 miliona otvorenih radnih mesta za koja ne mogu da nađe radnike.

Radnicima iz Srbije Nemačka je oduvek bila prvi izbor, a prema ranijim podacima Infostuda najviše ponuda za posao u inostranstvu u periodu od 2013. do 2020. dolazilo je iz Nemačke, a tek potom iz zemalja u regionu Hrvatske, Crne Gore i Slovenije.

Poslova za građane Srbije je tada bilo za one koji imaju diplome iz oblasti mašinstva, građevine i informacionih tehnologija, ali i elektrotehnike, ugostiteljstvo, priprema hrane, zdravstva i transporta.

I dok EU radi na privlačenju stranih radnika Srbija nije mnogo odmakla u pokušaju da sačuva radnu snagu. A nije da nije bilo najava da će to da uradi.

Naime, pre tačno četiri godine, januara 2019. kada je ministar rada bio Zoran Đorđević formiran je Tim za praćenje ekonomskih migracija. Glavni cilj tima, u kome je okupljen veliki broj stručnjaka iz raznih oblasti, trebalo je da bude stvaranje atmosfere u društvu i na tržištu rada i osmišljavanje jasnih akcija kako da se radnici zadrže, da se emigracija smanji.

Pre dve godine u februaru napravljena je Strategija za praćenje ekonomskih migracija koja bi se tim bavila do 2027. godine.

U Ministarstvu rada su za Danas novembra 2020. rekli da je u toku izrada akcionog plana od 2021. do 2023. godine.

Dve godine kasnije, na sajtu Ministarstva rada nalazi se dokument u kom je Vlada usvojila Akcioni plan, kao i godišnji izveštaj o sprovođenju akcionog plana za 2021. godinu.

U tom izveštaju, navode se da je formirana radna grupa za sprovođenje i praćenje strategije i akcionog plana, kao i da je u toku formiranje radne grupe za statistiku migracije i dodatna edukacija članova radne grupe.

U toku je, kako se ističe, koordinacija između rada lokalnih saveta za migracije i kancelarija za mlade, kao i podrška inovativnim startapovima.

Ministarstvo rada u ovom izveštaju ističe i da je u toku davanje olakšica za zapošljavanje određenih kategorija fizičkih lica ne bi li se usporio odlazak u inostranstvo.

Prvi izveštaj o primeni Akcionog plana za 2021, koji je obuhvatio period od tri i po meseca, već je pokazao značajne rezultate, navode za Danas u Ministarstvu rada.

“Pored formirane Radne grupe za sprovođenje i praćenje Strategije i pratećeg Akcionog plana, tokom prve godine njegove primene započelo se i sa formiranjem organizacione jedinice u okviru Republičkog zavoda za statistiku, koja će uvesti stalnu statistiku o migracijama, zatim je održano više od 30 obuka, realizovano je i više obuka od strane Komesarijata za izbeglice i migracije na temu izrade, odnosno ažuriranja lokalnih akcionih planova za migracije za jedinice lokalnih samouprava”, ističu u Ministarstvu.

“Kakve je rezultate pokazala primena Akcionog plana u drugoj godini njegovog sprovođenja, pokazaće sledeći izveštaj koji će biti izrađen krajem prvog kvartala 2023. godine”, napominju u ovom Ministarstvu.

Kako za Danas kaže Vladimir Grečić, stručnjak za migracije i član Vladinog tima, od kada je Startegija usvojena Tim se nije sastajao.

Akcioni plan je bio najavljen za jesen 2020, kaže on, ali članovi Tima za migracije više nisu pozivani na sastanke. Grečić kaže da je to kod nas inače tako jer se sve radi “kampanjski”.

Tržište rada nigde nije potpuno slobodno, podseća Grečič i napominje da je u Evropi trenutno situacija takva da nedostaje mnogo radne snage određenih zanimanja i da te zemlje imaju takvu politiku da uzimaju uglavnom one kadrove koji im nedostaju.

“Srbija bi isto tako trebalo da uradi, da pokuša da privuče onu radnu snagu koja joj najpotrebnija. Vidite da postoji velika tražnja za vozačima, još malo će velika tražnja biti i za onima iz medicinske struke, a to je ono što nedostaje i u EU”, ističe Grečić.

On ne misli da će biti velikog odliva radne snage u EU, jer je situacija trenutno takva da milion ljudi iz Ukrajine traže svoju šansu, biće mnogo onih koji mogu da zadovolje kriterijume za zapošljavanje, tako da i evropske zemlje stimulišu za prijavljivanje za određene poslove, u kojima imaju deficit.

To što je Nemačka najavila lakšu procduru za prijem mladih i visoko kvaifikovanih radnika Grečić kaže da nije neka suštinska promena, odnosno da nema velike promene u njihovoj politici zapošljavanja. To je, kako kaže, samo dodatna stimulacija za određena deficitarna zanimanja.

“Verujem da će biti i poteškoća u pojedinim granama, biće oštrija konkurencija. Imam primer iz Nemačke, znam inžinjere koji rade kao vozači jer su trenutno vozači traženi a i lakša im je procedura za dobijanje radne dozvole”, ističe Grečić.