Nemamo mnogo toga da ponudimo gostima

Ima ga, ali ne onoliko koliko ova atraktivna destinacija zaslužuje i ne koliko to žele oni koji se turizmom u Alibunaru bave.

– Trenutno nemamo mnogo toga što bismo mogli da ponudimo gostima koji dolaze kod nas. Postoji edukativni centar Čardak koji pripada Kovinu, ono što mi imamo ovde je vazdušna banja Devojački bunar i jedan restoran sa smeštajem – kaže Miodrag Mitrović, direktor Turističke organizacije Alibunar.

Cela Deliblatska peščara proglašena je specijalnim rezervatom prirode, i pod zaštitom je UNESCO, a unutar nje nalaze se dva rezervata, 16 rezervata genetskog fonda i šest spomenika prirode. Možda najlepše uređeni deo Peščare je upravo vikend naselje Devojački bunar. Osim pansiona za smeštaj i restorana tu su još i bazeni, ali i staze za šetnju, trim-staze, tereni za rukomet, mali i veliki fudbal.

Ne tako davno bilo je priča i planova o tome da bi bilo dobro da ova opština ima jednu banju, međutim Mitrović kaže da se to „nekada pominjalo“, ali da se nije otišlo dalje od ideje.

S obzirom na to da je svet flore i faune u Deliblatskoj peščari izuzetno bogat i da se nedaleko nalazi i Kanal DTD, on je omiljena destinacija često ne samo lokalnim ljubiteljima lova i ribolova, već i onima koji dolaze iz daleka.

– Lov i ribolov su razvijeni, ali najviše na dnevnom nivou, ljudi dolaze na dan da pecaju. Sve je još u nekom povoju i generalno je ulaganje u lov i ribolov na „kratkom štapu“. Ono što imamo i čime možemo da se pohvalimo jeste manifestacija „Lov na banatsku lisicu“ koja će biti održana 19. januara – ističe Miodrag Mitrović.

Upravo ovu manifestaciju Turistička organizacija, kako kaže naš sagovornik, pomaže koliko im njihov skromni, siromašni budžet dozvoljava.

Lov na banatsku lisicu, o čemu smo već pisali u prvom broju dodatka „Alibunar Danas“, jeste tradicionalna manifestacija koja ima i edukativni karakter, jer se u okviru nje organizuju i stručna predavanja o razvoju domaćeg lovnog turizma, kao i o bolesti besnila, kako kod lisica, tako i kod ostalih predatora koji žive na ovom području. Svake zime, u približno isto vreme, više stotina lovaca učestvuje u hajci na banatsku lisicu. Hajka se kreće u ritu između mesta Seleuš i Lokve, gde je pomenuta životinja i najbrojnija, a lovi se samo odmereno i planski, pa je tako u skladu sa zakonskim normama tokom poslednje hajke odstreljeno sedam lisica. I narednu jubilarnu 15. hajku organizovaće lovačko udruženje „Srndać“ i Turistička organizacija opštine Alibunar.

Nezaobilazni deo turističke ponude opštine Alibunar, ali i ostalih mesta koja se nalazi u neposrednoj blizini najveće evropske reke je i biciklistička tura koja prolazi kroz našu i još devet zemalja. Ruta „Euro Velo 6“ je međunarodna biciklistička staza koja kreće od Francuske, preko Švajcarske, Nemačke, nastavlja se kroz Austriju, Slovačku, Mađarsku i Hrvatsku do Srbije, i dalje do Rumunije i Bugarske.

Jednim svojim delom ova ruta prolazi i kroz severni deo Srbije prateći liniju Dunava, od Bačkog Brega, preko Novog Sada i Beograda.

Dva veka pošumljavanja Peščare

Pošumljavanje Deliblatske peščare počelo je pre dva veka, dok je ovim delom zemlje vladala Austrougarska monarhija. U to doba Peščara je, kako i samo ime kazuje, bila pustinja na čijim je obodima bilo nešto vegetacije. Nepregledno polje peska je ugrožavalo živi svet, uključujući ljude, ali i njihove tvorevine kakve su saobraćajnice i kuće. I, dabome, njive. Suočena sa tim, Habzburška monarhija, uvek željna novih kvalitetnih prostranstava, plan pošumljavanja poverila je inženjeru Francu Bahovenu, a posao je nastavio Jozef Veseli.

Bela breza i jablan su bili prvi izbor, a kasnije je stigao i bagrem koji je danas prevashodna šumska kultura, jer pokriva više od dve trećine Peščare. Pošumljavanje je potrajalo bezmalo čitav vek do 1907. godine, a sedam decenija kasnije Deliblatska peščara je zakonom proglašena za Specijalni rezervat prirode i danas je 35 hiljada hektara pod visokim stepenom zaštite.

Koliko je važno održati ovaj fenomen začet prirodom, a dopunjen ljudskom rukom i brigom, pokazuje i podatak da JP „Vojvodinašume“ godišnje izdvajaju bezmalo milijardu dinara za dalje pošumljavanje, negu i zaštitu šuma na teritoriji kojom gazduju, uključujući peščaru.

Projekat „Turizam kao najveći potencijal Alibunara“ sufinansira se sredstvima Opštine Alibunar. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.