Nemar ili namera državne administracije

Da li je to zbog 300 hektara oranica u banatskom ataru, na koje je neko bacio oko, ili je reč o nemaru državnih činovnika, koji se ne obaziru na činjenicu da sud, već drugi put presuđuje, da nema osnova za pokretanje stečajnog postupka. Podsećanja radi, takvu odluku je, nakon zrenjaninskog Privrednog suda, pre dve nedelje potvrdio i Apelacioni privredni sud u Beogradu. Ministarstvo privrede je u maju ove godine tražilo uvođenje stečaja, uz obrazloženje da „Branko Gleđa“, kao preduzeće sa društvenim kapitalom, nije privatizovano do isteka zakonskog roka, odnosno do 31. decembra 2015. godine.

Vojin Trkulja, direktor ovog Poljoprivrednog preduzeća, kaže za Danas da nemaju dugove, niti obaveze prema poveriocima. Posluju pozitivno i prethodnih godina su isplaćivali dobit, ali nisu ulagali u mehanizaciju, jer nisu znali kakva ih sudbina. Naš sagovornik objašnjava da ova agonija traje već 11 godina, kada su, pozivajući se na tada važeći Zakon o zemljoradničkim zadrugama, zatražili od Vladi Srbije saglasnost da se preduzeće preregistruje u zadrugu.

– Ali, pošto je u Srbiji sve komplikovano, kao prepreka se pojavio Zakon o preduzećima, kojim je precizirano da je za svaku promenu u firmama sa društvenom svojinom potrebna saglasnost vlade. I mi smo, 2005. godine, uputili zahtev u kome tražimo saglasnost da se preregistrujemo u zadrugu. Tada smo od Ministarstva privrede dobili odgovor da nam nije potrebna saglasnost, već da se postupak radi po Zakonu o zadrugama. Preregistrovali smo se u zadrugu, radili tako godinu dana, da bi nam godinu dana kasnije registracija bila poništena, uz obrazloženje da nemamo saglasnost vlade. Pravni lek je bio obraćanje Vrhovnom sudu, koji je usvojio naš zahtev uz obrazloženje da „nije potrebna saglasnost vlade“. Ali, država se žali na tu odluku Vrhovnog suda, pozivajući se na vanredni pravni lek „zaštita zakonitosti“. Posle godinu dana Vrhovni sud preinačuje presudu i traži saglasnost vlade. Time se poigravanje države sa sudbinom našeg preduzeća nastavlja – ističe Trkulja.

Preduzeće „Branko Gleđa“ je, 2010. godine, ponovo podnelo Vladi Srbije zahtev za saglasnost, a rukovodstvo firme stiže do Ministarstva privrede.

– Tražili su nam dokumentaciju o poreklu zemljišta. Doneli smo sve kupoprodajne ugovore jer smo 270 hektara zemlje kupili, dok se 40 hektara vodi kao državno zemljište. Dostavili smo pravni istorijat Privrednog suda iz Zrenjanina u kome se vidi kako smo bili zadruga, pa smo potom ušli u kombinat, posle kombinata u preduzeće. Na osnovu kompletne dokumentacije Ministarstvo privrede je poslalo Vladi RS predlog da nam se izda saglasnost. Pošto odgovor nikako nije stizao, uputili smo više urgencija i svaki put smo obaveštavani da je naš zahtev prosleđen Ministarstvu privrede. Poslednji odgovor, koji je stigao iz kabineta premijera, bio je da nemamo više mogućnost da se preregistrujemo u zadrugu „jer se promenio Zakon o zadrugama“ – priča Trkulja.

Preduzeće „Branko Gleđa“ jedina je firma u Višnjićevu, zabačenom selu u nerazvijenoj opštini Žitište. Stanovnika je sve manje, posla nema, lekar svraća jednom nedeljno, i jedino je još samo autobus redovan. Ako se ugasi zadruga, ugasiće se i selo, smatraju u Višnjićevu gde danas živi 250 stanovnika. Selo su osnovali solunski dobrovoljci, čiji su potomci 1956. godine formirali zadrugu „Branko Gleđa“. Zadruga je 1976. pretvorena u društveno preduzeće i našla se u sastavu kombinata „Servo Mihalj“. Od 1996. pretvorena je ponovo u zadrugu, ali sa statusom društvenog preduzeća.

Ignorisanje zahteva

– Sve i da je stečaj pokrenut iz razloga što privatizacija nije u roku urađena, taj postupak bi, prema odredbama Zakona o stečaju, morao da bude obustavljen. U junu, kada je pokrenut predstečajni postupak, Ministarstvo rada nam je poslalo predlog da napravimo plan isplate otpremnina, ali radnici se nisu prijavili, jer nisu znali šta ih, zapravo, čeka. Oranice nisu zasejane, a mi i dalje tražimo saglasnost da se transformišemo u zemljoradničku zadrugu – objašnjava Vojin Trkulja, direktor ovog Poljoprivrednog preduzeća.