Foto: EPA/ KOCA SULEJMANOVIĆSve veća prašina diže se oko spekulacija da bi nemački Folksvagen, najveći proizvođač automobila na svetu, već dogodine mogao da počne da gradi fabriku negde u istočnoj Evropi.
Dojče vele koji je prvi lansirao ovu informaciju navodi s tim u vezi da upravni odbor Folksvagena navodno planira da tu fabriku izgradu u nekoj balkanskoj zemlji. Kao najozbiljniji kandidati izdvojili su se, navodno, Bugarska i Srbija.
Neki domaći tabloidi već tvrde da je u tom nadmetanju sa Buga rima Srbija u prednosti, odnosno da je Folksvagen već odlučio da će fabriku da gradi u Srbiji. Bolji poznavaoci ove problematike smatraju, pak, da treba sačekati početak narednog meseca, kada bi nemačka kompanija, prema informacijama Dojče vele, trebalo definitivno da prelomi i saopšti da li će, i, ako hoće, gde da gradi fabriku.
Upućeni u (ne)prilike u svetskoj automobilskoj industriji kažu da obe zemlje imaju svoje prednosti. Najveća prednost Bugarske je ta što je već podavno članica Evropske unije, i što ima dobru ekonomsko – privrednu saradnju sa Nemačkom, vrednu više od osam milijardi evra na godišnjem nivou, pri čemu ostvaruje suficit u trgovini sa Nemcima od oko 320 miliona evra. Nedostaci su joj što nema, niti je ikada imala automobilsku industriju, te joj, otuda, nedostaju, tradicija u toj industrijskoj delatnosti, te tako i obučeni radnici i stručnjaci, kao i proizvođači auto-delova, koji su, kao dobavljači, neophodni svakoj velikoj fabrici automobila.
Srbija, s druge strane, ima dugu tradiciju u oblasti automobilske industrije. U Kragujevcu je, od 1955. do 2010. godine kada je Fijata preuzeo kragujevačku fabriku proizvedeno više od četiri miliona automobila, od čega je više od 700.000 izvezeno širom sveta, od toga 142.300 u Ameriku, a ostalo dobrim delom u Nemačku, Britaniju i druge razvijene evropske zemlje. Nakon dolaska Fijata, u Kragujevcu su na temeljima bivše Zastavine fabrike automobila, izgrađeni najsavremeniji pogoni za proizvodnju putničkih vozila najnovije generacije, u čijoj izradi učestvuju i, za tu potrebu, dobro obučeni radnici, stručnjaci i menadžeri, što će reći da Šumadija i Srbija imaju i decenijama edukovanu, samim tim i kvalitetnu radnu snagu. Kraj Fijatove fabrike, u Kragujevcu, Šumadiji i drugde po Srbiji izgrađen je i veliki broj pogona za proizvodnju auto-delova koji rade ne samo sa Fijat, nego i za proizvođače automobila širom Evrope i sveta.
Srbija, dakle, na tom planu, reklo bi se, ima solidnu prednost nad Bugarskom. Valja, međutim, ovom prilikom podsetiti i da je Folksvagen dva puta dosad dolazio u Srbiju i Kragujevac, sa namerom da ovde započne proizvodnju automobila, ali da je oba puta odavde odlazio neobavljena posla. Pre no što je, u aprilu 1991., preuzeo češku Škodu, Folksvagen je bio u Kragujevcu, pošto je najozbiljnije bio zainteresovan za partnerstvo sa Zastavom, koja je tada još uvek izvozila „jugo“ u Ameriku, i spremala novi model („floridu“) za američko tržište. Nemci svoj naum vezan za Zastavu nisu uspeli da ostvare, pošto ih je poslovodstvo kragujevačke fabrike obavestilo da su pregovori sa Fijatom, o formiranju zajedničke kompanije (sa vlasničkim odnosnom 50:50) za proizvodnju do 500.000 automobila godišnje, daleko odmakli. Folksvagen je, sećaju se učesnici tih razgovora, nevoljno otišao u Češku i tamo sa Škodom napravio bum, a Zastava i Fijat, uprkos ozbiljnom i detaljnom sporazumu, zajedničku fabriku, u Kormanskom polju nadomak Kragujevca, za proizvodnju pola miliona vozila godišnje, nikada nisu napravili, pošto ih je u tome, nedelju dana pre potpisivanja konačnog sporazuma, sprečile sankcije međunarodne zajednice koje su SR Jugoslaviji uvedene u maju 1992. godine.
U martu 2008., delegacija Folksvagen ponovo je bila u Kragujevcu i Zastavi. U razgovorima u Zastavi, menadžeri nemačke kompanije otvoreno su rekli da ih Zastava više ne zanima, već da bi hteli da u okolini Kragujevca naprave potpuno novu fabriku. Tadašnje rukovodstvo grada najpre im je ponudilo lokaciju u Ravnom gaju, prema Kraljevu, ali su Nemci to odbili, uz obrazloženje da bi fabriku gradili ispred, a ne iza Kragujevca. Zato su im ponuđeni Kormansko polje, kod Kragujevca, i polje u ataru sela Badnjevac, na putu Kragujevac – Batpčina, Predstavnici Folksvagena prihvatili su ovu drugu lokaciju i od rukovodstva grada zatražili da napravi elaborat sa detaljnim informacijama o broju stanovnika u Kragujevcu i okolini, o demografski kretanjima u šumadijskom delu Srbije, o obrazovnim ustanovama, pre svega u srednjoškolskom i viskom obrazovanju u centru Šumadije, zatim o infrastrukturi i planovima u toj oblasti, izvorima i tokovima energije.
Ali, opet se, u maju te 2008., pojavio Fijat i državnom rukovodstvu za Zastavu dao ponudu „koja se ne odbija“. Elaborat za Folksvagen rađen je i dalje, kontakti sa Nemcima nisu prekidani ni mesecima posle dolaska Fijata. Država je, navodno, Folksvagenu odabranu lokaciju ponudila gratis, plus 50 miliona evra učešća u izgradnju fabrike za proizvodnju, kako je tada navođeno, 150.000 automobila godišnje, koje je nemačka kompanija planirala da prodaje na ruskom tržištu. Predstavnici tadašnje kragujevačke vlasti koji su učestvovali u pregovorima i izradi elaborate za Folksvagen ovih , međutim, „odgovorno tvrde“ da država nije bila iskrena prema nemačkoj kompaniji, te da je, zbog Fijata, koji nije želeo nikakvu konkurenciju u Srbiji, odustala od izglednog aranžmana sa Folksvagenom. Istovremeno, ima i onih koji tvrde da se i Folksvagen te 2008. predomišljao, pošto Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije ne podrazumeva bescarinski plasman srpskih automobila na ruskom tržištu, kao što se to poslednjih nekoliko godina, pokazalo na primeru kragujevačkog Fijata.
Gotovo je, dakle, izvesno da se Folksvagen još nije odlučio za Srbiju, ali bi se moglo očekivati da Srbija ima prednost kad je buduća nemačka investicija u pitanju, koja, koliko je javnosti dostupno, više nije toliko vezana za mogućnost izvoza u Rusiju, Folksvagen, naime, uskoro planira da u svojim fabrikama u Nemačkoj u potpunosti organizuje proizvodnju elektromobila, dok bi proizvodnju vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem nastavio u Istočnoj Evropi. Da li će tako i biti, znaće se, ako je verovati medijskim najavama, već početkom narednog meseca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
