Nemci u Vojvodini investirali više od 1,2 milijarde evra

Jedan od benefita tog aranžmana sa Nemcima jeste otvaranje farmi svinja u Banatu i na još nekim lokacijama u Vojvodini. Inače, na području pokrajine posluje 39 nemačkih firmi. I ne samo to. Na listi stranih investitora Nemačka prednjači kako po obimu investicija, tako i po broju zaposlenih. Prema podacima Fonda za podršku investicija u Vojvodini, u proteklih 16 godina Nemačka je uložila ukupno 1,2 milijardi evra. Slede Francuska, Italija, Belgija i Slovenija. Nemačke kompanije imaju lidersku poziciju i kada je reč o zapošljavanju – u njima radi oko 12.700 ljudi sa područja Vojvodine. U veće poslodavce spadaju italijanske, slovenačke, ruske i francuske kompanije. Zanimljivo je da je pored agrara, gde su realizovane najveće investicije, najbrže rastući sektor prateća auto industrija – tu je uhljebljenje pronašlo oko 11.300 radnika. Veliki broj nemačkih kompanija u Vojvodini, angažovano je upravo u tom sektoru – Boš GmbH, IG Bajerin, Drakslmajer, Norma grupa, Kontitek i druge. Tu su i francuski Hačinson, Belie, Mecaplast grupa i Strejt grupa, kanadsko-austrijska kompanija Magna siting, britanski Albon endžinering, italijanski Lames …

– Fond za podršku investicija prepoznaje upravo taj sektor kao jedan od najperspektivnijih u Vojvodini, što je logično imajući u vidu blizinu velikih proizvođača automobila u regionu i sve komporativne prednosti koje imamo. Treba, međutim, pomenuti i agrobiznis, u kojem smo kompatibilni zbog velikih prirodnih resursa, duge tradicije, dobre klime, povoljnog odnosa obradivih površina i zaposlenih u poljoprivredi… IT sektor je takođe izuzetno perspektivan, naročito razvoj softvera, potom automatizacija i kontrola, ali i mehatronika je sektor koji obećava, a usko je povezan sa tehnologijom prerade – kaže za Danas Nataša Pavićević Bajić, direktorka Fonda za podršku investicija u Vojvodini.

Prema njenim rečima, Vojvodina je regija sa značajnim prirodnim potencijalom u oblasti obnovljivih izvora energije, posebno biomase pa je to svakako sektor na koji treba obratiti pažnju u budućnosti. Naša sagovornica podseća da su investitorima ponuđene olakšice i podsticaji za ulaganje.

– Bilo je više državnih inicijativa usmerenih ka privlačenju stranih direktnih investicija, poput kreiranja odgovarajuće poreske politike, preko finansijskih podsticaja, pa do carinskih oslobođenja i drugih olakšica. Činjenica je da je poreski sistem u Srbiji veoma stimulativan za strane ulagače. Podsetiću u tom kontekstu da je porez na dobit preduzeća od 15 odsto među najnižim u regionu, dok su porez na zarade i doprinosi za socijalno osiguranje među najkonkurentnijim u Centralnoj i Istočnoj Evropi – tvrdi Nataša Pavićević Bajić.

Ona, međutim, naglašava da su za dobijanje podsticaja strani investitori morali da ispune određene uslove. Tako su, recimo, republička bespovratna finansijska sredstva odobravana samo kompanijama koje su ispunile propisane kriterijume u vezi sa visinom investicije, brojem zaposlenih i lokacijom, posmatrano u kontekstu stepena razvijenosti opštine na čijoj se teritoriji investicija realizuje.

– Pokrajinske subvencije su se davale za refundaciju troškova ulaganja u materijalnu imovinu pod uslovom da je reč o, većim delom, izvozno orijentisanim projektima. Investitori su morali da ispune još neke zahteve, kao što su izgradnja novih proizvodnih pogona, ili obavljanje delatnost u namenski izgrađenom objektu, kao i da posluju u prerađivačkom sektoru, ili u sektoru informacionih tehnologija. Opštine i gradovi u Srbiji su imali pravo da otuđe zemljište u javnoj svojini po ceni nižoj od tržišne, ili bez naknade, samo pod uslovom da je projekat od posebnog značaja za realizaciju lokalnog ekonomskog razvoja, odnosno da za rezultat ima povećanje broja zaposlenih za najmanje jedan odsto i srazmerno uvećavanje javnih prihoda – precizira Nataša Pavićević Bajić.

Prema podacima VIP fonda, u periodu od 2000. do danas, u Vojvodinu je došlo 318 stranih kompanija, koje su ukupno investirale 7,5 milijardi evra, a zapošljavaju oko 64.500 ljudi. Ove brojke obuhvataju realizovane investicije u proizvodnji, trgovini, finansijama i drugim sektorima, ali ne obuhvataju predstavništva stranih kompanija. Najviše je italijanskih kompanija ( 50), slede nemački investitori (39), zatim slovenački (33), austrijski (26), dok je francuskih kompanija 18. Najviše investicija u odnosu na visinu ulaganja došlo je u agrobiznis sektor, za kojim slede finansijski, građevinski, medicinski i farmaceutski sektor, kao i naftna industrija. Kada je u pitanju broj kompanija, u agrobiznis sektoru je 57 kompanija, u građevinskoj industriji 34, metalskom sektoru 32 kompanije, pratećoj automobilskoj industriji 25 i proizvodnju elektronske i električne opreme, gde radi 24 kompanije.