Nenadić: Srbija prešla u zonu vrlo snažne političke volje da se mehanizmi suzbijanja korupcije nikada ne uspostave

Osvrćući se na činjenicu da je Srbija po globalnom indeksu korupcije rangirana na 104.mesto, što je njen najgori rezultat u proteklih 12 godina, Nenadić je u serijalu Kvaka 23 ukazao da zabrinjava što smo u lošijoj polovini sveta, ali i to što zaostajemo u odnosu na balkanske susede.

To dosta loše govori o našim šansama da se percepcija korupcije promeni u neko dogledno vreme, ocenio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i primetio da samo Bosna i Hercegovina u tom pogledu zaostaje za Srbijom.

On smatra neporecivim da je indeks percepcije korupcije u Srbiji upravo ovakav kakav je nedavno objavljen u godišnjem izveštaju Transprensi Internešenel i napominje da se to mora imati u vidu prilikom preduzimanja ozbiljnih antikorupcijskih reformi u budućnosti, „a daće Bog da će ih biti“.

Prema Nenadićevom mišljenju, i Evropska unija (EU) bi trebalo na tome više da insistira, umesto što se već godinama drži formalnih kriterijuma borbe protiv korupcije.

„Verujem da bi dosta pomoglo ako bi EU krenula ovde da prati stanje borbe protiv korupcije na drugačiji način“, naglasio je on i objasnio da „nije toliko bitno da li su u jednoj godini rešena 22 ili 23 predmeta po optužnicama Tužilaštva za organizovani kriminal“.

„Mnogo je bitnije da se vidi da li ima nekih predmeta za koje su postojali dokazi koji su izneti javno od strane uzbunjivača, medija, nevladinih organizacija ili kroz optužbe političara, a da taj predmet nije ispitan“, ocenio je Nenadić.

Kako je podsetio, u Predlogu strategije za borbu protiv korupcije, koji se pojavio pre nekoliko meseci, uzet je indeks percepcije korupcije kao jedno od merila napretka, ali napisano da Srbija do 2028.godine, sa sadašnjih 36 indeksnih poena suzbijanja korupcije dođe do 38?!

Pa molim vas, kakva je to suštinska promena ako mi sada zaostajemo sedam poena za svetskim prosekom. Makar da smo postavili kao cilj da dostignemo globalni prosek ili neko stanje u kojem se trenutno nalaze najlošije plasirane zemlje EU, poput Mađarske i Bugarske, rekao je Nenadić.

Za razliku od korupcije sa kojojm se građani susreću u svakodnevnom životu, on objašnjava da je indeks percepcije korupcije u javnom sektoru više vezan za funkcionisanje demokratskih institucija, podelu vlasti, ali i preduzeća i korupciju na koju oni nailaze.

Upitan o odnosu pravosuđa i suzbijanja korupcije, Nenadić je podsetio da već decenijama nismo zadovljni učinkom pravosuđa, ukazujući da se u tom domenu loptica stalno prebacije sa sudija na tužioce i tužilaca na policiju.

Konačno smo pre godinu i po dana dobili reformu prvosuđa, posle preporuka da se mora ukloniti politički uticaj i povećati samostalnost tužilaca, i šta se u međuvremenu desilo? Apsolutno ništa, makar ništa vidljivo“, predočio je Nenadić..

Na pitanje o uticaju razvoja demokratije na suzbijanje korupcije, on je naglasio da je u ovogodišnjem izveštaju Transparensi internešenel objavljen grafikon koji prikazuje jasnu korelaciju između zemalja koje se smatraju korumpiranijim i zemalja gde je kvalitet demokratije slabiji.

Unutar te strukture, zemlje su razvrstane na potpune ili manjkave demokratije, ali i hibridne i autokratske režime, opisao je Nenadić i rekao da je Srbija u 2022.godini bila klasifikovana kao manjkava demokratija, mada bi sada, po indeksu percepcije korupcije, spadala u grupu hibridnih režima.

Umesto da demokratija i funkcionisanje demokratskih institucija budu glavna brana za korupciju, on je ukazao da u Srbiji imamo situaciju da su i Vlada i Skupština, ne samo pod uticajem, nego i pod praktičnom kontrolom šefa države.

„I onda predsednik Republike de fakto određuje hoće li Vlada i Skupština raditi u punom četvorogodišnjem mandatu, kao što kaže Ustav, ili neće, pa onda imamo Vladu koja saopštava da je na inicijativu predsednika Srbije nešto usvojila“, ilustrovao je Nenadić.

Kako je podsetio, predsednik Republike je pre nekoliko dana predstavio program razvoja, za koji se ne zna ko ga je usvojio, gde je razmatran i da li je o njemu vođena bilo kakkva rasprava, ali sve i da je to i urađeno, reč je o pitanju koje nije u nadležnosti predsednika, već Vlade Srbije.

Upitan da li se vlast prema suzbijanju korupcije odnosi sa nipodaštavanjem, Nenadić je uzvratio da ta kvalifikacija nije ni malo gruba i naglasio da se u javnim preduzećima i državnoj upravi, suprotno Zakonu o državnoj upravi iz 2005.godine, oko dve trećine službenika na položaju nezakonito nalaze u stanju vršilaca dužnosti.

Ocenjujući da je reč o „apsolutnoj tragediji“, on je uočio i da, umesto javnih nabavki, imamo sve najveće poslove zaključene pod okriljem državnih, međudržavnih sporazuma i posebnih zakona..

Na pitanje da li su budžet i javni resursi zaštićeni od korupcije, Nenadić je odgovorio da apsolutno nisu, ako govorimo o velikim investicijama, jer bez javnih nabavki koja podrazumevaju nadmetanje, nema garancija da će cena, recimo, za javne radove biti najbolja moguća.

Kao drugi primer nezaštićenih javnih resursa, on je pomenuo slučajeve da je vrlo vredna javna imovina, uz pozivanje na međudržavne sporazume, bila praktično poklonjena, uz neku naknadu koja nije odgovarajuća.

To je, recimo, svojevremeno bio slučaj sa zajedničkim preduzećem za Beograd na vodi, ali se ta priča i dalje nastavlja, jer vidimo da se područje širi i da nije jasno šta se dešava sa područjem Beogradskog sajma, hoće li on i kojim pravnim poslom biti dat u vlasništvo tom preduzeću, napomenuoje Nenadić..

Upitan o incijativi koju je Transparentnost Srbia podnela Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi zakona o organizovanju međunarodne izložbe EXPO, on je nazvao spornim to što o tom zakonskom aktu nije bilo javne rasprave, niti je za njega traženo mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije, dok je u Skupštini usvojen u paketu sa jos 60 drugih akata.

Prema objašnjenju Nenadića, sporne su odredbe kojima je određeno da će za EXPO biti formirana posebna preduzeća u državnom vlasništvu, ali da se na njih neće primenjivati Zakon o javnim nabavkama, već će postupak nabavki za njih posebnim aktom urediti Vlada..

S pravne strane gledano, najspornije je to što Vlada ne može bliže da uredi nešto što uopšte nije uređeno, rekao je on, uveren da će Ustavni sud prihvatiti inicijativu Transpaarentnosti Srbija, pre nego što bude prekasno.

Na pitanje o pismu koje je, povodom izbornih nepravilnosti, Transparentnost Srbija uputila na adrese ODIHR i Evropskog parlamenta, on je objasnio da se ta organizacija bavi finansiranjem izborne kampanje i praćenjem šta u kampanji rade javni funkcioneri i državni organi.

Ukazujući da je, prilikom decembarskih izbora, drastične posledice proizvela činjenica da uopšte nisu primenjene preporuke ODIHR iz prethodnog izbornog ciklusa, Nenadić je naglasio da u Srbiji, za razliku od većine demokratija, ne postoji ograničenje koliko novca svaka izborna lista sme da potroši u kampanji.

Prema našim procenama, u ovoj izbornoj kampanji je više od 80 odsto troškova oglašavanja na glavnim TV stanicamai pripalo samo izbornoj listi koju je predvodila Srpska napredna stranka, dok je taj udeo na prethodnim izborima bio 60 odsto, rekao je Nenadić.

Osim toga, nije promenjeno ništa ni u pogledu zloupotrebe javne funkcije za dodatnu promociju u kampanji, dodao je on i precizirao da smo, kao nikada do sada, dobili direktna ulaganja iz budžetskih sredstava radi pridobijanja podrške birača..

Upitan koliko borba protiv korupcije u javnom sektoru zavisi od političke volje, Nenadić je odgovorio da se na predizbornim obećanjima ne može graditi solidno očekivanje da će stvari da se pomere sa mrtve tačke.

Samo se u praksi može videti koliko su vlasti spremne da se bore protiv korupcije, obrazložio je on i konstatovao da je politička volja uvek bila bitna.

Problem što smo, pre nekoliko godina, iz zone gde je nedostatak političke volje bio problem za uspešniju borbu protiv korupcije, u međuvremenu ušli u zonu vrlo snažne političke volje da se ti mehanizmi nikada ne uspostave, upozorio je Nenadić.

On veruje da dosta zavisi i od međunarodnog faktora koji može, ukoliko bi bio precizniji, jasniji i dosledniji ,da utiče na to da se promeni ponašanje naših vlastodržaca.