Nenaplaćeni penali za Koridor 10 preko dva miliona evra

Ali kako dve deonice od ukupno pet još nisu završene, ni one koje jesu neće moći da se koriste sve do novog datuma predviđenog za otvaranje – sredina marta ove godine. Ipak, kineska firma Šandong, koja radi trase Obrenovac – Ub i Lajkovac – Ljig, iako je u dva navrata aneksima produžavala rok za predaju objekta, neće platiti kaznene penale jer do kašnjenja nije došlo njihovom krivicom a uočene greške u radovima ispravili su o svom trošku. To proizilazi iz odgovora Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje je potvrdilo da je na tim deonicama bilo problema.

– Glavni razlog za kašnjenje je to što je projekat rađen 2010. godine, ugovor sa izvođačem zaključen 2013. a radovi otpočeli 2014. Tada su bile katastrofalne poplave zbog čega su projekti morali da se menjaju, povećan je obim radova, posebno na regulacijama reka Kolubare i Ljig. Tu su bujice izmenile postojeće rečne tokove, pa se stanje na terenu više nije poklapalo sa glavnim projektom. Preprojektovanje je za posledicu imalo potrebu za dodatnom eksproprijacijom, naknadnim izmeštanjem visoko naponskih elektroprovodnika, pojave klizišta – navode u Ministarstvu.

Dodaju da je tunel Brančići veliki problem na deonici do Ljiga, jer se gradi u teškim geološkim uslovima, što će izmeniti predviđeni obim radova, rok kao i cenu.

– Projekat tunela nije sadržao stepen, obim i kvalitet istražnih radova u neophodnoj meri. Na primer, urađene su samo dve istražne bušotine za glavni projekat tunela dužine 900 metara. To je rezultiralo otežanim izvođenjem radova, povećanjem obima radova jer je projekat definisao neadekvatna fizičko mehanička svojstva stenskih masa – objašnjavaju u Ministarstvu i dodaju da je na osnovu stručne procene i preporuke nadzornog organa izvođačima određen novi rok, kao i da ti „aneksi ugovora nisu imali za posledicu uvećanje vrednosti komercijalnog ugovora“, odnosno u ovim slučajevima ne smatra se da je za kašnjenje odgovoran izvođač. „Penali mogu biti naplaćeni ukoliko izvođač ne izvrši radove u roku, isključivo i samo zbog svojih grešaka“, a nikako zbog propusta investitora ili projektanta, naglašavaju u Ministarstvu. Ukoliko bi građevinska kompanija bila kriva za probijanje rokova, prema ugovoru i primenom međunarodnih inženjerskih Fidik pravila, za svaki dan kašnjenja obračunavali bi se kazneni penali u iznosu od 0,05 odsto ugovorene cene, a najviše do pet odsto ukupne vrednosti. To znači da, kada bi postojala odgovornost Šandonga, od njega ne bi mogao da se naplati kompletan iznos štete, jer kašnjenje od 227 dana, za koliko je produžen rok, „vredi oko 38 miliona dolara ili 11,3 odsto od vrednosti posla, a kako može da se naplati samo pet procenata, „kazna“ bi bila više nego prepolovljena. Podsetimo, ugovor sa tom kompanijom „težak“ je 333,75 miliona dolara, od čega je kineska Ekport-import banka kreditirala 300 miliona dok je ostatak obezbeđen iz državnog budžeta.

U Ministarstvu ipak priznaju i da je bilo problema i u saradnji sa kineskim građevinarima.

– Kontrolom kvaliteta izvedenih radova utvrđeno je da su određene pozicije izvedene mimo propisa i tehničkih specifikacija, pa je izvođač morao da ukloni o svom trošku oko 80.000 kubika nasipa sa dela trase u dužini od oko 1,4 kilometra kao i oko 30.000 kubika ugrađenog drobljenog kamenog agregata neadekvatnog kvaliteta i da ponovo ugradi kvalitetan materijal. Takođe, Odeljenje za inspekcijske poslove je 21. jula prošle godine podnelo zahtev za pokretanje postupka za privredni prestup protiv Šandonga zbog uočenih nedostataka u izvođenju radova. Usled nezadovoljavajućeg načina rukovođenja projektom u pojedinim njegovim fazama, do sada smo izdali dve opomene pred raskid (Notice to correct), i to u maju 2016. i u avgustu 2017. Ova mera je predviđena Fidik procedurama i za rezultat je imala drastično poboljšanje u rukovođenju i realizaciji projekta – ističu u Ministarstvu.

Kod grčke kompanije Aktor, koja radi na deonicama Koridora 10, nije baš toliko „čista“ situacija kao kod Kineza i još se ne zna da li će i koliko, kada se podvuče crta i primeni Fidik sistem, morati da plati i kaznene penale zbog kašnjenja. Zanimljivo je da iako je Aktor pre nekoliko godina uveliko probio rokove iz tri ugovora, ipak je za državu bila najpovoljniji ponuđač koji ispunjava uslove i nudi najnižu cenu na dodatnom tenderu raspisanom za obilaznicu Dimitrovgrad. Kašnjenja su već bila zabeležena na trasama Crvena reka – Čiflik, Prosek – Crvena reka i Čiflik – Pirot. Prva dva ugovora, potvrđeno nam je u Koridorima Srbije, imala su po jedan aneks kojim je pomeren rok, a treći je menjan dva puta, mada nam nije dostavljeno koliko su ti odobreni aneksi produžili gradnju autoputa, niti kako su uticali na cenu. Inače, Aktor je obilaznicu „suštinski završio“, pa iako ima još radova ona je puštena u saobraćaj. Tri ostale deonice istočnog kraka koje je trebalo da budu gotove do kraja 2016, prema novim izmenama ugovora, biće okončane u aprilu ove godine.

– Članom 8.7 ugovora predviđeno je da ukoliko izvođač ne postupi u skladu sa članom 8.2 koji definiše rok za završetak, platiće investitoru ugovornu kaznu. Iznos ugovorne kazne je svota koja je navedena u ugovornim podacima, iznosi 0,1 procenat za svaki dan, do maksimalnog iznosa od 10 odsto od finalne ugovorne cene – navode u Koridorima.

Kako je ukupna vrednost sva četiri ugovora sa Aktorom 172,8 miliona evra, za više od godinu dana kašnjenja na nekim od deonica, kada se kompletan posao privede kraju, država može da naplati maksimalno deset odsto po ugovoru, ili nešto više od dva miliona evra, iako bi penali mereni brojem dana kašnjenja, pod uslovom da je izvođač za to kriv, dostigli više od 50 miliona evra.

Španci kao domaći

Do sada su Koridori u dva navrata od španskog konzorcijuma Azvi-Rubau naplatili po 11,6 miliona dinara ili po 100.000 evra, u julu i novembru prošle godine, a zbog kašnjenja na izgradnji trase i mostova na deonici tunel Manajle – Vladičin Han, na južnom kraku Koridora 10. U tom javnom preduzeću kažu da se u tom slučaju naplata vršila prema fazama za koje je izvođač dostavljao obračun. Sličan mehanizam uglavnom se primenjuje na domaće firme, koje u poslovima sa državom daleko češće plaćaju penale.