Nenaplativi krediti nisu samo specijalitet Srbije

Stanje na bankarskom tržištu je u velikoj meri odraz situacije u privredi. Problemi ekonomije su i problemi banaka. Zato je obazrivost, kad je reč novim plasmanima, prisutna kod svih partnera. Dok bankarski sektor nastoji da smanji broj nenaplativih kredita, građani su obazriviji u zaduživanju, a preduzeća izražavaju veći oprez u pogledu novih ulaganja. Privrednici čekaju stabilnije i predvidljivije poslovno okruženje, što kao logičnu posledicu ima nešto manji obim zahteva za kreditima. Imajući sve to u vidu, kao i činjenicu da su sve banke prihvatile preporuke Narodne banke Srbije vezane za kredite u švajcarskim francima koje su prouzrokovale dodatne troškove u našem poslovanju, mislim da nema osnova za tvrdnju da se banke ponašaju monopolistički – kaže u razgovoru za Danas Neoklis Neokleus, predsednik Izvršnog odbora i generalni direktor Pireus banke Beograd komentarišući primedbe izrečene na račun monopolskog ponašanja banaka kojih na srpskom tržištu ima 35.

Zanimljiv je podatak da su banke prošle godine, samo na kamatama, zaradile oko milijardu evra, dok su naplaćivanjem raznih provizija i naknda „inkasirale“ čak 35 milijardi dinara, odnosno više od 300 miliona evra. Zašto su usluge banaka koje posluju u Srbiji skuplje nego u drugim državama u regionu i ima li prostora za njihovu korekciju?

– Tačno je da su kamatne stope na našem tržištu među najvišim u regionu. Razloge za to treba tražiti u ceni izvora finansiranja koje banke koriste, na koju utiče više faktora. Treba podsetiti da se na pozajmice u inostranstvu plaćaju se više premije rizika zemlje uslovljene kreditnim rejtingom Srbije. Tome treba dodati i visoku referentnu kamatnu stopu NBS, kao i kamatne stope na oročenu štednju stanovništva i privrede. Tu je i obavezna rezerva na depozite koja takođe ulazi u cenu koštanja sredstava, a i povećana stopa nenaplativih kredita negativno utiče na cenu kreditiranja. Smatram da je, posmatrano na kratak rok, nerealno očekivati neki značajniji pad kamatnih stopa na kredite s obzirom na to da su tako visoke kamate rezultat finansijske i ekonomske situacije u zemlji koja zahteva značajne reformske i sistemske promene. Ipak, određeni pozitivni pomaci mogli bi da uslede uglavnom kao rezultat trenda snižavanja kamatnih stopa na depozite koji su značajan izvor sredstava u bankama. Konkurencija među bankama takođe bi mogla pozitivno da utiče na snižavanje kamatnih stopa.

Ima se utisak da najveći problem banaka u Srbiji nije likvidnost, već visok rizik poslovanja, što se reflektuje kroz visok procenat problematičnih kredita od oko 20 odsto na nivou ukupne privrede. Kako rešiti taj problem i kakva su iskustva Pireus banke kad je reč o kreditiranju privrede?

– Prioritet Pireus banke jeste rešavanje problema prezaduženih klijenata, s obzirom na to da rezervacije za rizične plasmane limitiraju mogućnost investiranja u projekte koji imaju potencijal. Ulažemo maksimalne napore da kroz partnerstvo pronađemo najprihvatljivije rešenje, bilo kroz restrukturiranje ili reprogram obaveza. Inače, nivo ovih kredita u Pireus banci jednak je srpskom proseku nenaplativih kredita. Ali, nenaplativi krediti nisu samo „specijalitet“ Srbije. Ne treba izgubiti iz vida da su loši krediti problem u celom regionu. I to, nažalost, plaćamo svi, i banke i klijenti. Klijenti nešto višim kamatnim stopama zbog sveprisutnog rizika ulaganja, preduzeća otežanim pristupom novim izvorima finansiranja a banke tako što za nove plasmane obezbeđuju visoka rezervisanja i registruju pad profita. Zbog krize i stanovništvo i privreda nastoje da smanje svoju zavisnost od kredita. S druge strane, međutim, zbog lošeg stanja u privredi, ili neadekvatnog prilagođavanja eksternim uslovima, raste broj preduzeća koja nemaju mogućnost da koriste kredite, ili bar ne u željenom obimu. Krajnji rezultat takvog stanja jeste nedostatak kreditno sposobne tražnje. Sve ukazuje na to da se značajnije povećanje nivoa kreditiranja može očekivati tek sa prilivom novih investicija koje će dovesti do obnavljanja proizvodnje, kao i jačanja životnog standarda građana.

Iako se iz godine u godinu beleži trend rasta kako devizne (7,9 milijardi evra), tako i dinarske (17,9 milijardi) štednje, ipak je to skroman rezultat. Na to, uostalom, ukazuje i najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma koji je Srbiju, kad je reč o odnosu štednje i BDP, rangirao na 136. mesto od ukupno 148 zemalja. Kako povratiti poverenje građana u banke?

– Činjenica je da je depozitna baza na nivou celog bankarskog sektora, pa tako i u našoj banci, s jedne strane uglavnom kratkoročnog karaktera, a s druge većinom u stranoj valuti. Jasno je da se to negativno odražava kroz ograničenost ponude dugoročnih ulaganja, naročito u dinarima. Ipak, imam utisak, da se poverenje u banke vratilo, a sa rastom standarda građana povećavaće se i depoziti. Ponuda Pireus banke je u prethodne dve godine bazirana tako da klijentima, bez obzira na Nedelju štednje, stalno omogućava specijalne akcije koje uvek nude nešto drugačije kako bismo izašli u susret različitim potrebama klijenata. Preciznije rečeno, postavili smo koncept štednje od 365 dana, tako da ćemo i ove godine nastaviti sa tim trendom.

Kakvi su planovi Pireus banke Beograd za narednu godinu?

– Naše poslovne aktivnosti baziraju se na rastu kredita i depozita, proaktivnoj ulozi u pomoći privredi sa ciljem da se podstakne novi investicioni ciklus, kao i aktivnoj podršci razvojno orijentisanim inicijativama. Jednako važno za nas je i da zadržimo visok nivo zadovoljstva naših klijenata. Zato konstantno tragamo za boljim načinom poslovanja, usmerenim na to da omogućimo bržu i kvalitetniju uslugu sa pojednostavljenim procedurama. Naš cilj je da u godinama koje dolaze ostvarimo rast poslovanja banke i uvećanje vrednosti za svoje akcionare, kroz maksimizaciju prihoda, mudro upravljanje i umanjivanje rizika. Uz sve to želimo da zadržimo poziciju dobro kapitalizovane banke na srpskom tržištu.

Dobre vesti

Da li bi kriza u Grčkoj mogla, eventualno, da utiče na realizaciju poslovnih planova Pireus banke Beograd?

– Pažljivo pratimo situaciju u Grčkoj i raduju nas vesti da je najgore prošlo, da se registruju dobri prihodi od turizma i da je, generalno, situaciju mnogo bolja. Treba, međutim, naglasiti da kriza u Grčkoj nikada nije značajnije uticala na poslovanje banke u Srbiji. Pireus bankarska grupa je tokom 2012. i 2013. godine nastavila sa serijom poslovnih transakcija i akvizicija „zdravog“ dela ATE, Geniki i Milenijum banke, kao i poslova tri kiparske banke na grčkom tržištu, čime je dodatno ojačala svoju tržinu poziciju. Pireus banka Atina je prema poslednjim finansijskim rezultatima postala najveća banka u Grčkoj sa tržišnim udelom od 30 odsto, a krajem juna 2013. njen ukupni akcionarski kapital iznosio je 8.429 miliona evra, čime je ukupan kapital grupe narastao na 9.462 miliona evra. Neto prihod od kamata u istom period dostigao je 734 miliona evra a kupni depoziti Grupe dostigli su iznos od 54,7 milijardi evra.