Nivo problematičnih kredita u srpskom bankarskom sektoru na kraju 2017. godine pao je ispod 10 odsto, odnosno bio je na nivou od 9,7 odsto, dok je 2015. godine udeo NPL-ova u ukupnim kreditima bio čak 27 odsto.
Ova informacija, mada još nezvanična pošto je nije još objavila Narodna banka Srbije, mogla se čuti pre nekoliko dana na Kopaonik biznis forumu. Ovo je posledica pre svega otpisa loših kredita u 2017. godini od 102 milijarde dinara, od čega 74,3 milijarde dinara se odnosi na kredite privredi. Veći deo toga je otpisan nakon odluke NBS od 30. septembra prošle godine da banke moraju da otpišu sve kredite čija je vrednost u potpunosti već ispravljena u bilansima banaka. Nakon toga banke su otpisale oko 64 milijarde dinara loših kredita.
Među bankama koje su prednjačile u ovom bila je Poštanska štedionica, koja je sama otpisala 16 milijardi dinara ispravljenih zajmova. Prema rečima Bojana Kekića, predsednika IO Poštanske štedionice, ova banka je krenula u restrukturiranje portfelja nakon zaključka Vlade iz 2016. godine u vezi s državnim bankama kojim su precizno definisane njihove aktivnosti na smanjenju NPL-ova.
„Neke kredite uspeli smo da naplatimo, kredite nekim velikim preduzećima smo restrukturirali kako bi zadržali kamatnosni prihod, a u nekim slučajevima smo krenuli u agresivnu naplatu“, istakao je Kekić dodajući da je ova banka smanjila nivo NPL-ova koji su iznosili više od 40 odsto za oko 30 procentnih poena. Prema njegovim rečima, u ovu banku je sa pripajanjem propalih banaka ušlo i 3,7 milijardi dinara problematičnih kredita. Inače, s obzirom da se radi o banci koja uglavnom radi sa stanovništvom, iznos loših kredita građanima je oko četiri odsto.
Banka druga po veličini na tržištu i najveća državna banka, Komercijalna je prema rečima Dejana Tešića, člana IO ove banke, smanjila nivo problematičnih kredita u poslednje dve godine sa preko 20 odsto na 13,8 odsto na kraju 2017.
„Prema našem biznis planu do kraja ove godine nivo NPL-ova bi trebalo da bude na nivou od osam-devet odsto. U 2015. i 2016. godini smo imali negativan rezultat zbog otpisa i ispravki, ali u 2017. smo ponovo sa značajnim pozitivnim rezultatom“, istakao je Tešić.
On je ukazao i na to da je za rešavanje NPL-ova fundamentalna brzina reakcije, a banke često imaju procedure koje dugo traju i da tu ima prostora za unapređenje.
Prema rečima Slavka Carića, predsednika IO Erste banke, ova banka je sa 15,7 odsto NPL-ova u 2015. godini smanjila udeo problematičnih kredita na svega 2,7 odsto u 2017. i da je to dobrim delom urađeno prodajom loših kredita.
Jedan od najjačih igrača na tržištu NPL-ova je češka firma APS holding, koja u svom portfoliju drži oko 7,2 milijarde evra ovakvih potraživanja. Mada Voktor Levkanič, direktor za investicije ove kompanije, nije hteo da precizira koliko su NPL-ova kupili u Srbiji, ocenio je da naše tržište igra značajnu ulogu u regionu, mada regulativa, posebno kod prodaje kredita fizičkih lica, zaostaje za Mađarskom ili Rumunijom. Zanimljivo je da je u prethodne dve godine ova firma bila zainteresovana za kupovinu dve banke u Srbiji, ali su oba posla propala. Takođe, prvi portfolio su kupili još 2005. godine, a radilo se o kreditima banaka u likvidaciji.
On vidi tržište Srbije kao perspektivno između ostalog i zbog cene.
„Kada banke, kao što to rade banke u Srbiji, dugo drže problematične kredite u bilansima onda su spremne da ih prodaju jeftino“, ocenio je on. Ipak, cena po kojoj se mogu kupiti loši krediti zavisi pre svega od kvaliteta obezbeđenja i mogućnosti naplate.
„Mi kupujemo samo korporativne kredite, pošto je u Srbiji samo to moguće i kada ih vrednujemo, to radimo prema obezbeđenju koje stoji iza njih. Obezbeđenja su fabrike, kuće, uglavnom nekretnine. Gledamo ne samo šta je kolateral, već i koliko je teško prodati to obezbeđenje. Ako banka prodaje portfolio sa dobrim obezbeđenjem cena može dostići i 25-30 odsto nominalne vrednosti kredita. Ako su obezbeđenja loša ili čak ako su krediti neobezbeđeni, onda cena može biti 10 odsto. Dakle sve zavisi od kvaliteta portfolija“, kaže u razgovoru za Danas Levkanič.
On napominje i da je proces naplate potraživanja odnosno realizacije hipoteke regulisan i da to možda traje dok se svi koraci ne prođu, ali da naplata funkcioniše.
Na forumu, doduše na panelu posvećenom restrukturiranju javnih preduzeća mogao se čuti podataka da iako NPL-ovi u celom bankarskom sektoru padaju na ispod 10 odsto, udeo problematičnih u ukupnim kreditima državnim i javnim preduzećima je čak 25 odsto.
Levkanič kaže da nisu kupili loše kredite javnih preduzeća jer njih niko ne prodaje.
„U regionu nema toliko puno državnih preduzeća, uglavnom se radi o ogromnim kompanijama koje se bave energetikom ili komunalnim delatnostima i nijedna banka ne želi da proda njihov kredit jer će posle neće moći da rade sa njima. U Srbiji nismo kupili nijedan kredit državnih preduzeća jer nisu ni bili na prodaju“, kaže Levkanič.
Rast kredita građanima duplo veći nego privredi
Prema podacima Narodne banke Srbije kreditni rast (izuzimajući efekte deviznog kursa) u 2017. je iznosio 7,4 odsto. Krediti stanovništvu su porasli za 11,6 odsto, a privredi 4,3 odsto. Međutim, kada se iz toga isključe otpisi problematičnih kredita, ukupan rast kredita je iznosio 10,2 odsto, od čega privredi 7,4 odsto, a stanovništvu 14 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
