Neoliberalne formule nikada neće biti primenjene

Kongres PCC , održan od 16. do 19. aprila u Havani, usmerio je karipsko ostrvo sa više od 11,3 miliona stanovnika na put dubokih ekonomskih i socijalnih reformi do 2021, kako bi u narednih pet godina bio osavremenjen socijalistički sistem. Vlast uspostavljena posle pobede revolucije 1959. nastoji da promeni ekonomski model bez odricanja od socijalističkih principa.

Predsednik Republike Kube Raul Kastro je u referatu na kongresu pozvao na dublje ekonomske reforme bez usvajanja kapitalističkog sistema ili „šok terapija“ koje bi pogodile najsiromašnije ljude u zemlji. „Neoliberalne formule koje predlažu privatizaciju državne baštine i usluga kao što su zdravstvo i obrazovanje, nikada neće biti primenjene na Kubi“, rekao je Kastro, koji je takođe i prvi sekretar PCC.

Kao rezultat ekonomskih reformi, ostrvo ima cvetajući privatni sektor koji je postao važan izvor radnih mesta i sada zapošljava oko 500.000 radnika, primetio je Kastro tokom dvosatnog govora. Privatni sektor zapošljava četvrtinu radno sposobnog stanovništva, sa stotinama restorana, barova ili taksija, širom zemlje koja se prostire na gotovo 110.000 kvadratnih kilometara .

Kastro je, međutim, istakao da će vlada nastaviti da rukovodi ključnim industrijama u državi i strateškim proizvodnim sektorima. „Prepoznajemo važnost privatne svojine i nastavićemo da sarađujemo sa malim i srednjim privatnim preduzetnicima, ali naša država ostaje jedini vlasnik domaće industrije“, rekao je on.

Ukupan domaći proizvod (BDP) na ostrvu je rastao po prosečnoj stopi od 2,8 odsto godišnje u poslednjih pet godina, rekao je Kastro, uprkos preprekama kao što je trgovinski embargo koji već više od pola veka sprovode Sjedinjene Američke Države. Embargo, prema procenama u Havani, košta Kubu više od 685 miliona dolara godišnje.

Kubanski BDP je prošle godine porastao za četiri odsto, a u sektoru turizma za čak 20 odsto. U zemlji je 2015. boravilo 3,5 miliona stranih posetilaca, najveći broj otkako je doneta odluka da bude podstaknut razvoj te industrije. Kuba je tokom protekle decenije utrostručila udeo u turističkoj industriji Kariba, što je posledica značajnih ulaganja u infrastrukturu tog sektora. Procenjuje se da će taj rast biti nastavljen.

„Kuba je unapredila svoj finansijski kredibilitet u poslednjih pet godina,“ rekao je takođe Kastro. Ostvarila je višak u trgovinskom i tekućem bilansu i restrukturirala stari dug sa mnogim državama, iako blokada SAD ostaje na snazi.

Predsednik Kube naveo je multilateralni sporazum iz prošlog decembra koji je Kuba potpisala sa 14 od 19 članica Pariskog kluba poverilaca. Prema sporazumu, Kubi je otpisano 8,5 milijardi dolara, od ukupnog duga od 11,1 milijarde. Ostatak je reprogramiran pod povoljnim uslovima, ali su zavedene stroge kazne ukoliko Kuba bude ponovo kasnila sa otplatama.

Jedan od razloga zbog kojih na Kubi nije, ipak, ostvaren rast BDP od pet odsto u proseku u godinama posle prethodnog kongresa, jesu i niže cene sirovina na svetskim tržištima. Time su bile ograničene i prodaje kubanskih profesionalnih usluga, kao što su lekari i nastavnici zemljama poput Venecuele, Brazila, Angole i Alžira.

Problemi u kubanskoj poljoprivredi su takođe uticali na umanjenje rasta BDP. Uzastopne suše, neobrađena zemlja i neke od nerealizovanih smernica uticali su da Kuba uvozi 60 odsto prehrambenih roba i za njih daje dve milijarde dolara godišnje od skromnih deviznih rezervi. Uprkos vrtoglavom razvoju turizma, procenjuje se da će ovogodišnji rast BDP izneti dva odsto.

U nastojanju da obuzda rast cena hrane, vlada je pred kongres objavila da će dozvoliti nekim zadrugama i privatnicima, uključujući vlasnike restorana, da se snabdevaju direktno od proizvođača i iz državnih veletrgovina. Onima koji se bave prehrambenim proizvodima i robama i uslugama za ličnu upotrebu, a rukovođeni su kao kooperative ili iznajmljuju prostor od države, moći će da kupuju proizvode sa popustom od 20 odsto, objavio je partijski dnevnik Gramna.

Kastro se osvrnuo na preteranu zavisnost od uvoza, neefikasnu poljoprivrednu proizvodnju i još jedan nerešeni dublji strukturni problem, dvojni kursni režimi. Po njemu, kompleksan dvojni kursni režim, koji će polako biti napuštan, prestavljao je prepreku za sprovođenje nekih ekonomskih reformi.

Oko 1.000 delegata na Kongresu založilo se za nastavak, izmenu ili integraciju 87,5 odsto ekonomskih i socijalnih smernica usvojenih 2011, i dodavanje 50 novih. To čini ukupno 274 smernica za reforme do 2021. Na Kongresu su podržani koraci za dolazak većih stranih investicija i rastući privatni sektor, mala i srednja preduzeća, uvođenje savremene tehnologije i znanja i unapređenje rada lokalnih organa uprave.

Na prethodnom kongresu 2011. delegati su odobrili 313 ekonomskih i socijalnih smernica za početak reformi. Procenjuje se da je samo oko 21 odsto njih sprovedeno.

Na kongresu je usvojen i nacrt Nacionalnog plana za privredni i društveni razvoj do 2030. koji određuje strateške ciljeve razvoja ostrva i utvrđuje ključne sektore za strana ulaganja. Dokument će biti na javnoj diskusiji različitih delova kubanskog društva.

Posmatrači su izjavili da su iskustva iz prethodnih pet godina pokazala da nije lako izvesti promene, ali reforme se ne mogu odlagati u nedogled. Predsednik PCC i Republike Kube Raul Kastro je na kongresu kazao da reforme moraju biti sprovođene bez žurbe, ali, takođe, vreme mora biti uzeto u obzir.

Visoko stručne usluge

Kuba je u međunarodnim organizacijama označena kao zemlja u razvoju i jedna od retkih preostalih sa planskom privredom. NJenom ekonomijom dominira izvoz šećera, duvana, kafe i profesionalnih usluga kvalifikovane radne snage. Naime, Kuba je visoko na svetskim lestvicama kada su u pitanju zdravstvo i obrazovanje. Prema Svetskoj banci, nominalni (kada se ne odbije za inflaciju) BDP Kube je u 2014. procenjen na 78,7 milijardi dolara, a po stanovniku u proseku 7.274 dolara godišnje.

Ne srljamo prema tržišnoj ekonomiji

„Mi ne srljamo prema tržišnoj ekonomiji, niti nas vlada vodi u tom smeru. Ovo je postepen proces transformacije, ekonomske diversifikacije i razvoja nacionalnog privatnog sektora“, za strane medije je poruke kongresa ocenio Rafael Hernandez, kubanski politički analitičar i urednik reformski orijentisanog havanskog magazina Temas.