Neopravdani strah od elektronskog plaćanja

– Samo u Zapadnoj Evropi evidentirana su 93 miliona ljudi koji nemaju račun u banci ili delimično koriste bankarske usluge. Imajući to u vidu, jasno je da nas čeka dosta posla kako bismo premostili jaz sa kojim se ljudi isključeni iz finansijskih tokova suočavaju. Dobra vest je da je 54 odsto anketiranih spremno da se suoči s tim problemom i da napravi korak ka finansijskoj uključenosti. Posedovanje nekog oblika elektronskog plaćanja pruža veći stepen nezavisnosti, sigurnosti i upravljanja novcem – i na internetu i van njega. Činjenica je, takođe, da bi i pripejd kartice mogle biti rešenje za mnoge koji još nisu uključeni u finansijske tokove. Jasno je da ne postoji univerzalno rešenje, ali proizvodi mogu lako da se prilagode konkretnim potrebama – kaže Dženifer Rejdmejker, viša potpredsednica sektora za proizvode namenjene Evropi kompanije Masterkard.

Prosečna starost ljudi koji su u potpunosti isključeni iz finansijskih tokova, odnosno onih koji nemaju pristup formalnim bankarskim uslugama, iznosi 40 godina. U 55 odsto slučajeva reč je o ženskoj populaciji, pri čemu je njih 51 odsto u braku. Zanimljiv je podatak da čak 40 odsto pripadnika te finansijski isključene grupe u poslednja tri meseca nije moglo da računa ni na kakvu uplatu (plata, socijalna pomoći ili nešto slično), dok je njih 35 odsto ostvarilo neku vrstu zarade. Prosečna starost ljudi koji su delimično uključeni u finansijske tokove, odnosno onih koji nemaju pristup bilo kakvom obliku elektronskog plaćanja, takođe je 40 godina i ponovo dominiraju žene sa 55 odsto. Verovatnoća da su pripadnici ove grupe u braku nešto je manja i iznosi 37 odsto. Oko 36 odsto pripadnika ove grupe bili su korisnici socijalne pomoći, dok je jedna trećina, preciznije 33 odsto, primala platu.

Oko 25 odsto ispitanika navelo je nedostatak novca kao osnovni razlog zbog kog nemaju račun u banci. Osim onih kojima nije dozvoljeno da imaju račun u banci, neki od ispitanika izjavili su da „ne žele, ili im nije potreban“ takav račun, a bilo je i onih koji su odgovorili da ne veruju bankama. Umesto da koriste prednosti bankovnih računa, koje naročito dolaze do izražaja prilikom prenosa sredstava sa jednog računa na drugi, ili kupovine robe sa popustom preko interneta, većina ljudi iz ovih grupa koristi gotovinu za plaćanje stanarine (čak 98 odsto anketiranih) i računa za komunalne usluge (95 odsto), dok novac čuvaju na tajnim skrovištima u kući. Mnogi više vole trgovinu u stvarnom svetu i oni retko koriste pogodnosti i uštede koje kupovina preko interneta i elektronsko bankarstvo nude. Dve trećine anketiranih, odnosno 66 odsto, poseduje standardni mobilni telefon, a isti je procenat onih koji nisu čuli za mobilno bankarstvo kao alternativu kompletnom pristupu bankovnom računu. Čak četvrtina Evropljana koji su u potpunosti isključeni iz finansijskih tokova ima ograničeni pristup kompjuterima i laptopovima.

Istraživanjem koje je sproveo Ipsos MORI obuhvaćen je deo populacije koja je u potpunosti isključena iz finansijskih tokova (oni koji nemaju pristup formalnim bankarskim uslugama), kao i oni koji su delimično isključeni iz finansijskih tokova, odnosno oni koji nemaju pristup bilo kom obliku elektronskog plaćanja. U anketi je učestvovala 631 osoba iz šest evropskih država, dok je 36 domaćinstava obuhvaćeno jednodnevnim etnografskim ispitivanjem.

Prednosti pripejd kartica

Na pitanje da li su im pripejd kartice privlačne, 54 odsto onih koji nemaju račun u banci odgovorilo je da je reč o zanimljivom proizvodu i da bi želeli da dobiju više informacija u vezi s tim, dok se 39 odsto izjasnilo se da su pripejd kartice relevantne za njihove finansijske potrebe. Za pripejd kartice čulo je 43 odsto ispitanika isključenih iz finansijskih tokova, ali ih nisu koristili, a 47 odsto nije čak ni čulo za tu vrstu bankarske usluge. Ipak, čak 41 odsto ispitanika svesno je pogodnosti pripejd kartica s obzirom na to da ne bi morali sve vreme da nose gotovinu sa sobom, a 25 odsto njih smatra da bi im pripejd kartice pomogle da efikasnije kontrolišu svoje troškove.