(Ne)opravdani strah od stečaja

Ugovore o prodaji Rudarsko topioničarskog basena Bor, od danas će, svakog radnog dana od 9 do 17 sati, moći da preuzmu predstavnici sindikata RTB Bor, jer smo juče za to dobili saglasnost od kupca, odnosno Kuproma, kao i od Ministarstva privrede i Ministarstva energetike. Ali, to ne znači da će detalji iz Ugovora o prodaji imovine RTB i Ugovora o prenosu eksploatacionih prava biti dostupni i javnosti, jer sve dok ne bude uplaćen utvrđen iznos od 400 miliona dolara i dok novi vlasnik ne uđe u posed, ugovori nemaju pravnu snagu. Ukoliko ti uslovi ne budu ispunjeni , išlo bi se u pregovore sa drugoplasiranom kompanijom na tenderu, kiparskim Ist pointom, ali bi u tom slučaju država bila u nepovoljnijem pregovaračkom položaju – potvrđeno je Danasu u Agenciji za privatizaciju.

DRAKULIĆ: Bubalo priznao da RTB nije prodat po zakonu

Bor – Vlasnik kompanije Ist point Zoran Drakulić kritikovao je ministra privrede Predraga Bubala, koji je priznao da Tenderska komisija i sindikati nisu bili upoznati sa tekstom ugovora o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena Bor. U otvorenom pismu Drakulić je izrazio čuđenje da, i pored te izjave, Bubalo i dalje tvrdi da „nema razloga da se sumnja u zakonitost postupka prodaje imovine RTB“. „Suština problema privatizacije RTB je odnos pojedinih ministara i njihovog okruženja sa investitorima, bankama i zainteresovanim stranama u procesu privatizacije borske kompanije“, naveo je vlasnik Ist pointa. Drakulić, čija je firma bila drugoplasirana u tenderskoj prodaji RTB, istakao je da posle ovakve izjave ministra „zabrinjava“ ćutanje privatizacionih savetnika iz renomiranih svetskih kuća.

Da li je ovim potezom stavljena tačka na desetodnevno preganjanje između države i sindikata u vezi s tim da li predstavnici radnika imaju pravo na uvid u kuporpodajni ugovor? U Ministarstvu privrede je sindikatima najpre obećano da će moći da provere sve delove ugovora, ali kada se to nije dogodilo, sindikati su zajedno sa lokalnom samoupravom, krajem prošle nedelje, organizovali protest, koji je okupio nekoliko hiljada Borana.
– Podozrenje kod nas izaziva to što smo morali kroz proteste i medijske pritiske da se izborimo za pravo, koje nam Zakon o privatizaciji garantuje. Nelogično je da država sumnja u dobre namere sindikata, a bila je spremna da već 5. marta ugovore ponudi na uvid poslovodstvu RTB, gde se nalaze direktori zavisnih preduzeća, ili rukovodioci koji za pola godine idu u penziju. Niko od nas ne tvrdi da su ugovori štetni, ali je činjenica da nam, kada zatražimo da ih vidimo, prete stečajem i podsećaju da će RTB Bor, ukoliko sada ne dobije kupca, otići u stečaj jer je opterećen dugom od oko 600 miliona dolara. Niko pri tom ne kaže da je država vlasnik borskog Basena od 2000. godine i da više od 70 odsto tog novca duguje sama sebi – kaže za Danas Dragan Aleksić, predsednik Samostalnog sindikata u RTB i član tenderske komisije.
Profesor Vlada Poznanić, koji se nalazio na čelu tima konsultantske kuće Dilojte koja je učestvovala u privatizaciji RTB Bor, tvrdi za Danas da stečaj nije jedina opcija ukoliko ugovor sa Kupromom bude poništen.
– Država bi mogla da ostane vlasnik RTB Bor i da nastavi da investira u proizvodnju, ali je malo verovatno da bi to mogao da bude uspešan posao. Takođe, moguće je raspisati i novi tender, ali je pitanje da li bi se dobilo kvalitetnije rešenje. Činjenica je da je tendersku dokumentaciju otkupilo dvadesetak svetskih kompanija, ali se u samom nadmetanju pojavilo njih pet, da bi na kraju ostale samo dve koje su zaista zainteresovane – Kuprom, kome je RTB potreban da bi zaokružio temelje svoje poslovne strategije, i Ist point koji poseduje Valjaonicu bakra u Sevojnu i veoma je zainteresovan za cenu i obim proizvodnje domaćeg bakra. Malo je verovatno da bi se na novom tenderu mogli pojaviti neki drugi igrači, jer bi osim odugovlačenja privatizacije, potencijalnim vlasnicima bila poslata i vrlo negativna poruka. Mislim da se čitava procedura u vezi sa privatizacijom Borskog basena nepotrebno iskomplikovala uplitanjem više interesnih grupa od kojih je svaka plasirala svoje informacije i argumente. Najzad, deluje mi logično objašnjenje Agencije za privatizaciju da se tek posle uplate ugovorene cene i uvođenja kupca u posed može reći da je posao sklopljen. Do tog trenutka država mora da zadrži stratešku prednost za eventualne pregovore sa drugoplasiranom kompanijom. Ali, ne mislim da socijalni deo ugovora, koji interesuje sindikate, može da krije neke „tajne klauzule“ koje ne bi smele da se objave – kaže Poznanić i dodaje da je ta doza nepotrebne tajanstvenosti dodatno iskomplikovala situaciju.
Naš sagovornik ističe da je za
brinutost Borana razumljiva, jer je osim zaposlenih i čitava gradska infrastruktura vezana za poslovanje RTB Bor i da je to pogodno tlo za delovanje „mnogih koji u sadašnjoj situaciji imaju bilo kakvu poziciju, a strahuju da će je novi vlasnik dovesti u pitanje. Ipak, treba imati u vidu i da je prodata oprema rudnika koja ima vrednost samo za kompaniju koja namerava da organizuje proizvodnju, dok je država zadržala pravo kontrole ugovornih obaveza. Ona u svakom trenutku, ukoliko se ne pokrenu kopovi i neuposle radnici, može osporiti licencu za eksploataciju rude“, tvrdi Poznanić.