Aleksandar Leposavić/Info liga, PrintskrinIako do berbe maline ima još vremena, i ove sezone kao i prethodnih godina, javno se spekuliše o ceni, zasadima i količinama ovogodišnjeg roda tog voća.
Pojedini predstavnici udruženja malinara u zapadnoj Srbiji navode da je cena poslednjih meseci bila od 600 do 800 dinara i da je, prilikom izvoza u Japan, dostigla iznos od čak 11,5 do 12,5 evra.
Cena prošlogodišnjeg roda kretala se od 410 do 420 dinara, zbog čega otkupljivači pojednim malinarima, tvrde predstavnici udruženja proizvođača, doplaćuju razliku do konačne cene.
Ove godine, kažu, malina će biti skuplja, zbog poskupljenja repromaterijala, veštačkog đubriva i agrotehničkih mera, a biće je, prognoziraju, i u manjoj količini.
Međutim, dr Aleksandar Leposavić, viši naučni saradnik u Institutu za voćarstvo u Čačku i jedan od naših vodećih stručnjaka za voćarstvo, ocenjuje u razgovoru za Danas da su takve spekulacije u javnosti štetne.
„Licitiranja o ceni stvara negativan eho i to nije način na koji bi trebalo da se pozicioniramo na tržištu. Da me neko ne bi pogrešno razumeo – nisam protiv visoke cene maline. Ona treba da bude dobra i za proizvođače i za prerađivače, ali sam protiv takvog i veoma lošeg nastupa pojedinanaca, koji se predstavljaju kao predstavnici proizvođača. Takođe, pojedini iz vrha Ministarstva poljoprivrede su isticali priče o rekordima i time podrgrevali atmosferu“, kaže za Danas dr Leposavić.
„U ozbiljnim državama ne može to tako – mi smo proizveli, a vi ćete da nam platite“, ukazuje naš sagovornik.
Za visoke izvozne cene, koje navode predstavnici pojedinih udruženja malinara, objašnjava da je „za 11 evra i više izvezena u Japan izuzetno mala količina tog voća“.
Cena, kaže, treba da bude dobra, jer je malina deficitarna na tržištu, a potom navodi da su, već nekoliko godina, naši proizvođači i izvoznici suočeni sa raznim problemima.
„Neki izvoznici su imali gubitke prošle godine, jer su očekivali da će malinu kupiti jeftino i potpisali su ugovore sa inostranim partnerma po lošim cenama. Dobar deo njih je plaćao višu cenu od one koje su mogli da postignu u izvozu i imali su velike gubitke“, navodi dr Leposavić.
S druge strane, podseća, „pojedinci su, pre nekoliko godina, iz špekulatvnih pobuda, počeli da pričaju o lošoj higijeni u proizvodnji i tokom berbe, lošim standardima u hladnjačama, što Srbija, kao ozbiljan proizvođač, ne sme sebi da dozvoli“.
„Ti standardi su daleko viši kod nas, nego u svetu“, ocenjuje naš sagvornik.
Na pitanje da li je tačan podatak da je pod malinom u Srbiji oko 24.500 hektara, on kaže da „da su te površine duplo manje od zvanične državne statistike“.
„Raznorazni su razlozi za to, a jedan od njih je što su pojedini proizvođači, da bi dobili subvencije, prijavljivali veće površine, što je uslovilo pogrešan prikaz. Mi nemamo ni pola od tih prikazanih proizvodnih površina, kao što prošle godine nismo prozveli 130.000 tona, nego manje od 50.000 tona“, tvrdi dr Leposavić.
U javnosti se, dodaje, manipuliše i sa procenama o rodu uoči berbe, pa se tako često pominje da će rod biti od 20 do čak 50 odsto manji, nego prethodne sezone.
Ovogodišnjem rodu, kaže, „prošla godina je napravila prilično velike probleme u drugom delu vegetacije, jer nadzemni prirasti nisu dovojno izrasli“.
„U ovom trenutku, zbog nižih nadzemnih prirasta što će usloviti kraće plodonosne grančice, to je 20 do 30 odsto lošije stanje, nego što bi trebalo da bude“.
I rat u Ukrajini koja je, podseća, i sama proizvođač maline, negativno utiče na plasman naše prozvodnje na svetskom tržištu.
„Ljudi su oprerećeni egzistencijalnim problemima i troše samo za osnovne potrebe, a malina i drugo jagodasto voće, bez obzira na njihovu dobrobit po ljudsko zdravlje, posebno u vreme pandemije virusa korona, postali su luksuzna roba“.
Za rešavanje nagomilanih problema u srpskom malinarstvu, kaže da je, između ostalog, potrebno da se utvrdi površina pod malinom i količina njene proizvodnje, kao i da Srbija počne da izvozi proizovde od tog voća, da se malina i drugo jagodasto voće promovišu kao zdrava hrana.
„Ako je država dovedena u zabludu o površinama pod malinom, hajde da to ispravimo“ predlaže naš sagovornik i ističe da su priozvođačima potrebni konkretni i praktični saveti, koji se baziraju na nauci, a ne, kako poručuje, „knjiška teorija i salonske priče o poljprivredi“.
Rizik od snega
Sneg, koji je proteklih dana pao u dobrom delu proizvodnih regija, predstavlja rizik za razvoj bakterija. Proizvođači bi trebalo se konsultuju sa stručnjacima i da primene neophodne mere, da postupe u skladu sa dobrm proizvođačkom praksom, a to znači da ne bi trebalo da preteruju sa zaštitnim sredstvima, ali i da ne prepuštaju zasade klimatskim ćudima“, savetuje malinare naš sagovornik.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
