Nepodnošljiva lakoća zaduživanja

Činjenica je, takođe, da rast premije rizika i pogoršanje kreditnog rejtinga Srbije sa BB na BB- (ocena američke agencije Standard i Purs) što znači znatan kreditni rizik, kao i nepovoljna kretanja u svetskoj i domaćoj poljoprivredi, povećavaju inflatorne pritiske i negativno utiču na privredni rast. Usporeni privredni rast i rastući fiskalni deficit neki su od glavnih razloga za odluku bonitetne kuće Dan i Brendstrit (D&B) da snizi rejting Srbije, koja je iz grupe zemalja sa umerenim rizikom svrstana u grupu visokorizičnih zemalja. Prema oceni D&B najbolji rejting imaju Slovenija i Hrvatska, koje pripadaju zemljama sa blagim rizikom, slede Bugarska, Makedonija, Rumunija, Albanija i Mađarska (zemlje umerenog rizika), dok samo BiH, koja je ocenjena kao zemlja veoma visokog rizika ima rejting niži od Srbije. Obeshrabrujuće deluje i najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma koji je na listi od 144 zemlje Srbiju pozicionirao na 95. mesto po konkurentnosti. Preciznije, indeks globalne konkurentnosti Srbije iznosi 3,87 i ukazuje da je makroekonomsko okruženje pogoršano jer je došlo do produbljivanja inflacije, budžetskog deficita i ukupne zaduženosti države.

Na svu ozbiljnost situacije ukazuju i projekcije NBS prema kojima bi inflacija do kraja 2012. godine mogla da se kreće između devet i deset odsto, pojedini ekonomisti čak tvrde da će premašiti 11 odsto. Da ne govorimo o ukupnom spoljnom dugu koji je veći od 24 milijarde evra, što je 79 odsto BDP-a, odnosno neznatno ispod nivoa visoke zaduženosti od 80 odsto BDP-a. Među ekonomskim stručnjacima ima i onih koji tvrde da je odnos spoljnog duga i BDP-a već premašio 90 odsto. Spoljni dug javnog sektora iznosio je 11 milijardi evra, a privatnog 13,1 milijardu evra, od čega 4,1 milijardu čini dug banaka, a devet milijardi dug preduzeća. Fiskalni savet procenio je da bi konsolidovani deficit države bez novih mera vlade, do kraja godine mogao da iznosi oko 216 milijardi dinara, ili 6,5 odsto BDP-a. Trenutni nivo javnog duga Srbije iznosi 56,5 odsto BDP-a, a do kraja godine mogao bi dostići 59,7 odsto. Sudeći prema planu fiskalne konsolidacije nastaviće da raste, zbog zaduživanja za pokrivanje deficita, i već naredne godine iznosiće 62,6 odsto BDP-a. Taj trend rasta trebalo bi da bude zaustavljen 2014, kada bi javni dug mogao da iznosi 62,5 odsto BDP-a, 2015. bi se zaustavio na nivou od 60,5 odsto, a 2016. godine odnos javnog duga i BDP-a iznosio bi 57,2 odsto. Ako se ništa ne preduzme kako bi se budžetski deficit smanjio, javni dug, koji je na kraju 2011. iznosio između 45,1 i 47,8 odsto BDP-a (zavisno od metodologije obračunavanja), mogao bi, do kraja 2012, da dostigne čak 60 odsto BDP-a. Pritom treba naglasiti da kursna lista u ovom slučaju igra važnu ulogu, s obzirom na to da su državni zajmovi, uglavnom, u stranoj valuti, a BDP se obračunava u dinarima, pa se sa padom vrednosti kursa dinara povećava učešće duga u BDP-u.

Očigledno je, dakle, da će morati da se prekine s praksom da se troši više nego što se proizvodi, a da se budžetski deficit pokriva zaduživanjem. Za finansiranje deficita i otplaćivanje glavnice javnog duga do kraja ove godine potrebno je obezbediti oko 1,7 milijardi evra, a u 2013. dodatnih četiri do pet milijardi evra (oko 14 odsto BDP-a), što će predstavljati ozbiljan izazov za kreatore ekonomske politike. Kad je reč o novom zaduživanju, ono će se bazirati na dugoročnim kreditima dobijenim od međunarodnih finansijskih institucija, zatim na prodaji evroobveznica, kao i na kreditima pojedinih država, Rusije i Kine pre svega, i mora biti usmereno u investicije, a ne u potrošnju. Ilustracije radi, država je krajem septembra 2012. emitovala na međunarodnom finansijskom tržištu dužničke papire u vrednosti od milijardu dolara sa prinosom od 6,62 odsto, i zadužila se po nešto povoljnijim uslovima nego prošle godine. Reč je, inače, o desetogodišnjim obveznicama, koje je kupilo oko 200 stranih investitora (najviše iz Velike Britanije i SAD). Očekuje se i milijarda dolara od Rusije, od kojih će 300 miliona biti povučeno ove, a 700 miliona naredne godine. Time država pokriva dobar deo minusa u budžetu. Kad je reč o eventualnom aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom, Fiskalni savet ocenjuje da će za pregovore sa tom finansijskom institucijom presudna biti spremnost vlade da sredi javne finansije na srednji rok. MMF će, po svemu sudeći, sačekati da vlada usvoji budžet za 2013. kao i da iskaže političku volju i spremnost da sprovede ozbiljne reforme u javnim finansijama. Vlada Srbije, inače, namerava da ograniči troškove države, pa će biti umanjene sve subvencije, osim one za poljoprivredu, ali i izdaci za kupovinu robe i usluga. Iz Ministarstva finansija stižu uveravanja da će minus u kasi, već naredne godine biti snižen na 3,5 odsto BDP-a, jer jedino drastično smanjenje budžetskog deficita, koji sada iznosi oko sedam odsto, može na srednji rok da obori nivo javnog duga. Cilj je, dakle, da se donese srednjoročni plan strukturnih reformi, koje treba da omoguće snižavanje budžetskog deficita na 1,9 odsto u 2014, i na jedan odsto u 2015. da bi 2016. godine budžet bio doveden u ravnotežu. I ma kako to zvučalo preambiciozno, bitno je ne opteretiti buduće generacije dugovima koje neće moći da servisiraju.

Novi aranžman sa MMF-om ima tri glavna cilja. Prvi je da da se Srbija obezbedi od lošeg uticaja moguće nove krize, drugi da bude podrška realizaciji fiskalne politike, a treći da utiče na poboljšanje investicione klime u zemlji. MMF ocenjuje da su prvi koraci koje bi nova srpska vlada trebalo ozbiljno da razmotri, ukoliko želi da drži budžet pod kontrolom, smanjenje subvencija, zamrzavanje plata i penzija i povećanje poreza na dodatnu vrednost. Jer, ocenjeno je prilikom nedavne posete misije MMF-a, da nije bitan samo novac koji taj kreditor može da obezbedi, ili da privuče investitore, već i efikasan paket mera koji će pomoći da privreda zemlje izađe iz krize. I stručnjaci MMF-a slažu se s konstatacijom da je Srbiji, ukoliko namerava da postigne fiskalnu održivost, potreban jasan i realan srednjoročni program fiskalne konsolidacije koji podrazumeva i ambiciozni program strukturalnih reformi. Što se tiče novog aranžmana sa MMF-om, sve će zavisiti od procene da li je Srbija spremna da ispuni sve zahteve koji se pred nju postavljaju. U tom kontekstu posmatrano, obeshrabruje ocena Fiskalnog saveta da je prvi korak fiskalne konsolidacije napravljen u pogrešnom smeru i da rebalans budžeta za 2012. uvećava deficit, umesto da ga smanjuje.

Moglo bi se reći da prvi odgovor vlade na alarmantno stanje u javnim finansijama, nije adekvatan, mada su mere koje se odnose na poresku politiku i nešto sporiji rast penzija i zarada u osnovi dobre. Drugim rečima, stanje u javnim finansijama je alarmantno i zahteva odlučnije mere fiskalne politike. Nasuprot tome, rebalansom budžeta predviđeno je povećanje prihoda za oko 20 milijardi dinara, ali i rast rashoda za više od 25 milijardi dinara. Preciznije, na prihodnoj strani očekuje se priliv od 829,6 milijardi dinara, dok će se na rashodnoj odliti 1.033,2 milijarde dinara, što predstavlja deficit od 203,6 milijardi dinara, ili 6,2 odsto BDP-a. Pojedini ekonomski analitičari smatraju da mere fiskalne konsolidacije, koje je vlada usvojila u septembru, predstavljaju korak u dobrom pravcu, ali da je za dugoročnu stabilnost potrebna temeljna reforma javnog sektora, kao i poreska reforma. Ali za to je potreban opšti konsenzus. Ipak, jedan od najvažnijih izazova sa kojima će nova vlada morati da suoči jeste zaustavljanje opasni trendova, pre svega pada zaposlenosti i privredne aktivnosti, kao i smanjenje opšte nelikvidnost. Srbija je u ozbiljnoj ekonomskoj krizi, i ukoliko želi da zbegne bankrot mora da se suoči sa ozbiljnim rezovima.

Autor je naučni savetnik – ekspert za međunarodne finansije