Nepodnošljiva lakoća zaduživanja

Prisustvujući prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, Cvetković je u razgovorima sa Izvršnom direktorkom SB-a Okonjom Ivel Ngozi ugovorio kredit, koji podrazumeva mogućnost Srbije da povlači po 200 miliona dolara godišnje, u naredne četiri godine.

Polovina sredstava biće namenjena budžetu, dok će se drugom polovinom finansirati infrastrukturni projekti, pri čemu će fokus biti na malom broju velikih projekata, što je strategija koju je ove godine Vlada Srbije usvojila za ceo Nacionalni investicioni plan, kako bi se kritična infrastruktura brže izgradila i kako bi za te projekte bilo dovoljno novca, uprkos merama štednje.

Osim ovog programa, Srbija još nije iskoristila oko 400 miliona dolara ranije odobrenih zajmova Svetske banke, namenjenih gradnji puteva, što govori o nedovoljno brzom izvođenju radova. Verovatno zbog toga, novi dogovor podrazumeva da će Srbija moći da povuče i više od 800 miliona dolara, pod uslovom da dinamika korišćenja sredstava bude dobra.

Iako Cvetković tvrdi i da je reč o povoljnoj pozajmici, ni ekonomski stručnjaci niti privrednici nisu preterano srećni zbog tog poteza.

Prema rečima ekonomiste Mlađena Kovačevića, pomalo je čudno to što Svetska banka prihvata aranžman kojim je obuhvaćeno popunjavanje budžeta, jer je to obično oblast u koju uskače MMF, a dodaje i da ma koliko da su uslovi povoljni, sigurno je da će biti problema prilikom otplate.

– Ta nepodnošljiva lakoća zaduživanja je neprihvatljiva, jer država već previše duguje međunarodnim finansijskim organizacijama, domaćim bankama, drugim državama poput Kine ili Rusije ili za izdate hartije od vrednosti, za koje je, primera radi, morala da odloži dospeća na 2012. godinu, jer ne može predviđenom dinamikom da ih servisira. Dug je već dostigao 11 odsto BDP-a a njegov rast od 1,8 odsto u prošloj godini ili tri odsto u ovoj, ne garantuje da će biti redovno otplaćivan. Za toliko zaduživanje opravdanje bi se našlo kada bi novac bio uložen u izvozno orijentisane projekte iz kojih bi se obaveze kasnije servisirale, ali dosadašnja iskustva ukazuju da će novac opet otići u potrošnju. Generalno, zaduživanje po principu „Uzmi sve što ti život pruža dok si na vlasti“ je nemoralno jer će sadašnju potrošnju morati da vraćaju naredne generacije – kaže Kovačević.

I vlasnik modne kuce Todor, Mirko Todorović, zabrinut je kako ce se toliki krediti vraćati.

– Nije to dobra vest. Iako je premijer rekao da su uslovi zaduživanja izuzetno povoljni, mislim da pitanje kamate u ovom trenutku uopšte nije bitno. kada bi nam sada neko dao i beskamatni kredit, ne znam kako bismo ga vraćali, jer nemamo tržište niti proizvodnju. Ne mislim ni da bi novim kreditiranjem popravili stanje u srpskoj privredi, a posebno mi je problematično to što je već opredeljeno da polovina ode u budžet, znači u potrošnju – kaže Todorović i dodaje da premijer sigurno neće biti na toj funkciji kada dođe vreme za otplatu, ali da bi ipak morao da razmišlja šta ostavlja svojim naslednicima i budućoj vladi, kao što i on razmišlja o tome kakvu će firmu ostaviti svojoj deci.Inače, prema podacima Narodne banke Srbije, za poslednjih deset godina državni dug je više nego udvostručen jer je od 10,14 milijardi evra, koliko je iznosio 2000. godine (računajući i obaveze koje u to vreme još nisu bile umanjene dogovorima sa Pariskim i Londonskim klubom) početkom ove godine dostigao cifru od 22,93 milijarde. Najviše smo se zaduživali u periodu od 2005. do 2008. godine, kada su obaveze sa 12,2 skočile na 21,09 milijardi evra. U tom periodu, najznačajnije srpske firme i fabrike, koje bi eventualno mogle da razviju izvozne programe i obezbede vraćanje kredita, prodate su a većina njih je završila u stečaju ili je privatizacija poništene.

I još pregovora

Tokom boravka u Vašingtonu, Cvetković, sa kojim su u delegaciji još i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i guverner Dejan Šoškić, imao je bilateralne razgovore sa ministrom finansija Rusije Aleksandrom Kudrinom, a sastao se i sa predstavnicima Švajcarske, sa kojima je razgovarao o unapređenju ekonomske saradnje, naročito u oblasti čiste energije, farmaceutske i prehrambene industrije, a sastao se i sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, sa kojima je dogovorio početak pregovora o novom kreditnom programu, s obzirom da je dosadašnji stend-baj aranžman, vredan 2,9 milijardi evra, završen prošlog petka.