Nepotrebni demanti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Meni još uvek nije jasno zašto iz glava naših ljudi i posle bezmalo 30 godina nije iščezao Samoupravni socijalistički sistem. Sadašnji Zakon o radu je napisan u duhu kapitalizma (izvornog i neoliberalnog), gde je lična svojina i kapital neprikosnoven. I to je to. Niko od vlasnika kapitala (firmi) ne učestvuje na konkursu za najvećeg dobrotvora ili najmoralniju ličnost, već radi da uveća lični kapital. Generalno se svi pridržavaju pomenutog zakona, koji je takav kakav je. Naslovi tipa:“Otpušten(a) sa posla zbog…“ su u najmanju ruku tendeciozni, jer se na kraju uvek ispostavi da je istekao ugovor, prestala potreba za radnim mestom itd. Uglavnom je ispoštovan Zakon, tako da treba kritikovati isti, a ne poslodavce. Oni ga samo koriste takvog kakav je. A nije dobar.
   Prebrzo i preostrašćeno smo raščistili sve sa „bandom crvenom“, a mogli smo nešto i da zadržimo. Tražili smo – dobili smo.

   1. Zato što da bi neko došao da koristi pogodnosti Srbije, kakve god da su, mora da poštuje i Zakone i narod, a taj narod se preko 100 godina borio i izborio za radne uslove od kmetovskog sistema do današnjeg nivoa. I onda dođe neka belosvetska Kurta i Murta koja će se sutra pokupiti i otići, a narod ostati šta god da se ovde dešava. I u dobru i u zlu. U zlu se izborio da ga u dobru niko u sopstvenoj državi ne tretira kao nižu kastu, roblje ili kmetove. Jedan od instrumenata zaštite je i sindikat i sindiklano organizovanje i to ne samo kod nas već u svakom ravijenom i istinski demokratskom društvu. Ni jedna firma, pojedinac, državnik nije vredniji i važniji od naroda tako ni ovi. Ako im se ne sviđaju uslovi poslovanja neka se tornjaju iz Srbije.