„Nepristojno bogati“ junaci privatizacije čine novi društveni sloj u zemljama u tranziciji, a na prostoru bivše Jugoslavije po imetku se posebno izdvajaju hrvatski i srpski novopečeni bogataši, piše splitska Slobodna Dalmacija, dodajući da, po zvaničnim procenama, srpski bogataši „teže“ višestruko više od hrvatskih.
Kako list navodi, Miroslav Mišković, procenjuje se neslužbeno, „težak“ nešto više od dve milijarde evra, a Cepter dvostruko više. Oko milijardu evra vredi poslovno carstvo Bogoljuba Karića, koji je počeo prodajom znački i privezaka, a najviše se obogatio za vladavine Slobodana Miloševića. Na toliko se procjenjuje i biznis Zorana Drakulića, koji poseduje 12 kompanija širom sveta, kao i poslovi Petra Matića, koji je krenuo s osnivanjem kompanije MPC u Benkovcu 1989. godine, a tokom rata preselio posao u Beograd, gde trguje naftom, cigaretama i stranim pićima. Poslovni mu je partner bio Marko Milošević, sin tadašnjeg „vožda“, što je njegovom poslu otvorilo sva vrata. Prema podacima Slobodne Dalmacije, oko 700 miliona evra „teži“ Vuk Hamović, jedan od većih trgovaca strujom u istočnom delu Evrope, a otprilike jednako vrede i poslovi ozloglašenog Stanka Subotića Caneta. Pola milijarde vrede poslovi iza kojih stoji Milan Beko, oko 400 milion poslovi Predraga Rankovića Peconija, a oko 300 miliona biznis Miodraga Kostića. Ako je verovati Forbsu, najbogatiji Hrvat je Ivica Todorić, prvi čovek Agrokora, čije je porodično poslovno carstvo procenjeno na oko 538 miliona evra. Iza njega slijedi Emil Tedeski, vlasnik Atlantik grupe, s nešto manje od 124 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
