Da li bi neradna nedelja bila dobar potez ili je opravdan Vučićev stav da „mora da se radi“ i vikendom?

Tada je, za one koji se ne pridržavaju te odredbe ili prema posebnoj odluci Grada Mostara nemaju odobrenje za rad, predviđena kazna i do 3.000 konvertibilnih maraka.

Po stupanju pomenute odluke na snagu, mišljenja građana bila su podeljena, od opravdavanja donete mere jer će ona dati prostor radnicima u prodavnicama da nedelju provedu sa porodicom, do apsolutnog negodovanja zato što je Mostar turistički grad.

Ipak, pojedine radnje mogle su da rade i nedeljom, ako su imale dovoljno argumenata da od Grada dobiju odobrenje. Rad nedeljom značio je da neki drugi dan u sedmici mora biti slobodan.

U Odluci o radnom vremenu, objavljenoj u Službenom glasniku Grada Mostara, između ostalog, navodi se da „rad pravnih i fizičkih osoba iz oblasti trgovine nedeljom, praznicima  i neradnim danima nije dozvoljen na području ove opštine“.

Kada je reč o zabrani rada praznicima i nedeljom, iz Odluke su izuzete pekare, cvećare, suvenirnice i radnje koje se bave tradicionalnim zanatima. Nekima od njih radno vreme je bilo skraćeno, uz dostupnost od sedam do 12 časova.

Ipak, primena ovog prvila nije potpuno urodila plodom. To su za Danas potvrdili iz Udruženja za unapređenje kvaliteta života Futura, ali i iz opštine Grada Mostara.

Iz Future napominju da je osnovni problem ležao u tome što Zakon o radu ne precizira koji dan treba biti neradan, već određuje da radnja mora imati jedan slobodan dan.

„Odluka Gradskog veća o neradnoj nedelji već je dobila negativan odgovor od strane pravnog dela jer je suprotna Zakonu. Očekujemo dalje šta će se desiti. Mnogi pravni subjekti upravo nedelju vide kao najbolji dan za trgovinu ili neke druge uslužne delatnosti, posebno one koji su vezane za turizam“, objašnjavaju iz ovog Udruženja.

S obzirom da je odluka, između ostalog, imala za cilj da se ženama koje rade u prodavnicama obezbedi sigurno vreme sa porodicom nedeljom, iz Future smatraju da to baš i nema baš smisla, jer postoje objekti koji nesmetano rade taj dan.

„Bojimo se da je malo licemerno govoriti o pravima radnika, posebno žena, ako je dopušteno da rade ugostiteljski objekti, kladionice i slično. Ovde će ipak morati da usledi dogovor institucija, vlasti i sindikalnih organizacija, ili će biti potrebno doneti novi Zakon. Ipak, napominjemo, važeći zakon ne govori o određenim danima, nego nalaže slobodan dan“, zaključuju iz Udruženja.

Sa druge strane, iz opštine Grada Mostar, kažu da je ova odluka uspešno implementirana ako se govori o efektu preduzetih inspekcijskih nadzora, koji se tiču poštovanja ograničenja.

„U testnom periodu od prvih šest meseci (od perioda primene pa do sredine oktobra 2022.), kod 49 poslovnih subjekata zatečenih u prekršaju, izrečeno je prekršajnih naloga u vrednosti 22.000KM( iznos je povećan u periodu do 31.12.2022.). Imajući to u vidu, možemo konstatovati da jedan deo poslovnih subjekata nije poštovao meru zabrane rada nedeljom“, objašnjavaju iz opštine.

Ipak, kako dodaju, period od godinu dana primene pokazao je određene nedoslednosti ali i propuste u samoj Odluci.

„Potpuna implementacija Odluke, značila bi da svi subjekti čiji rad podleže ograničenjima, istu poštuju. Ipak, naši redovni nadzori pokazuju da to i dalje nije slučaj, te se može reći da nismo zadovoljni implementacijom Odluke“, navode iz Grada Mostara.

Kako je Vučić reagovao na potencijalnu primenu ove mere u Srbiji?

Dok se u mnogim evropskim gradovima primenjuje mera neradne nedelje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nikako nije za njenu implementaciju u našoj zemlji, jer, kako kaže – „Srbija mora da ubrza svoj napredak“.

„Mi moramo da razumemo da svi moraju da se angažuju da rade i vikendom, a ne da dolaze da pitaju da radimo četiri dana nedeljno ili da nedelja bude neradna“, govorio je Vučić.

U više navrata, predsednik je jasno isticao da neće pristati na zahteve da se kod nas nedelja proglasi neradnim danom.

„Ne može neradna nedelja. Ne dam. Ko hoće da ne radi nedeljom, nek ide i neke druge zemlje. Potrebno je da radimo vikendom, da radimo više kako bismo stigli najrazvijenije zemlje Evrope“, izričito je napominjao Vučić.

Takođe, kao obrazloženje za svoje negodovanje navodio je i zemlje kao što su Crna Gora i Hrvatska, u kojima se, kako tvrdi, zabrana rada nedeljom nije pokazala kao dobra praksa.

„Dok sam živ neću da prihvatim da nedelja bude neradna“, zavetovao se predsednik.

Na kraju, iako je implementacija nedelje kao neradnog dana i dana za vreme sa porodicom u pojedinim zemljama teže „išla“, postoje države u kojima je ta mera itekako zaživela.

Naime, Austrija je pristupila sprovođenju ove mere među prvima, i u njoj je apsolutno zabranjeno raditi nedeljom.

Osim Austije, mera se uspešno primenjuje i u Belgiji, Češkoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Francuskoj, Holandiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Poljskoj, na Kipru, na Islandu, u Luksemburgu i drugim.