Nerealna obećanja Vučića o dolasku firmi iz Azije

Predsednik Vučić je za Radio-televiziju Srbije izjavio da je cilj Srbije je da ima ukupno 100.000 ljudi zaposlenih u nemačkim kompanijama i dodao da je nemačkom ministru za privredu i energetiku Peteru Altmajeru preneo da nemačke kompanije koje su radile u Srbiji ostanu i investiraju, ali da želi i nove nemačke investitore.

Vučić je rekao da je potpisan sporazum o administrativnom partnerstvu i poručio da će postojati predstavnik nemačke vlade zadužen za investicije i takozvani zeleni dogovor u Predstavništvu Srbije.

On je dodao da je u međuvremenu mnogo nemačkih investitora dovedeno i da su nemačke kompanije svuda po Srbiji.

– Oni su najveći investitori i danas zapošljavaju nešto više od 63.000 ljudi. Naš cilj je, rekao sam to Peteru Altmajeru, da imamo 100.000 ljudi zaposlenih u nemačkim kompanijama u kratkom narednom periodu. Zato će nam ovo partnerstvo dodatno pomoći – rekao je Vučić.

On je dodao da je bilo reči i o tome kako da se napravi bolje poslovno okruženje i da Srbija bude još privlačnija.

– Jer ljudi treba da znaju da će se sada deo proizvodnje iz azijskih zemalja, iako Altmajer želi da zadrži Kinu, taj lanac snabdevanja, preseliti u Evropu, i tu mi želimo da se nametnemo kao prvi partner Nemcima, da najbolje njihove fabrike presele na teritoriju Srbije – rekao je predsednik.

Stručna javnost ne deli predsednikov optimizam da će Nemačka svoje kompanije iz Azije izmestiti upravo u Srbiju.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović sumnja u takvu mogućnost i dodaje da ako bi do toga došlo razlog ne bi bila pandemija korona virusa već američko-kineski trgovinski rat.

– U ovom trenutku se vodi jedna vrsta „hladnog rata“ između Vašingtona i Pekinga i jedina mogućnost da Nemačka povuče svoje kompanije iz Kine je eventualni politički pritisak Sjedinjenih Američkih Država da do toga dođe. Međutim, za tako nešto postoji veoma mala mogućnost. Nemačka naime nema ni najmanji luksuz da ostane bez kineskog tržišta ni srednjoročno ni dugoročno što bi sasvim sigurno usledilo kada bi došlo do povlačenja fabrika. Shodno tome tvrdnje predsednika Srbije o premeštanju nemačkih fabrika iz Kine u Srbiju su potpuno nerealne – navodi naš sagovornik.

Pavlović ističe da su plate kineskih industrijskih radnika veće nego one koje dobijaju njihove kolege u Srbiji ali da ni to ne može da presudno utiče na eventualnu odluku Nemačke da izađe iz Kine sa svojim investicijama.

– Ono što je posebno loše je razmišljanje koje postoji kod nadležnih u Srbiji je da se treba takmičiti sa drugim zemljama na taj način što ćemo stranim investitorima nuditi jeftiniju radnu snagu. Takav način razmišljanja ne veoma poguban kako za egzistenciju te radne snage tako i za interese društva i države u kojima oni žive – objašnjava Pavlović.

Sa njegovim mišljenjem da od tvrdnji predsednika Vučića u praksi neće biti ništa slaže se i Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“.

– Ne 100.000 radnika, već i kad bi ta cifra zaposlenih u nemačkim firmama u Srbiji bila i znatno niža, ja bih se javno izvinio predsedniku Aleksandru Vučiću za kritiku koju mu upućujem i odmah bi se povukao sa mesta predsednika sindikata. Realno gledano, od njegove izjave po ovom pitanju u praksi neće biti ništa. Nije ovo prvi put da Vučić najavljuje unosne investicije iz Nemačke. Setimo se da je obećavao kako će u Srbiju sa svojim proizvodnim pogonima doći Tenis pa onda Folksvagen ali na kraju od toga nije bilo ništa. E isto tako ništa neće biti ni od najava da će Nemačka svoje fabrike iz Azije preseliti u Srbiju. U tako nešto može da poveruje samo naivan čovek. Pod brojem jedan, argumentacija da će do toga doći zbog pandemije korona virusa je besmislena. Korona virus je prisutan u Aziji ali je isto tako prisutan i u Srbiji prema tome takav način razmišljanja, da će do izmeštanja fabrika doći zbog toga, jednostavno ne stoji. Pod brojem dva, cena radne snage u Aziji je niža nego u Srbiji. Zbog toga poslodavci iz razvijenih zemalja poput Nemačke upravo grade fabrike u njima. Zašto bi sada izmeštali postrojenja u zemlju gde je radna snaga skuplja. Naravno to što su primanja azijskih radnika manja od onih koje dobijaju naši to istovremeno ne znači da u Srbiji radnici žive bolje. Naprotiv, tamo su niži troškovi života nego što je to slučaj kod nas. Dakle iz priloženog se jasno vidi da predsednik Vučić daje obećanja koja ne može da ispuni. Cilj je da narod čuje dobre vesti a nakon nekog vremena biće zaboravljeno da je predsednik obećao da će nemačka privreda otvoriti nova radna mesta u Srbiji. Umesto toga biće lansirana neka nova dnevno politička obmana bez utemeljenja – zaključuje naš sagovornik.