Nerealne tvrdnje u koje ne veruje niko u Železnicama Srbije

U „Infrastruturi železnice Srbije“ tvrde da je objavljena informacija netačna te da će, kada modernizacija pruge bude okončana, putnički vozovi saobraćati maksimalnom brzinom od 200 kilometara na sat na deonici dugoj oko 41 kilometar što iznosi 54,5 odsto ukupne dužine koloseka između Beograda i Novog Sada.

Kao autor teksta imam puno poverenje u informacije koju sam dobio od sagovornika i ostajem pri iznetoj tvrdnji da će vozovi na relaciji Beograd – Novi Sad saobraćati brzinom od 200 kilometara na sat samo na deonici dugačkoj maksimalno 15 kilometara.

Dnevni list Danas strogo vodi računa o visokim profesionalnim standardima kada dobija poverljive informacije od svojih izvora.

Tako se postupalo i u slučaju našeg sagovornika koji je, razumljivo, želeo da ostane anoniman, a reč je o visoko rangiranom funkcioneru i stručnjaku iz oblasti železničkog saobraćaja sa višegodišnjim iskustvom, veoma dobro informisanom o zbivanjima u Železnici Srbije.

Razlog više da informaciju koju smo od izvora dobili tretiramo kao tačnu je taj što se radi o osobi koja ima veoma afirmativan stav kada je reč o razvoju železnice u Srbiji i raduje se i najmanjem uspehu postignutom na tom planu.

Reč je dakle o osobi koja nikada iz politikantskih ili karijerističkih razloga ne bi iznela netačnu opasku vezanu za projekte koji se sprovode na železnici.

Javna je tajna da svi zaposleni u železničkim preduzećima u Srbiji dobro znaju da voz na relaciji Beograd – Novi Sad neće moći u najvećem delu deonice da postiže brzine od 200 kilometara na sat.

Postoje dva osnovna razloga za to. Prvi je taj što pruga na relaciji Beograd – Novi Sad jednostavno nije projektovana za postizanje takvih brzina u kontinuitetu i na najvećem delu saobraćajnice.

Istina, pruga se modernizuje ali da bi se postigle brzine u kilometarskoj dužini o kojima govore u Infrastrukturi železnice Srbije, i tu dolazimo do drugog razloga, potrebna je izgradnja potpuno nove pruge za brze vozove.

To bi podrazumevalo i znatno veću cenu projekta za šta u konkretnom slučaju nema ekonomske opravdanosti.

Geografski uslovi ni nakon rekonstrukcije pruge Beograd – Novi Sad neće dozvoljavati kretanje od 200 kilometara na sat na najvećem delu deonice.

Da bi se to ostvarilo potrebno je izgraditi vijadukte, podvožnjake, nadvožnjake i još dosta toga.

Upravo je i to razlog što domaća stručna javnost tvrdi da na deonici između Beograda i Novog Sada ne treba graditi brzu prugu i insistirati na brzinama od 200 kilometara u kontinuitetu već da je potrebno modernizovati postojeću kako bi prosečne brzine bile veće nego što je to sada slučaj, da bi se do cilja brže stizalo a železnički saobraćaj opet postao konkurentan u Srbiji.