Nesiguran aranžman ili isplativija opcija: Šta kažu stručnjaci o mogućnosti da Srbija nabavlja gas zajedno sa EU?

Naime, Evropska komisija je u sredu 25.aprila pokrenula registraciju potreba za gasom kao pripremu zajedničke kupovine gasa na nivou Evropske unije i u tom procesu evropske kompanije moći će da registruju svoje potrebe za kupovinu gasa preko mehanizma AgregateEU sa ciljem da se blagovoremeno napune skladišta gasa pred predsojeću grejnu sezonu.

Prikupljanje tražnje otvoreno je za kompanije potrošače gasa i one koje trguju tim energentom iz članica EU i zemalja Energetske zajednice, to jest Albanije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Gruzije, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije, Moldavije i Ukrajine, saopštila je Evropska komisija. Zajednička kupovina treba da donese veću moć u pregovorima o cenama sa dobavljačima.

Kompanije koje su registrovane imaju rok do 2. maja, da odgovore na prvi poziv. Nakon što kompanije dostave zahteve, tražene količine će biti skupljene u jednu zbirnu za tender na svetskom tržištu. Kada mehanizam AgrigateEU uskladi kolektivnu evropsku tražnju sa ponudama dobavljača, kompanije će početi pregovore sa dobavljačima o uslovima kupovine i isporuku.

Prvi kupoprodajni ugovori očekuju se pre leta a dalji tenderi sprovodiće se na svaka dva meseca u narednih godinu dana a kompanijama ostaje otvorena mogućnost da se registruju za AgregateEU. Dosad se, prema podacima Evropske komisije, registrovalo 76 kompanija dok su još neke u procesu prijave.

Članice Evropske unije obavezale su se da učestvuju u zbiranju tražnje sa najmanje 15 odsto svojih nacionalnih ciljeva za skladištenje gasa, u uslovima energetskih sankcija Moskvi zbog ruske vojne intervencije u Ukrajini, što je oko 13,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Srbija kao članica Energetske zajednice ima pravo da učestvuje u zajedničkoj kupovini gasa sa zemljama Evropske unije, te je shodno tome Brisel pozvao našu zemlju i druge države Balkana da se pridruže tom poduhvatu.

S obzirom da Srbija nabavlja gas iz Rusije po veoma povoljnim cenama a da zemlje Evropske unije kao alternativu ruskom gasu potenciraju tečni prirodni gas, koji je višestruko skuplji, kao i gas iz zemalja u kojima se proizvodi u manjim količinama, od onih koje nudi Moskva, te je i njegova cena viša, postavlja se pitanje da li bi Beograd trebalo da prihvati poziv Brisela.

Svega nekoliko evropskih zemalja ima nižu cenu za ruski gas od Srbije što je u uslovima energetske krize dovodi u nešto povoljniju poziciju, bar kada je reč o “plavom energentu.

Dugoročnim ugovorom između Gasproma i Srbijagasa dogovoreno je da oko 2,2 milijarde kubnih metara gasa, potrebnih potrošačima u Srbiji, Beograd nabavlja po ceni od 310 do 420 dolara za 1.000 kubnih metara dok za dodatnih 800 miliona kubnih metara gasa plaća cenu od oko 790 do 800 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Sa druge strane, Evropska unija planira da u narednim godinama uveze oko 50 milijardi kubnih metara tečnog prirodnog gasa kako bi na taj način nadoknadila jednu trećinu “plavog energenta” koju je podmirivala iz ruskog izvoza.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže za Danas da ne postoji nijedan razlog da se Beograd uključi u zajedničku nabavku gasa sa zemljama Evropske unije.

– Mi imamo povoljnu cenu gasa koji nabavljamo iz Rusije i nema potrebe da ulazimo u aranžman koji je potpuno nesiguran u finansijskom smislu ali i u pogledu toga da li alternativne količine gasa iz drugih izvora koje bi zamenile ruski uopšte postoje. Ono što je sasvim izvesno je da je taj gas skuplji od ruskog koji dobijamo i čemu onda uopšte i razmišljati o pozivu koji je uputio Brisel – kategoričan je naš sagovornik.

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da Srbija može da učestvuje u zajedničkoj nabavci gasa sa zemljama iz Evropske unije samo pod uslovom da prijava za tu proceduru ne podrazumeva,da se moraju kupiti određene količine gasa po skupljoj ceni od one koju dobijamo od Rusa. Drugim rečima ako se aranžman ne zasniva na principu dobrovoljnosti da Srbija sama može da odluči da li će iskoristiti mogućnost da kupi skuplji gas već postoji obaveza da mora da se snabde određenim količinama čak i ako joj u datom trenutku nisu potrebne, u tome ne treba da učestvuje – smatra Gavrilović.

Stručnjak za energetiku kompanije Dilojt Željko Marković kaže za Danas da će Srbija nakon završetka izgradnje gasne interkonekcije sa Bugarskom, koja je u toku, biti u mogućnosti da uvozi i gas koji nije iz ruskih izvora.

– Za Srbiju je svakako dobro da može da nabavlja gas iz više pravaca i izvora. Kada je reč o eventualnoj zajedničkoj nabavci gasa sa zemljama Evropske unije idealno rešenje bi bilo da se na taj način može trgovati i sa ruskim gasom, odnosno i da on bude uključen u ponudu. U tom slučaju s obzirom da ga Moskva ima u većim količinama i njegova cena bi bila niža tako da Srbija ne bi bila oštećena ako bi ga kupovala preko zajedničkog aranžmana sa EU – navodi Marković.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor pak ističe da je tržište Evropske unije veliko i samim tim ima značajan potencijal za obezbeđivanje pristupačne cene gasa, te Srbija nikako ne bi trebalo da ispusti priliku i ne učestvuje u zajedničkoj nabavci gasa sa zemljama EU.

– Kratkoročno gledano nabavka jeftinijeg gasa iz Rusije može da izgleda kao isplativija opcija međutim dugoročno gledano zajednički nastup sa Evropskom unijom je ono što je nužno Srbiji a takođe i diverzifikacija izvora gasa. Uključenjem u proces zajedničke nabavke gasa koji je pokrenuo Brisel to bi svakako bilo obezbeđeno – zaključuje naš sagovornik.