Prva od predviđene tri javne rasprave o Nacrtu zakona o štrajku održana je u Novom Sadu i izazvala je veliku pažnju javnosti, a najviše polemike izazvalo je pravo poslodavca na „lock out“, odnosno da se na štrajk radnika odgovori merama zatvaranja tog radnog mesta ili zatvaranjem preduzeća, u cilju sopstvene zaštite.
Državni sekretar Ministarstva rada zapošljavanja i socijalne politike, Zoran Martinović, kazao je da ovaj nacrt zakona o štrajku u procesu evroinegracija mora da bude usaglašen sa međunarodnim standardima i kao otvoreno pitanje tokom pripreme nacrta istakao je instituciju „lock out“-a.
– Prethodni zakon iz 1996. godine nije saglasan sa važećim Ustavom, a u procesima pristupanja EU, imamo obavezu da ga izmenimo i usaglasimo ga sa međunarodnim standardima. Ono što je tokom pripreme nacrta bilo dominantno, jeste rad između socijalnih partnera po ključnim pitanjima. Mogućnost uvođenja prava na „lock out“ ostalo je otvoreno pitanje, a to je pravo da poslodavac može da isključi štrajkača u prilikama dužeg trajanja štrajka kako bi se zaštitio. Sindikati i predstavnici države nisu bili za uvođenje ove mere – rekao je Martinović.
On je dodao da je novina u ovom tekstu način utvrđivanja minimuma procesa rada koji se može odrediti samo Zakonom ili kolektivnim ugovorom, a do sada je to mogao da utvrdi poslodavac.
– Ovaj zakon isključuje pravo na štrajk u Vojsci, BIA-i, delovima zdravstva i institucijama od vitalnog značaja za stanovništvo. Postoje i resori gde je to pravo ograničeno. Najveći broj razloga za štrajk odnosi se na neisplaćivanje zarada i potrebno je obezbediti disciplinu u isplati zarada, poreza i doprinosa. Kada radnici štrajkuju, ne postoji obaveza isplate zarada, već samo doprinosa, a postoji mogućnost da se i to promeni. Zakon će u skupštinsku proceduru ući nakon završetka svih javnih rasprava, pretpostavljam na jesen, ako ne bude nekih krupnijih izmena – izjavio je Martinović.
Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, kaže da postoje tri ključne primedbe na Nacrt.
– Cilj zakona nije da pod plaštom boljitaka otežamo pravo na štrajk. Ključne primedbe su formulacija „nanošenje štete imovini“, a to je preširok pojam. Naravno da nije dopustivo da se nešto ruši. Druga je određivanje minimuma procesa rada kolektivnim ugovorom, za šta je alternativa arbitraža, koja u Srbiji nije dovoljno razvijena. Treća primedba se odnosi na mesto održavanja štrajka. Radnik ne može samo na radnom mestu pokazati svoje nezadovoljstvo, jer on je pre svega građanin – istakao je Milić, uz konstataciju da je u poslednjih desetak godina svaki zakon bio u korist poslodavaca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
