(Ne)spremni za ukidanje monopola

Za to je, osim finansijske podrške države, potrebna dobra volja i spremnost svih aktera u tom svojevrsnom lancu da pomognu ostvarenju tog cilja. Ova konstatacija izrečena je na skupu koji je pod nazivom „Vizna liberalizacija i industrija turizma u Srbiji“, a u organizaciji Danas konferens centra, održana prošle nedelje.

– Moramo da shvatimo da je turizam velika šansa za privredni razvoj naše zemlje. I osim što ćemo da stimulišemo građane da putuju u inostranstvo, moramo da radimo i na tome da gostima koji borave u našoj zemlji ponudimo što više turističkih atrakcija – rekao je Slobodan Unković, direktor Departmana za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju Univerziteta Singidunum. On smatra da je nedopustivo to što je Narodni muzej u Beogradu već godinama zatvoren za posetioce i dodaje da mora ozbiljnije da se radi na promociji turističkih sadržaja srpske prestonice.

– Nije reč samo o kulturi već i o nekim, na prvi pogled, banalnim stvarima kao što je, recimo, bolja osvetljenost zgrade Skupštine, zatim muzeja, pozorišta, koje bi i noću trebalo učiniti atraktivnim turistima. Mnogo je, dakle, faktora koji bi mogli da utiču na unapređenje turističke ponude, a potom i na smanjenje deficita koji je pre dve godine iznosio 200 miliona evra, a prošle godine 100 miliona. Trebalo bi, takođe, imati u vidu i ogromnu konkurenciju koja vlada na svetskom turističkom tržištu. U tom kontekstu pomenuo bih Španiju i Grčku koje su, uprkos tome što su već izgradile imidž poželjnih turističkih destinacija, prošle godine zabeležile pad broja inostranih gostiju od 10 do 15 odsto. U tim zemljama su svesni činjenice da moraju dodatno da rade na promociji svoje turističke ponude, ali i da koriguju politiku cena. To je neminovnost koje bi trebalo da budu svesni i naši turistički poslenici – naglasio je Unković.

On je podsetio da je prošle godine u svetu registrovano oko 880 miliona turista koji su na razne sadržaje potrošili oko 1.000 milijardi dolara. Prema njegovoj oceni ukidanje viza olakšalo je srpskim turistima putovanje do atraktivnih destinacija u Evropi, a kad je reč o avioprevoznicima, i oni bi trebalo da shvate da je vreme monopola prošlo i da će samo najbolji opstati. Inače, jedna od direktnih posledica vizne liberalizacije bila je i sve veća konkurencija među avioprevoznicima. Sudeći prema najavama, u junu će 11 aviokompanija koristiti usluge beogradskog aerodroma.

– Nekoliko poznatih aviokompanija prevoziće putnike do evropskih gradova, i to po ceni nižoj od 100 evra. Inače, kad je reč o velikim kompanijama, sa njima nije lako pregovarati, jer bi trebalo zadovoljiti njihove, ne baš jednostavne prohteve, a da se pri tom ne naruše poslovni odnosi. Ipak, potrudili smo se da izađemo u susret zahtevima potencijalnih korisnika naših usluga time što smo, između ostalog, snizili takse za bezbednost i reaktivirali Terminal 1. Činjenica je da Aerodrom raspolaže većim kapacitetom od onoga koji se trenutno koristi i zato verujem da će se dolaskom novih, pre svega lou kost kompanija, slika znatno promeniti – tvrdi Velimir Radosavljević, direktor Aerodroma „Nikola Tesla“ i procenjuje da bi u nekoj, doduše ne baš bliskoj budućnosti, za putnički saobraćaj mogao da bude otvoren i aerodrom u Batajnici.

On je podsetio da je broj putnika u 2009, u odnosu na prethodnu godinu, pao za osam do deset odsto, i da je najveći pad od čak 50 odsto zabeležen u prometu sa Crnom Gorom. Pad je zabeležen i u čarter saobraćaju s obzirom na to da je tu vrstu aviousluge koristilo 70.000 ljudi manje nego 2008. Radosavljević je, međutim, optimista u pogledu broja turista, naročito onih koji dolaze iz zemalja Evropske unije i očekuje da će već naredne zime oni pohrliti u Srbiju, „jer ćemo ih privući bagatelnim cenama“. S druge strane, kaže Radosavljević, početak godine obećava, jer se broj turista zainteresovanih za putovanja u zemlje Evropske unije konstantno povećava, i to za 15 do 20 odsto. Negativni trend beleži se jedino kad je reč o broju putnika koji koriste letove ka Crnoj Gori.

Uz konstataciju da je vizna liberalizacija konačno „zapljusnula“ i Srbiju, Zoran Đukanović, direktor kompanije Djuk i Piterson i Travel magazina, rekao je da je realno očekivati da će to intenzivirati putovanja naših građana u inostranstvo, ali i da će sve više stranih turista početi da dolazi u Srbiju.

– Viznu liberalizaciju moramo da posmatramo u širem kontekstu. Jer, recimo, ako krenemo na ručak u Segedin, moramo da prođemo autoputem i da platimo putarinu, ali i da sipamo gorivo na benzinskoj pumpi, dakle da potrošimo novac na plaćanje tih usluga. Slična je situacija i sa turistima koji dolaze u Srbiju i koji su spremni da deo novca ostave na našem tržištu. Ali, stiče se utisak da se o tome ne vodi dovoljno računa, a još manje se neko bavi time kako nas građani EU doživljavaju. Oko 80 odsto njih i dalje misli da je Srbija razrušena zemlja i nemaju jasnu predstavu o tome koliko smo napredovali i šta im u oblasti turizma možemo ponuditi. Zato je veoma važno da radimo na popravljanju imidža zemlje – smatra Đukanović.

On je ukazao i na to da je, imajući u vidu odnos proseka plata i cena u Beogradu, prestonica Srbije jedan od najskupljih gradova na svetu i da bi i na to trebalo obratiti pažnju. Đukanović je iskazao sumnju i u stručnost kadra zaposlenog u turističkoj industriji. „Pitanje je da li naši turoperatori imaju dovoljno stručan kadrovski potencijal. Taj problem bi, posle ukidanja viza i otvaranja novih turističkih destinacija, i te kako mogao da dođe do izražaja. Činjenica je da su naši građani dosad najčešće odlazili na letovanja u Grčku, Tursku, Tunis i Bugarsku i da su domaći turistički poslenici taj posao rutinski obavljali. Ukidanjem viza, međutim, stvara se prostor za proširenje obima posla, ali i za ispunjavanje sve većih zahteva putnika“, napomenuo je Đukanović.

Dragan Mihajlović, izvršni direktor Singapur i Sri Lanken erlajnza za Srbiju, rekao je da je broj turista u Srbiji u januaru povećan za oko 30 odsto i da je razlog za to dolazak velikog broja pre svega lou kost kompanija.

– Pitanje je, ipak, koliko su cene usluga koje nude loukosteri zaista niske. Mislim da nisu dovoljno. Dolaskom Viz era konkurencija će biti veća, ali u ovom trenutku avionska karta do Beča košta 29 evra, i ako se tome dodaju takse, onda povratna karta dostigne iznos veći od 100 evra, što nije malo. Moramo, takođe, biti svesni činjenice da srpskom tržištu više nisu potrebni veliki avioni i gomila letova za jednu destinaciju, jer avioni lete poluprazni. Ilustracije radi, popunjenost Nikija je do 60 odsto, Austrian erlajnza do 50 odsto, dok je Jat, na letu od Štutgarta do Beograda, imao samo pet putnika. Istovremeno Džerman vingsom je za Beograd letelo oko 150 putnika – kaže Mihajlović.

On je podsetio da od Beograda do Beča dnevno leti šest aviona, što je previše. Prema njegovoj proceni našem tržištu nisu potrebni veliki avioni i samo promena na tom planu bila bi dovoljna da aviokompanije budu zadovoljne popunjenošću kapaciteta.

– Osim toga, nacionalni avioprevoznik moraće da poradi na svom imidžu i da se opredeli za neke destinacije koje su zanimljive i za koje postoji interesovanje. Činjenica je i to da još uvek kao zemlja nismo dorasli tome da „ugostimo“ kompanije poput Emirejts erlajn. Ta kompanija iz Dubaija ima širokotrupne avione sa 240 do 350 mesta i nerealno je očekivati da ćemo uskoro moći da popunimo jedan takav avion. I promet putnika ka Aziji je poslednjih godina smanjen za 57 odsto, a jedan od razloga jeste to što Australija u kojoj živi dosta ljudi sa naših prostora godišnje izdaje samo dve do tri hiljade viza“, istakao je Mihajlović.

Vili Mitova, direktorka Dertura za Srbiju, procenila je da će ukidanje viza samo kratkoročno rezultirati povećanjem broja turista u Srbiji, a da je za dugoročnije efekte neophodno ulagati u izgradnju novih hotela, edukaciju kadra, dovođenje avio kompanija, i uopšte u infrastrukturu. „Ukidanjem viza Srbija je zakoračila u novu etapu razvoja u kojoj nema mesta za monopol. Bitno je osluškivati zapadnoevropsko tržište i čuti šta je to što oni tamo rade kako bismo mogli da reagujemo. U tom kontekstu treba posmatrati i dolazaka Dertura na srpsko tržište“, ocenila je Mitova. Dertur je prošle godine ostvario promet od tri milijarde evra i imao šest miliona putnika i, prema rečima Mitove, u svetskim razmerama je broj jedan kada je u pitanju gradski turizam.

– Širom Evrope imamo 10.500 agencija i to što se u našem katalogu ove godine našao i jedan beogradski hotel predstavlja značajan podatak, jer to znači da će taj hotel videti oko 20 miliona potencijalnih turista. Dertur je, inače, na tržištu Srbije prošle godine ostvario promet od pet miliona evra, a u 2010. očekujemo rast za 15 odsto. Nadam se, takođe, da će uskoro i problemi sa zakonskom regulativom biti rešeni, jer dobro razvijene industrije turizma ne može biti bez saradnje sa velikim stranim turoperatorima. Preciznije rečeno, nezamislivo je da se sprečava ulazak stranih turoperatora u Srbiju, utoliko pre što ne treba očekivati nikakav masivan ulazak stranih kompanija. Konkurencija mora da postoji i nadam se da će se i to srediti. Uostalom, nijedan veliki turoperator neće doći na neko tržište ukoliko ne misli da će zabeležiti rast i zato je dolazak Dertura na ove prostore dobar znak – naglašava Mitova.

Aleksandar Marinković, direktor TUI Rajs centra za Srbiju istakao je da je dolazak stranih turoperatora neminovnost i da će najviše koristi od toga imati korisnici usluga.

– Sa viznom liberalizacijom, u zemlje koje prolaze kroz tranziciju, došli su i veliki turoperatori, a posledica tog procesa jeste razvoj tržišta. Za TUI kao jednu od najvećih turističkih kompanija u svetu koja postoji već 42 godine, najvažnija je sigurnost putnika. Kad je reč o malim turoperatorima, koji su se našli u vrtlogu ekonomske krize, za njih bi bilo dobro da se preorijentišu na posredovanje. Ukoliko Srbija želi da ostvari što brži napredak u razvoju turizma, onda bi trebalo da više ulaže u otvaranje hotela, pre svega srednje i više klase, jer je to nešto što nam nedostaje. Važan segment u toj priči je i zakonska regulativa koja bi takođe trebalo da pretrpi izmene – zaključio je Marinković.