Nestala i založena pšenica

Sada su u stečajnom postupku osim osnovne kompanije, još pet ćerki firmi, a jedino je van stečaja ostala Pekara. Stečajni upravnik Zoran Stanojević zatražio je da se stečaj uvede i u Pekari, mada je Trgovinski sud to odbio. Stanojević taj svoj predlog obrazlaže neophodnošću da se zaštiti imovina kompanije.

– Predstečajni postupak je pokrenut isključivo u svrhu zaštite imovine Fidelinke, odnosno udela u preduzećima čiji je osnivač ta kompanija. Na taj način je preventivno onemogućena zloupotreba imovine u tim preduzećima – kaže za Danas Zoran Stanojević.

Nezvanično se u subotičkoj javnosti može čuti tvrdnja da je i nakon uvođenja stečaja kapital iz kompanije izvlačen upravo preko ćerki firmi, i da je kao i ranije, prebacivan u of šor kompanije, mada to sam stečajni upravnik nije potvrdio u razgovoru za naš list. Fidelinka je u stvari, kako pišu Subotičke novine, poslužila kao sredstvo da se obezbede visoki krediti za korisnike u inostranstvu – kompanija je dala garancije na kredit od blizu 12 miliona evra kod Hipo banke u Austriji, a novac je usmeren korisniku u inostranstvu. Da li će se ispitati poslovi većinskih akcionara Fidelinke, koji su u stvari i najodgovorniji za situaciju u kojoj se ova nekada uspešna firma našla, za sada je neizvesno. Zoran Stanojević navodi da je to odluka poverilaca.

– Poverioci su ti koji mogu da pokrenu kod nadležnih organa pitanje zakonitosti poslovanja, baš kao što je jedan od poverilaca i pokrenuo stečaj nad matičnim preduzećem (Aik banka – Niš ), čime su nastupile posledice nad stečajnim dužnikom u skladu sa Zakonom o stečaju – kaže Stanojević.

U subotičkom Samostalnom sindikatu pak podsećaju da je to i obaveza države, jer nadležne institucije moraju reagovati ako firma bez nekih većih razloga i povoda, kao što je to slučaj sa Fidelinkom, dođe do stečaja, iako ima i sirovine i tržište, a ako se pri tom već odavno znalo da kompanija ima problema.

Jedini zahtev da se pokrene krivični postupak potekao je od niške AIK banke, koja je i najveći poverilac, čija su potraživanja 180 miliona dinara. Ona je

zatražila pokretanje postupka protiv lica koja su „ispraznilaô silose u kojima je bilo založno žito, odnosno pšenica na osnovu koje je i dobijen kredit. Te pšenice više nema, pa se rad Pekare nastavlja uz kupovinu žita na tržištu, iako je Fidelinka bila jedan od najvećih otkupljivača pšenice od regionalnih proizvođača.