Nestručni ljudi očitavali struju

Prema rečima našeg sagovornika, ne postoji nijedan jedini razlog da EPS pored svojih obučenih i stručnih kadrova na poslovima očitavanja brojila angažuje radnu snagu sa strane.

– Logika je jednostavna. A, ko je očitavao brojila za potrebe EPS-a u vreme dok nisu postojale agencije za iznajmljivanje radne snage i dok se nisu raspisivali tenderi za takve vrste poslova. Ako se to uzme u obzir sasvim je legitimno posumnjati da je razlog uvođenja autsorsinga težnja da neke privatne firme zarade novac i da po svemu sudeći dobijaju poslove na osnovu političke protekcije. Epilog svega toga je da ljudi koje zapošljavaju te firme nisu stručni da očitavaju brojila – kaže sagovornik Danasa.

On dodaje da veliki problem predstavlja i to što je EPS-u daleko skuplje da angažuje radnu snagu sa strane nego da zaposleni u tom preduzeću sami očitavaju brojila.

– Ekonomska računica je veoma jednostavna. Osnovni cilj je da firme koje pobede na tenderu zarade novac. One u svoju zaradu uračunavaju i svoj profit kao i rashode odnosno plate za svoje zaposlenike. Samim tim usluga koju EPS plaća za autsorsing je skuplja nego da taj posao rade zaposleni u EPS-u – tvrdi naš sagovornik.

Međutim, v. d. direktora EPS-a Milorad Grčić u dopisu dostavljenom Danasu kategorično demantuje da je ranija cena očitavanja brojila bila niža nego što je to slučaj sada.

– Radna mesta čitači brojila u EPS-u su ukinuta 2000. godine i na tim poslovima angažuju se različite agencije. Gde god se utvrde propusti agencija uslediće finansijske sankcije u skladu sa ugovorom. Do sredine 2015. godine kada je počeo proces centralizacije i korporativizacije u EPS-u, svaka elektrodistribucija raspisivala je svoje tendere i angažovala agencije. Sada sve te agencije čitaju zajedno. U otvoreno postupku javne nabavke angažovan je konzorcijum čiji je nosilac firma Sekvester i koji čita brojila po ceni od 39,9 dinara za celu Srbiju. U prethodnom periodu pre korporativizacije, cena čitanja se kretala oko 61 dinara, a u nekim delovima ED Čačak i do 145 dinara odnosno čak i više od 300 dinara. Određene elektrodistribucije su raspisivale tendere gde se čitačima plaćalo na sat. Napravili smo dobar posao i ozbiljnu uštedu – tvrdi Grčić.

On dodaje da je u Elektroprivredi Srbije dosad je primljeno 1.880 reklamacija građana za eventualno pogrešno ispostavljene račune za električnu energiju za decembar 2016. godine.

– Ovaj broj reklamacija je ispod proseka za decembar u prethodne tri godine. Svi korisnici mogu da pošalju reklamacije do kraja januara. Sigurno je da nisu svi računi pogrešni. Definitivno da je u pojedinim slučajevima bilo grešaka i nepravilnosti, kao i grešaka i nemara i u okviru samog postupka očitavanja. Biće smenjeno osam direktora i šefova, odgovornih upravo za brigu o korisnicima – navodi Grčić.

To su Sonja Milojević, direktor Sektora za brigu o korisnicima, Miomir Papović, direktor Odseka za tehničke usluge Jagodina, Mile Milošević, rukovodilac Sektora za brigu o korisnicima TC Kraljevo i Vojkan Vučković, rukovodilac Sektora za brigu o korisnicima TC Kragujevac, a iz „EPS Distribucije“ Žarko Šantrić, direktor Sektora za podršku tržištu i smanjenje gubitaka Beograd, Srđan Đurović, direktor Ogranka Kraljevo, Miloš Petrović, šef službe za kontrolu mernih mesta, Ogranak Niš i Dobrica Milošević, direktor Ogranka Jagodina.

Međutim iz EPS-a u nisu odgovorili na pitanja Danasa koliko je EPS fakturisao novca za račune za struju u decembru 2015. a koliko u decembru 2016. godine kao i da li je poznat broj potrošača koji je oštećen i koliko iznosi suma za koju su potrošači oštećeni.