„Neugodna koincidencija“: Prvo pare glasačima, pa izborna kampanja

Ako je tada i bilo prostora za opravdanje zato što je bilo potrebno reagovati u kratkom roku zbog izbijanja pandemije i zaključavanja ekonomije, kako oceniti najnovije najavljene mere pomoći privredi i društvu vredne 2,5 milijarde evra u kojima će značajnu ulogu opet igrati neselektivno deljenje para.

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, po običaju pre Vlade, najavio je da će svi građani moći da se prijave za po 30 evra u maju i novembru, a da će penzioneri pored tih 60 dobiti još 50 evra.

Druga mera je uplata polovine minimalne zarade za zaposlene u mikro, malim i srednjim preduzećima i to tokom tri meseca počev od aprila, a prema Vučićevim rečima ostala je još dilema da li to dati i velikim preduzećima.

Ovog puta je najavljena i sektorska pomoć transportnim preduzećima i to tako što će prevoznicima „u šest navrata biti uplaćeno po 600 evra za svaki autobus da mogu da opstanu, da sačuvaju svoj kapital“.

Pored ovog najavljuje se proširenje garantne šeme za još 500 miliona evra. Ovde nije precizirano da li se to odnosi na neiskorišćenih 500 miliona evra iz garantne šeme od prošle godine kada je planirano dve milijarde evra kredita, a privreda je do kraja godine pozajmila oko 1,5 milijardi ili će ukupan kapacitet garantovanih kredita biti povećan na 2,5 milijardi evra. Takođe, pre nekoliko dana ministar finansija Siniša Mali je najavio garantnu šemu od milijardu dolara koju bi finansirala američka Razvojna finansijska korporacija (DFC).

U svakom slučaju, tih 500 miliona evra neće opteretiti budžet ove godine, jer garantna šema funkcioniše tako što država garantuje za kredite koje firmama odobravaju banke, pa tek kada ti zajmovi, za koje inače preduzeća moraju da polože i obezbeđenje, ne vrate kredit „uskače“ država sa svojom garancijom. Za prošlogodišnjih dve milijarde evra ovakvih kredita država je izdvojila 800 miliona evra, tako da ona ne garantuje za pun iznos kredita.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ističe da se već ranije pričalo o merama pomoći i polovini minimalca za zaposlene, samo se nije znalo da li će biti dva ili tri meseca.

„Sada se to definisalo i svaka pomoć je dobrodošla. Ipak, pitanje je da li će pomoć opet biti uslovljena neotpuštanjem i da li će pre svega mikro i mala preduzeća moći da opstanu ako ne budu mogla da smanjuju troškove smanjenjem broja zaposlenih. Prošle godine dobila su pomoć, ali celu godinu praktično nisu mogla da otpuste višak ljudi, a pored toga imala su i druge troškove, dok su prihodi bili značajno smanjeni. Poslodavci su dodavali svoja sredstva ili se zaduživali i mnogi nisu sigurni da li će moći i dalje da opstanu ako ne mogu da smanje svoje troškove“, napominje Atanacković.

Što se tiče garantovanih kredita, Atanacković ističe da su njih mogle da dobiju boljestojeće firme, ali oni koji su bili u najtežoj situaciji teško su dolazili do tih kredita.

„Ili nisu imali obezbeđenje ili njihovi bilansi nisu mogli da ubede banku da im odobri kredit. A na kraju te kredite treba i vraćati, nije to baš tako jednostavno zadužiti se“, objašnjava on dodajući da se mere uglavnom odnose na istu grupu preduzeća kao prošle godine.

Takođe, on smatra da bi trebalo da bude više selektivnosti u merama pomoći, ali ne prema vrsti delatnosti.

„Nije isto prošao u krizi ugostiteljski objekat ili hotel na Kopaoniku i u Beogradu. Treba napraviti selekciju prema tome koliko su prihodi neke firme smanjeni u odnosu na 2019. godinu i tako pomagati. Ipak, ne verujem da će se to desiti jer nemamo podatke i dovoljno razvijenu administraciju da bismo to mogli“, zaključuje on.

Prošle godine 21. juna održani su parlamentarni i lokalni izbori, a dve nedelje ranije završena je podela po 100 evra svim punoletnim građanima koji su se prijavili. Sada opet, tokom ove godine, do novembra država će svima isplaćivati pare, a izbori su već zakazani u prvom tromesečju 2022. godine. Ovo profesor Ljubomir Madžar naziva „neugodnom koincidencijom“.

„Oko mesec dana nakon isplate 100 evra prošle godine usledili su izbori, pa se javila sumnja da je to bila jeftina kupovina glasova. Sada se najavljuju isplate u maju i novembru, a izbori su u proleće 2022, pa to liči na avansno plaćanje glasova. Mi ne možemo reći šta je motivacija da se ovako daju pare, ali okolnosti daju dobar osnov za pretpostavku da bi motivacija mogla biti politička, ili preciznije izborna“, ističe Madžar.

Prošle godine se, pored 1,7 miliona penzionera, javilo još 4.325.500 punoletnih građana za pomoć i za to je država isplatila oko 70 milijardi dinara. Ekonomisti su skoro bez zadrške ovo ocenili ekonomski neefikasnim i nepravičnim. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je neefikasno svima deliti novac, već da bi veći efekat bio da se siromašnima isplati više novca. Drugo, nije fer davati isto novca nekom ko ima visoka primanja i nekom ko nema nikakva primanja. Isto važi i za penzionere. Zašto neko sa velikom penzijom da dobije istu pomoć kao neko sa minimalnom penzijom“, zapitan je Arsić.

I njemu se čini da, s obzirom da tvrdnje kako je ovo prošle godine bila odlična ekonomska mera nemaju nikakvo uporište u podacima, se ipak radi o političkim motivima.

„Možda je to motivisano željom da se uoči izbora dobije podrška svih slojeva stanovništva. A građani s druge strane ne vide da se time preuzimaju obaveze koje će oni morati da plate, jer će ta sredstva biti isplaćena iz zaduživanja“, objašnjava Arsić dodajući da je empirijski utvrđeno da potrošnja države raste pred izbore, a posebno u pandemiji kada postoji dobro opravdanje za to.

Pare od Aerodroma, Komercijalne i zaduživanja

Vučić je predstavljajući nove mere najavio da javni dug Srbije neće preći 61 odsto zbog ovog paketa pomoći i da „držimo sve pod kontrolom, deci nećemo ostavljati dugove, a sve zavisi od našeg rasta“.

Arsić ističe da je moguće da država ima nekih depozita prenetih od prošle godine s obzirom na uplatu za Komercijalnu banku, kao i da može doći do preraspodele u budžetu.

„I prošle godine nije se država zadužila u celom iznosu deficita, već je jedan deo finansirala depozitima od koncesije Aerodroma. Sada su legle pare od Komercijalne banke pa će se to delom trošiti, mada je krajem godine bilo isplata za dokapitalizaciju Er Srbije. Osim toga, u budžetu su planirani ambiciozni izdaci za kapitalne projekte, što je dobro, ali je moguće da oni ne budu svi realizovani, pa da se deo prebaci za ove mere. Na kraju, od ovih 2,5 milijardi čini se kao da će trebati ipak da se zaduži za oko dve milijarde evra i to povrh planiranog deficita od tri odsto BDP-a. Neće to oterati javni dug mnogo preko 60 odsto BDP-a“, ocenjuje Arsić i dodaje da je dobro što su to sve jednokratni rashodi koji neće uticati na deficit u 2022. godini. On podseća da su nedavno povećane dve emisije dinarskih obveznica sa po 100 na 150 milijardi dinara uz objašnjenje da se uspostavlja kriva prinosa. „Izgleda da je to bilo motivisano i finansiranjem deficita.“

I Madžar smatra da teško može biti para za deljenje bez zaduživanja, a to treba staviti i u odnos sa BDP-om koji je prema njegovim rečima „nerealno projektovan da realno raste šest odsto u ovoj godini“.