Neuspela javna rasprava o Parku prirode Zlatibor

Na taj skup su bili pozvani vlasnici zemljišta koje bi trebalo da bude obuhvaćeno budućim zonama zaštite, kako bi im se ponudile informacija o tome šta je predviđeno predloženom uredbom Vlade Srbije o osnivanju Parka prirode, u kojoj zoni zaštite se nalaze njihove parcele i kakva će biti pravila gradnje. Međutim, na samom početku, građani su glasno negodovali, pa je rasprava prekinuta.

– Vlada Srbije je predložila Uredbu o proglašenju Parka prirode Zlatibor. U vreme pripreme uredbe razgovarali smo sa predstavnicima lokalnih samouprava, a u poslednjih desetak dana i sa predstavnicima opštine Čajetina, a voleo bih da je ovde predsednik opštine Čajetina sa svojim saradnicima, i u više od 90 odsto usaglasili smo uredbu koja je tema današnje rasprave – rekao je u uvodnom delu tog skupa Slobodan Erdeljan, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine. Nakon toga je usledilo glasno i burno negodovanje prisutnih građana, zbog čega je Erdeljan prekinuo raspravu.

– Pošto nemamo uslove da održimo javnu raspravu, pišite nam sve šta mislite o ovome. Mi ćemo razgovarati, ali ovako ne možemo da razgovaramo – poručio Erdeljan koji je sa svojim saradnicima napustio salu čajetinske skupštine što su, nakon nekoliko minuta, učinili i građani.

Objasnivši da zbog privatnih obaveza nije mogao da prisustvuje javnoj raspravi, Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, rekao je za Danas da su „građani želeli da zaštite svoju imovinu i da su bili revoltirani izjavama i pretnjama ministarke Zorane Mihajlović“.

Ministarka je, pre nekoliko dana, najavila da će država da zaštiti Zlatibor, radi sprečavanja nelegalne gradnje toj planini koja bi, kako je poručila, trebalo da se sačuva za budućnost.

– Ljudi su bili iritirani namerom države da stavi pod zaštitu privatne parcele od kojih su neke građevinsko zemljište, dok ministarka Mihajlović poklanja državno zemljište od 2.312 hektara privatizovanom Poljoprivrednom kombinatu Zlatibor – rekao je za Danas Stamatović i istakao da je na strani građana i da će zastupati njihove interese.

Objasnivši da je prostornim planom opštine Čajetina predviđena zaštita kanjona Uvca, Ljubišnice i Katušnice, područja sa borovim šumama i drugih područja, Stamatović je dodao da se uredbom proširuje zona zaštite.

– Lokalna samouprava je iznela primedbe za zemljište čiji je vlasnik opština Čajetina, ali građani su se pobunili. Vlasnici više od tri hiljade parcela nisu bili obavešteni da će njihovo zemljište biti u sastavu Parka prirode, već su o nameri Vlade Srbije saznali iz medija, kazao je Stamatović i dodao da su građani želeli da čuju odgovore na pitanja zašto neće biti dozvoljena gradnja na privatnim posedima u budućem Parku prirode, a s druge strane ta ograničenja ne važe za državno zemljište koje je ministarka Mihajlović poklonila PK Zlatibor.

– Vlada Srbije hoće da stavi pod kontrolu ono što je privatno i narodno, a ostavila je mogućnost da investitori, kojima je poklonila državno zemljište, mogu da grade, jer te parcele nisu u sastavu Parka prirode. Iza poruke Mihajovićeve da želi da zaštiti Zlatibor od nas Zlatiboraca i da država brine o Zlatiboru, krije se namera da se napravi rezervat SNS. U pitanju je političko nasilje kojim SNS, Zorana Mihajlović i njena ekipa pokušavaju da uredbom o osnivanju Parka prirode promene izbornu volju građana Čajetine, na šta narod ne pristaje – poručio je Stamatović.

– Apsurdno je da područje sa privatnim parcelama država stavlja pod zaštitu, a s druge strane na sve moguće načine opstruiše izdavanje građevinske dozvole za gondolu i ne rešava spor oko državnog zemljišta koje je Mihajlovićeva poklonila PK Zlatiboru, istakao je Stamatović i naveo da je to „još jedan vid političkog pritiska na građane Čajetine što na izborima nisu glasali za SNS“. 

Park prirode od skoro 42.000 hektara

Prema predlogu, Park prirode Zlatibor obuhvatio bi površinu od 41.923,26 hektara i zahvatao bi delove teritorije Čajetine, Užica, Nove Varoši i Priboja. U strukturi vlasništva, oko 56,25 odsto zaštićenog područja pripada privatnim vlasnicima, 43,1 odsto je državno, 0,22 odsto javno, 0,18 odsto društveno, a 0,03 odsto crkveno vlasništvo. 

Razlozi za zaštitu

Područje Zlatibora, kako se navodi u predlogu uredbe, predloženo je za zaštitu da bi se očuvali geomorfološki i hidrološki fenomeni izrazito diseciranih terena, sa markantnim dolinama kanjonskog i klisurastog tipa, očuvanim ekosistemima – posebno raznovrsnom i specifičnom vegetacijom, kamenjara i stena serpentinskih klisura, borovih šuma, retkih i ugroženih životinjskih vrsta, kao i izuzetno značajnog i dobro očuvanog spomeničkog i etno nasleđa.