Nezadovoljstvo radnika raste dok čekaju pregovore o budućnosti fabrike

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Neka vam g.predsednik da vece plate. Pa to je njegova teorija, dovodjenje investitora koji ce radnike placati minimalno, a za to jos dobijati i subvencije. !

2. Zasto ne komentarisete zasto Fiat drzi sramno niske plate? Ja ne verujem da postoji fabrika automobila na svetu koja manje placa svoje radnike.

3. Miroslav Mladenovic Некада то беше "црвени Крагујевац"-а данас нико од ових радника можда се и не сећа радничких вођа и Светозара Марковића -а и у ком систему данас се живи!

4. Коментар:-
   Читам”незадовољство радника расте док чекају преговоре о будућности фабрике”!.
   Генерални штрајк каргујевачких радника у компанији “Фијат”-је изгледа врх леденог брега, колико и како се цени радничка клас и на које смо то ми гране спали у погледу социјалног статуса оних који својим радом стварају доходак од кога сви ми завимо који смо радили или раде ван привреде.
   Та радничка агонија траје годинама, а да се за сада још не траже права решења у земљи, јер се и незна у ком се то систему живи, када је радник постао само проста најамна радна снага с којом се управља као малтене са обичном животињом.
   Писац овог коментара, је прошао тај трновити пут живота:од најамног радника на село, печалбара:зидара и циглара-до интелектуалца у просвети, до пензије; па зато зна какав је тај “раднички хлеб” ГОРАК.
   Сви који пискарају или држе ватрене политичко-партиске говоре немају појма у тежини живота радника у фабрици, на грађевини или на њиви.
   Нажалост, такви шарлатани су нам до сада “давали обећања”-само док се дочепају власти или манипулацијом и велике своте новаца у своје и касу својих партија.

   То је сурова реалност непромишљености политичких елита свих увих година до ове 2017.године у ТРАНЗИЦИЈИ.
   Наравно да се одавна знало да су радници постали обична РОБА са којом се трговало на страху за голу егзистенцију у Србији.
   Никога није брига у држави свих ових година за раднике и урушене фабрике и самоуништење економије, културе, науке и образовања.
   Сви горе официри у војсци и полицији су наша деца сиромашних са Југа Србије и из унутрашњости, који су досада штитили све богаташе који су се преко власти и пљачкашком приватизацијом обогатили и сада се користи сила да се та богатсва задрже у нашим и страним банкама.
   Прети се на све стране, па и подаништава у неким новинама у коментарима попут листа "политика"-тежак економско-егзистенцијални положај радника.

   Много њих је из мог родног краја(а међу њима и моји вршњаци-а и из уже родбине) отишло “трбухом за крухом” да се запосли у крагујевачку заставу. Тамо су засновали породице и остали да живе у Крагујевац и раде у фабрику “застава”.

   Када сае распала фабрика, онда део радника је отишао са “отпремнином” поново у печалбу-зидаре и цигларе. Често их сада виђам како чак из Крагујевца долазе у завичај у погодби у почетку у пролеће одласка у печалбу. Наравно неки су чак у крају и поправили родне куће и током лета њихова деца долазе на село.
   Но, села су опустела. Ретко да ко и обрађује земљу. Чува стоку, коси ливаде. Све је под коровом. Таква је суровост истине у Србији-док се БЕОГРАД ГРАДИ НА ВОДИ.
   Ве што се гради у Београду то је дело радника и предузетника из грађевине из унутрашњости Србије-нарочито са југа Србије и делова који су били планинско-сиромашни за живот у заједници са породицама без путева, струје , школа и продавница.

   Ниједан од минстара и преседника влада (можда појединаца са част изузецима) у целини немају појма уопште шта је рад на сунцу од јутра до мрака. писац овог коментара је осетио и глад и печалбу као дете у Хрватској, Црној Гори, Војводини и Србији-а касније и као дисидент, борећи се за радничка права и социјалну правду; па потпуно разумем немоћ ових јадника који незнају како ће да деци купе доручак зашколу, како ће да им обезбеде храну за наредни дан. Али зато се распродаје наше земљиште и сви ресори, где су се отварале фабрике од 2000-2017.године многе пљачкашко-робовласничке фабрике, где се плаћало странцима и да када су се опљачкале или новац од државе потрошио и није било више економске рачунице, странци су бежали и остављали нам ЗИДИНЕ и раднике без егзистенције и довели нас у најамни положај експлотације као робове једног модерног робовласничког друштва. Ми немамо никакав систем, а о ЛИБЕРАЛНОМ КАПИТАЛИЗМУ и ткз либералистима-попут многих ЛИБЕРАЛА са опљачканим банкама и са "девизама у џаковима" добијем у време ДЕМОКРАТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ 2000 године, сада и даље сеју маглу по Србији, уживају на страним острвима и у скупштини Србије нас све праве блесавим-барем нас који смо жртвовали читаве своје породице и животе у свим револуцијама да би створио праведнији свет са слободама свих облика. Најзедише ЖУТИ МРАВИ-у виду ткз невладиних организација, урушише нам моране вредности путем рилијалити шоу и примитивизма и засејаше разна зла семена идеологија:нациобализам, фашизам, фомосексуализам, створише стање раздора, убиства, агресије и растурања породица, државе и свих духовних вредности у Србији.

   Пре много година на једном ФОРУМУ интернет сајта сам написао наслов И РАДНИЦИ СУ ЉУДСКА БИЋА. Но, био сам прогањан због одбране људског достојанства и касније се ти моји ставови о КРИМИНАЛИЗАЦИЈИ и пљачки фабрика јавно износио у штампи, али тада се није смело јавно писати, па су ме избацијили са тог ФОРУМА и касније имао последице због јавне речи.

   Дакле, питам се где је људска солидарност и сви који имају велике плате и приватне фирме, могу преко одређених институција у држави Србији-посредством радничког синдиката фабрике да исплате радници у штрајковима.
   Да се једном престане вођење лоше економске политике у држави Србији.
   Да се престане да се дају фабрике странцима за багателе, него нека барем наши ПОСЛОДАВЦИ-приватници се обавежу из људских и националних интереса и преузму патриотску дужност да се помогне људима у невољи и стварају мала предузећа а и окрене нашем ресурсу на село, где нам стоји велико неискоришћено природно богатство за производњу здраве органске хране.
   Да би се то учинило, морамо да имамо људе у политици и струци у државним институцијама да се обнови српско село.
   Запарложене њиве, запуштене ливаде, напуштене куће могу да оживе живот ако се тамо врате нлади да живе на село.
   То за сада није могуће јер су наше животе захватиле неке друге вредности потрошачког друштва, па је човек постао жртва новца и похлепе за богатством и влашћу.
   Како иду климатске промене, доћи ће и то време када ће се људи отимати да нађу место живљења негде у планини са здравом климом, водом и здравом храном.
   Зато нама требају визионари у изградњи модела здравог начина живота човека и формирања здраве породице. Комјутеризација друштва ствара само “вештачког типа2 човека, који неће имати прилике нити да има осећања, да воли и буде вољен као људско биће. Сачувајмо цивилизацију на достојаствен начин.
   . Мирослав Б Младеновић Мирац Власотинце, Србија