Nezakonito za usluge plaćeno više od pola milijarde dinara

… ali je činjenica da se iz godine u godinu ponavljaju isti problemi a da je malo toga učinjeno na disciplinovanju onih koji raspolažu novcem poreskih obveznika.

Tako se i u ovogodišnjem izveštaju DRI kao najveća stavka ponavlja da 69 odsto nepravilnosti ili 514,7 miliona potiče iz stavke „pripremne radnje za sastavljanje finansijskih izveštaja“, kao i to da je 17 odsto ili 123,3 milijarde pogrešno knjiženo a 14 procenata vezano je za netačne podatke. Ni ta struktura ne baca više svetla na prirodu „grešaka“. Nešto su jasniji podaci o pogrešno iskazanim prihodima, gde je otkriveno 4,6 milijardi dinara nezakonitih transakcija i aktivnosti. Gotovo polovina tog iznosa odnosi se na lokalne vlasti koje nisu preduzele mere da se naplata izvrši.

DRI je utvrdila i da je od 13,8 milijardi dinara pogrešno iskazanog prihoda i to u 90 odsto na nivou centralne vlasti, od čega je 55 odsto tog iznosa manje prikazan priliv a ostalo je pogrešno naveden izvor finansiranja. I kod rashoda, opet u najvećoj meri kod republičkih institucija, više od milijarde dinara su utvrđene transakcije koje „maskiraju“ da su zapravo rashod za zaposlene, a trećina tog iznosa nije u skladu sa zakonom.

Uz već poslovično problematične javne nabavke, gde kupovina roba i usluga vrednih 2,36 milijardi nije obavljena po zakonskoj proceduri, nezakonito je za usluge po ugovoru isplaćeno više od pola milijarde dinara.

Uopšteno zvuči i podatak da je prema programima revizija za 2016. i 2017. podneto ukupno 428 prekršajnih, 32 prijave za privredni prestup, 52 krivične a tužilaštvima je dostavljeno 28 informacija koje bi trebalo da budu osnov za pokretanje istrage. Međutim, ni javnost niti DRI nemaju podatke o efektima tih prijava. Revizori nisu zadovoljni kako u pravosudnom sistemu prolaze njihovi nalazi, koji po pravilu predstavljaju gotovu prijavu za koju nije potrebno dopunsko veštačenje. Navode da su u poslednje vreme prekršajni sudovi nešto brži i izriču oštrije kazne, ali da se po krivičnim postupa sporije, a dešava se i da iz medija saznaju kako je tužilaštvo odbacilo prijavu revizora.

– Uveren sam da revizori ne mogu da obuhvate sve, jer je to prašuma u kojoj mnogo toga normalan mehanizam kontrole ne može da detektuje. Moj jak utisak je da su revizori dosta dobri s obzirom na okolnosti i sistem u kome rade, da često daju bolje i veće rezultate od očekivanih i otkrivaju potresne činjenice o štetnom načinu na koji se troši novac građana. Ali, novo je pitanje šta se radi kada se problem identifikuje. Naša je vlast neograničeno jaka, ona dozvoljava sebi luksuz da ne postupa prema izveštajima koje dobija. Zato se i dešava da se svake godine otkriva nezakonito trošenje budžeta. Ne postoje institucije koje mogu da sankcionišu nakon kontrole i vlast se ponaša tako kao da se Boga ne boji a sveta ne stidi – kaže za Danas ekonomista LJubomir Madžar.

I drugi analitičari ukazuju na problem stalnog ponavljanja iste matrice nezakonitog raspolaganja, pri čemu ističu da postojeći sistem kontrole ne obuhvata sve vidove, jer je u poslednjih više od deset godina, koliko postoji DRI, izostalo razvijanje revizije svrsishodnosti, odnosno kakav je odnos vrednosti i novca koji se za nju daje.

Duško Pejović novi revizor

Generalnom državnom revizoru koji je i kao predsednik DRI u dva petogodišnja perioda obavljao tu funkciju, Radoslavu Sretenoviću, mandat je istekao 24. septembra prošle godine, o čemu je DRI šest meseci ranije obavestila Narodnu skupštinu. U međuvremenu, Sretenović je ispunio i uslov za penziju, ali se na toj funkciji nalazi još uvek jer poslanici o novom revizoru i članovima Saveta DRI još nisu odlučivali. Skupštinski Odbor za finansije nedavno je predložio da se na mesto generalnog revizora imenuje dr Duško Pejović, koji je sada na poziciji vrhovnog revizora, ali ta tačka još nije na dnevnom redu Skupštine.