U prvih 11 meseci prošle godine u Srbiji je zabeležen fizički pad obima industrijske proizvodnje od 3,3 odsto, spoljni javni dug je premašio 84 odsto bruto domaćeg proizvoda, a progresivno zaduživanje koje je počelo 2008. samo se nastavilo, rekao je juče saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović.
On je predstavljajući privredna kretanja u 2012. istakao da, prema podacima iz oktobra prošle godine, postoje izvesni pomaci kada se radi o izvozu, trgovini na malo, prosečnim neto platama, ali i spoljnotrgovinskom deficitu. Novi kreatori ekonomske politike u Srbiji, smatra Đogović, treba da rade na promociji ekonomije rada. „Neophodno nam je više investicione potrošnje, manje tekućih troškova, a da bi se to desilo, potrebne su ozbiljne reforme u svim segmentima, od penzione, preko zdravstvene i administrativne“, naglasio je Đogović.
Srbiji je neophodna povoljnija investiciona klima, istakao je on, koja bi dovela do novog zapošljavanja u privatnom sektoru. „Samim tim, ljudi bi manje odlazili u političke partije, koje bi zato izgubile na moći“, napomenuo je Đogović.
On je pozdravio inicijativu Ministarstva finansija i privrede da država uđe u mala i srednja preduzeća sa učešćem od 20 odsto. „To je ono za šta smo se zalagali, ali to je samo jedna kapija u slalomu mera koje bi trebalo preduzeti“, naglasio je Đogović. On je rekao da su u Vladi svesni u koliko se „nepodnošljivoj situaciji nalazimo“ i zbog toga su nagoveštaji novih ulaganja u neke sektore dobra vest.
Negativan saldo Srbija ima u turizmu, u građevinarstvu je u prvih devet meseci prošle godine zabeležen rast od svega tri odsto vrednosti radova, čemu nisu doprineli infrastrukturni projekti. Međutim, udarni problem, kako kaže Đogović, jeste velika stopa nezaposlenosti. „U Srbiji ne radi 29,8 odsto mladih između 25 i 34 godine starosti, dok čak 16,6 odsto nezaposlenih posao traži duže od 10 godina“, naglasio je Đogović.
Najnepovoljniji spoljnotrgovinski saldo srpska privreda beleži sa Kinom, gotovo 1,14 milijardi dolara ili 18,2 odsto ukupnog negativnog spoljnotrgovinskog salda cele zemlje. Na drugom mestu Srbija ima deficit u trgovini sa Rusijom, potom Nemačkom. Uprkos svemu, Đogović očekuje pozitivna kretanja u ovoj godini
– Ukoliko dođe do pokretanja kapaciteta nekadašnjeg Sartida, širenja NIS-a, modernizacije rafinerije u Pančevu, većeg upošljavanja Fijata, uz bolji poljoprivredni rod, mogli bismo da očekujemo pozitivan iskorak u odnosu na 2012 – naglasio je Đogović. Zabrinjava međutim to, kako kaže, što osim Fijata u Srbiji trenutno ne postoji nijedno drugo veće ulaganje. Bez novih ulaganja, tvrdi Đogović, ne može se obezbediti ni srednjoročna, a kamoli dugoročna stabilnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
