Petina mladih nezaposlena: Lakše se zapošljavaju sa završenom srednjom školom nego sa fakultetom

Zakon o mladima iz 2011. definiše mlade u Srbiji kao lica od 15 do 30 godina. Za potrebe istraživanja o mladima, često se posmatra pored uzrasta 15-24 i uzrast 15-29 godina kako bi se obuhvatili i „stariji“ mladi.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u trećem kvartalu 2023. godine stopa nezaposlenosti mladih uzrasta 15 do 24 godine iznosi 21,5 odsto, što je oko 47 hiljada osoba. Stopa nezaposlenosti ove kategorije stanovništva  smanjena je sa 51 odsto u 2011, na 25 odsto u 2023. godini.

Prema rečima Aleksandre Anić, profesorke na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, do rasta zaposlenosti i pada nezaposlenosti došlo je usled demografskih promena, starenja stanovništva i emigracija.

„Rast privredne aktivnosti je takođe doprineo poboljšanjima na tržištu rada, ali su promene na tržištu rada mnogo veće nego što je privredni rast. To ukazuje na to da su negativni demografski trendovi pozitivno uticali na lokalno tržište rada“, kaže Anić.

Mnogi mladi ljudi, suočeni sa nedostatkom prilika u svojim zemljama, odlučuju da emigriraju u potrazi za boljim životnim standardom i dostojanstvenijim životom. Čak 49 odsto njih planira selidbu, a svega 14 odsto želi da gradi život u Srbiji, navodi se u istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) iz marta ove godine.

Zanimljivo je da se lakše zapošljavaju mladi sa završenom srednjom školom nego sa fakultetom. Ponuda i tražnja su ključni razlozi za to, navodi Anić.

„U poslednjih desetak godina, postoji ozbiljan deficit različitih profila radnika, pa se zato mnogo brže zapošljavaju i za mnogo veću platu majstori svih profila. Dva su razloga, jedan je odlazak nekvalifikovanih i niže kvalifikovanih radnika u inostranstvo, a drugi razlog je trend smanjenja broja dece koja se školuju za te niže kvalifikovane poslove. Slično je i sa medicinskim sestrama i tehničarima, negovateljima…“, kaže Anić.

Kao dodatni problem se izdvaja poreska politika koja destimuliše formalnu zaposlenost radnika sa nepunim radnim vremenom, koje bi, prema rečima Anić, bilo idealno za starije srednjoškolce i studente.

„Na primer, da mogu da rade par sati dnevno, ili jedan do tri dana u nedelji i da budu formalno zaposleni. Ukoliko rade puno radno vreme, ne mogu da se posvete školovanju i onda se najčešće odlučuju da ne rade“, ističe Anić.

Istraživanje KOMS-a pokazuje da najveći broj mladih zaposlenih ima ugovor o radu na neodređeno vreme (37 odsto). Podatak koji zabrinjava jeste što 17 odsto mladih rade bez ugovora, odnosno „na crno“.

Prema podacima Eurostata u 2023. godini NEET kategorija (Not in Education, Employment or Training), lica između 15 i 29 godine koja nisu na školovanju, nisu zaposleni niti su na obuci, iznosi 15,2 odsto. Ovo je značajan pomak u odnosu na 2014. godinu kada je taj procenat u Srbiji iznosio 26,4 odsto.

Mladi koji su dugo bili u NEET kategoriji imaju poteškoća da se uključe u tržište rada i zbog toga su uglavnom, po pronalasku posla, njihova primanja manja. Pored toga, mogući problem je i socijalna isključenost tokom kasnijeg života. Nezaposlenost može dovesti do socijalne izolacije i marginalizacije mladih ljudi, što može imati dugoročne posledice na njihovo mentalno zdravlje i društvenu koheziju.

Statistički podaci pokazuju da se NEET stopa za uzrast 15-24 ne razlikuje između muškaraca i žena. U 2023. godini je iznosila 12,7 odsto za muškarce i 12,2 odsto za žene, a slični nalazi su i za ranije godine, navodi Anić.

„Veća razlika jeste primetna za uzrast 15-29 što može biti zbog zasnivanja porodice i nemogućnosti usklađivanja rada ili školovanja i roditeljstva za majke, ali ne i za očeve. Razlika za starosni interval 15-29. godina je iznosila 2,6 procentnih poena, 14 odsto za muškarce i 16,6 odsto za žene u 2023. godini“, ističe Anić.

Od velike važnosti je govoriti o rodnoj ravnopravnosti u oblasti zapošljavanja i potrebi za većim angažovanjem u pogledu unapređivanja mera podrške mladim ženama kako bi se osigurale jednake šanse za sve.

Kada posmatramo prema tipu naselja, stope aktivnosti i zaposlenosti su manje u gradskim naseljima, dok je stopa nezaposlenosti veća. Kako kaže naša sagovornica, to ukazuje na to da u ruralnim sredinama, angažovanje u poljoprivredi omogućava brže pronalaženje posla u odnosu na gradske sredine. Ali i da urbana sredina ima svojih prednosti.

„S druge strane NEET stopa je manja u gradskim područjima. To znači da kada se neaktivnost koja nije povezana sa obrazovanjem uzme u obzir, gradska područja omogućavaju lakšu tranziciju od škole do posla“, kaže Anić.

Zarada kao glavni faktor prilikom zapošljavanja

Međutim, faktor koji najviše utiče na zapošljavanje svakako je zarada.

Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) iz ove godine 54 odsto mladih smatra da je plata preko 130.000 hiljada dinara dovoljna za pristojan život, a u 2022. najveći procenat (88,4 odsto) mladih smatralo je da je dovoljna plata od 80 hiljada dinara na više.

Kako navodi Anić, treba imati u vidu koliko je realno vredelo 80 hiljada dinara u 2022. i u 2024. godini. Prosečna zarada u 2022. je iznosila 74.933, u 2023. 86.007, a u 2024. godini za prvih deset meseci 96.675 dinara. Pritom, prema njenim rečima, zarada je važan faktor za većinu ljudi, a ne samo mlade.

„Većina ljudi će vam reći da prosečna plata nije dovoljna za pristojan život u Srbiji. Ne bih ja to isticala kao nešto što se odnosi samo na mlade, i ne verujem da su oni neaktivni i nezadovoljni zato što imaju nerealna očekivanja“, kaže Anić.

„Suštinski, većina mladih smatra da prosečna plata nije dovoljna za pristojan život. Razlike između očekivanja mladih i realnosti bitan su objašnjavajući faktor za njihovo nezadovoljstvo standardom u Srbiji“, navodi se kao zaključak do sada svakog izveštaja KOMS-a.

Vlada Srbije je, u cilju unapređenja zapošljavanja mladih, 2020. godine uvela program „Moja prva plata“, koji pojedincima mlađim od 30 godina, sa najmanje srednjim obrazovanjem i bez radnog iskustva, pruža mogućnost da se zaposle i steknu veštine i iskustva neophodna za njihovo buduće zapošljavanje na tržištu rada.

Do sada je realizovano četiri ciklusa ovog programa (2020, 2021, 2022. i 2023. godine). Kako piše Nova ekonomija, za program se prijavilo više od deset hiljada poslodavaca u 2020. godini. U program je bilo uključeno 5.177 poslodavaca koji su angažovali 8.453 mladih. Zahvaljujući programu, broj onih koji su ostajali na poslovima na kojima su započinjali svoj radni staž je u 2021. godini iznosio 3.398, u 2022. 2917, što je 37 odsto od ukupnog broja polaznika u programu.

Međutim, u 2023. godini broj zainteresovanih se smanjio, broj poslodavaca je pao na 4.520, a broj mladih na 7.214.

Koordinatora Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić za Danas kaže da je glavna primedba u vezi sa programom u početku dolazila od poslodavaca na račun procesa koji je bio previše birokratizovan i spor, a kasnije u narednim godinama, naročito u poslednje tri, problem je iznedrila inflacija koja je iznos zarade obesmislila.

Programom, u trajanju od devet meseci, je predviđeno da Nacionalna služba za zapošljavanje na mesečnom nivou isplaćuje mladima sa srednjim obrazovanjem novčanu nadoknadu u iznosu od 28 hiljada dinara, a onima sa visokim obrazovanjem 34 hiljade dinara, što je znatno niže od minimalne zarade u zemlji.

„Od samog početka, konkretne primedbe poslodavaca i firmi koje su ušle u taj program bile su na račun obimne administracije. Ako ste primili određen broj mladih ljudi morate da izvučete i pripremite čitav niz dokumenata koje ste morali da predajete Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Zatim da svakog meseca šaljete niz dokaza da je ta osoba i dalje zaposlena i da se nije, na račun toga što je ona primljena, smanjio broj zaposlenih u toj konkretnoj firmi. Drugim rečima, bilo je puno nekog administriranja. Druga primedba ticala se toga što je sve manje mladih zainteresovano da se zaposle jer su procenili da je ta zarada za njih premala“, kaže Rajić.

Iako je sam program gromoglasno najavljivan, on ističe da bi bilo mnogo bolje da su država i institucije koje se bave zapošljavanjem posegle za sistemskim rešenjima i izvršili reforme poreskog sistema i donekle zakona o radu.

„Sve te mere i ceo taj program ne bi bili potrebni da mi imamo progresivni sistem oporezivanja koji je razuman. Znači da se one plate koje su niske mnogo manje oporezuju i da je onda poslodavcu mnogo lakše da zaposli osobu kojoj je to prvi posao. I onda kako ta zarada raste raste i njeno opterećenje stepenasto. To je u najvećem delu evropskih zemalja već ustaljena praksa“, navodi Rajić.

Loš kvalitet obrazovnog sistema u Srbiji, koji ne uspeva da razvije ključne veštine i znanja koji su potrebni za tržište rada, jedan je od glavnih uzroka visoke stope nezaposlenosti mladih. Adresiranje ove teme je važno s obzirom na rezultate istraživanja koji pokazuju da mladi veruju da su za dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti, pa i angažovanje u stranci pre nego formalno obrazovanje ili prethodno radno iskustvo, ocenjuje se u istraživanju KOMS-a.

Pre svega, glavni problem je neusklađenost školstva sa potrebama lokalne privrede.

„Neko dođe u Beograd ili Novi Sad da bi našao posao, ali da je on kvalifikovan za onu granu koja možda postoji u njegovom gradu za tim ne bi bilo potrebe. U svojoj okolini bi mogao da radi i ima pristojnu platu uz manje troškove života koje bi imao ako bi se odselio u veći grad. To je jedan dubinski problem koji nije rešavan. Mora postojati efikasan sistem prognoza i potreba za kadrovima tako što će se na svakih nekoliko godina ispitivati sadašnja i buduća potreba poslodavaca u određenom gradu ili opštini. I onda se tome moraju prilagoditi lokalne škole“, objašnjava Rajić.

Mladi smatraju da je nedostatak profesionalnog iskustva glavni nedostatak prilikom tranzicije iz škole na radno mesto. Bilo kakvo radno iskustvo bi moglo da poveća društveni kapital koji bi bio značajan prilikom pristupanja tržištu rada. Prikupljanje znanja i uspostavljanje ličnih odnosa i kontakata će im pomoći da kasnije nađu bolji posao.

Evropske zemlje sa razvijenim ili bar srednje razvijenim privredama imaju sistem gde mladi zaposleni još u srednjim stručnim školama ili na fakultetima već zajedno sa svojim mentorima ili profesorima rade određene poslove kod poslodavaca.

„Kod nas postoji ozbiljan nedostatak te prakse. Postoji dobrih primera fakulteta i stručnih škola koje su se povezale sa privredom, međutim mnogi nisu, a mnogi programi i modeli po kojima se kod nas školuje i studira dosta zaostaju za onim što je aktuelno u Evropi i onda imate situaciju da je tačno da im nedostaje profesionalno iskustvo. I onda najčešće to profesionalno iskustvo moraju da steknu tako što će otići i nekoliko godina raditi po nepovoljnijim uslovima i za manju zaradu, ali makar će tako naučiti posao“, kaže Rajić.

Tri od pet mladih nije zaposleno na poziciji za koju su se školovali (61 odsto), a samo 21 odsto mladih radi na poziciji za koju su stekli adekvatno obrazovanje, navodi se u istraživanju. Kako ističe Rajić, akcenat na fakultetima mora da se stavi na praksu, a da se teorija sužava i koristi tamo gde je potrebna.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. 

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.