Nezaposlenost u Srbiji: Statistika nije egzaktna nauka

Podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da Srbija zaista ima šanse da bude ekonomski tigar jugoistočne Evrope, kako je to rekao predsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Naime, samo tokom protekle godine stopa nezaposlenosti pala je za više od pet odsto, sa 19 na 13,8 odsto, dok se u drugim zemljama u okruženju, kao i u zemljama Evropske unije, ta promena očitava na nivou decimale.

Ako je to tačno, Srbija je svetski fenomen – takvih poboljšanja na tržištu rada nije bilo ni u jednoj zemlji u poslednjih trideset godina, kažu stručnjaci, a za Dojče vele nezvanično potvrđuju i nezavisne državne institucije.

Nagli pad nezaposlenosti, kažu, mogao bi da se očekuje u zemljama sa izuzetno visokim stopama rasta – od šest do sedam odsto – ali ne i u zemlji u kojoj privredna aktivnost stagnira

„Taj pad bi morao da se odrazi na povećanje bruto društvenogproizvoda, na potrošnju građana i povećanje poreskih prihoda“, objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

On dodaje da su objašnjenja koja su statističari dali povodom kritika stručne javnosti prilično neubedljiva i predstavljaju neki vrstu vađenja.

„Tu imamo i niz drugih protivrečnosti. Kada bi ti podaci bili tačni, to bi značilo da je produktivnost u Srbiji pala na 15 odsto u poslednje četiri godine, a dokaz da produktivnost nije pala je to što plate u privatnom sektoru rastu“, kaže Arsić za Dojče vele.

Takve kritike direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević ocenjuje kao glupost.

„Šta da odgovorim, kakve oscilacije, što bi bile nemoguće? Podaci o zaposlenosti se poklapaju sa registrom socijalnih osiguranika maltene u hiljadu. Ostaje sivi sektor, gde su dve trećine zaposleni u poljoprivredi i to je sezonska kategorija koja oscilira“, odgovara Kovačević. On očekuje da će nezaposlenost porasti već u prvom kvartalu 2017. godine.

Premda najviše sporenja ima u vezi sa podacima o radnoj snazi, na snažne kritike nailaze i podaci o prosečnoj zaradi, konstatuje Dojče vele.

U decembru prošle godine ona je navodno iznosila 53.456 dinara, što je gotovo 17 odsto više nego u novembru.

„Postoje varijacije koje su sezonski orijentisane i taj skok se događa gotovo svake godine u tom mesecu, zbog isplata zaostalih zarada i bonusa“, objašnjava profesor Milojko Arsić. Već u januaru, kaže, uslediće osetniji pad.

„Cifra jeste tačna na nivou uzorka koji postoji, ali taj uzorak je selektivan, nepotpun i nereprezentativan“, tvrdi profesor Mario Reljanović.

„Republički zavod za statistiku u svoj obračun uključuje javni sektor i velike kompanije, dok su mala i srednja preduzeća obuhvaćeni na nivou statističke greške, tako da je to u stvari prosečna zarada u javnom sektoru.“

Da su u obračun ravnopravno uključena mala i srednja preduzeća – od trafike, bakalnice i pekare u kraju, gde se često isplaćuje tek minimalac – cifra bi bila i do trideset odsto manja, tvrdi on.

Možda se u tačnost podataka ne može ulaziti, ali u tumačenje može, kaže za Dojče vele Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja.

On napominje da u javnosti nedostaju analize, jer statistički podaci sami po sebi ne znače ništa ukoliko se građanima ne objasne statistička kretanja.