Nezaposlenost u Srbiji i regionu: Koliko je zaposlenih, a ko ne traži posao?

Pre svega, teško je utvrditi jer se nezaposlenost beleži u dva različita registra. Jedan je Republički zavod za statistku (RZS) koji to radi kroz Anketu o radnoj snazi, a drugi je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).

Problem je u tome što se podaci ova dva registra ne poklapaju, jer se za njihovo prikupljanje korsite različite metodologije.

Prema zvaničnim podacima iz Ankete o radnoj snazi (ARS), u trećem kvartalu ove godine broj nezaposlenih lica iznosio je 257.100, što znači da je stopa nezaposlenosti bila 8,1 odsto.

S druge strane, broj zaposlenih lica iznosio je 2.923.500, dakle stopa zaposlenosti za dati period iznosila je 51,9 odsto.

Podatak koji je, takođe, bitan jeste da je broj stanovnika van radne snage iznosio 2.455.900, a tu je bitno napomenuti i da u radnu snagu spadaju lica starosti od 15 do 65 godina.

U odnosu na isti kvartal prethodne godine, broj zaposlenih lica veći je za 61.300, dok je broj nezaposlenih manji za 25.300, a kontingent stanovnika van radne snage, takođe je manji za 62.100. To znači da je stopa zaposlenosti povećana za 1,4 procentnih poena, dok je stopa nezaposlenosti manja za 0,9 procentnih poena.

Međutim, prema poslednjim podacima NSZ, ukupan broj nezaposlenih u oktobru bio je 359.316.

Dakle, broj nezposlenih po evidenciji NSZ veći je za oko 102 hiljade od evidencije iz ARS.

Na sve to, dodatnu konfuziju uneo je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je nedavno, gostujući na televiziji Pink, rekao da imamo svega oko 90.000 ljudi koji realno traže posao.

„Ukupno 257.100 ljudi je nezposleno, a tu oko 170.000 njih ne želi stvarno posao“, kazao je on.

Tu dolazimo do treće kategorije, pored zaposlenih i nezposlenih, tu je i neaktivna radna snaga.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko za Danas objašnjava da se Vučićeva izjava najverovatnije zasniva upravo na poređenju ova dva izvora – registrovane nezaposlenosti u NSZ i ocenjene nezaposlenosti prema ARS.

„Da bi neko bio nezaposlen, prema ARS, treba da bude identifikovan kao neko ko aktivno traži posao, dok to nije neophodno kod registracije u NSZ. Dakle, u ARS postoje pitanja o traženju posla i ako neko nije ništa radio da nađe posao onda se klasifikuje kao neaktivan, odnosno ne ulazi u broj nezaposlenih. Dok je u NSZ dovoljno da se lice deklariše da traži ili želi posao“, navodi on.

Naš sagovornik dodaje da kada se saberu zaposleni i nezaposleni, to je daleko manja brojka od ukupnog odraslog stanovništva kog ima ukupno oko pet miliona.

„Možete da imate čoveka na NSZ koji je neformalno zaposlen ili je prijavljen kod svojih roditelja… ali on je prijavljen da traži posao. Dok u ARS njega pitaju da li je nezaposlen, ali ne pitaju to direktno, nego pitaju da li je tražio posao. Ako nije tražio posao, on se definiše kao neaktivan. Dakle, čak i ako nije zaposlen, klasifikuje se kao neaktivan“, objašnjava Arandarenko.

On zaključuje da Vučić malo slobodnije koristi brojeve, ali da izjava ima logike.

„Neaktivni deo populacije su, na primer, domaćice, neko ko se brine o deci ili neko ko se brine o svojim roditeljima ili ako ženi muž radi u inostranstvu pa joj šalje novac. To su situacije koje pokrivaju i dalje trećinu stanovništva radnog uzrasta“, kaže Arandarenko.

Međutim, on naglašava da tu ne spadaju ljudi koji rade na crno.

„Po ARS oni su zaposleni, zato što rade, iako na crno. Ne plaćaju porez, ali koncept zaposlenosti iz ARS ne zahteva da vi plaćate porez, nego samo da radite, on je zasnovan na realnosti“, pojašnjava naš sagovornik.

On navodi da imamo oko 550.000 njih koji, uslovno rečeno, rade neformalno.

„Kod nas je većina nefromalno zaposlenih u poljoprivrednim gazdinstvima, dok ta neformalnost nije toliko izražena u firmama“, dodaje Arandarenko.

On ukazuje i da ne može baš da se proveri tačnost Vučićeve izjave, ali da je u suštini logična.

„Međutim, ne može da se pripiše Anketi o radnoj snazi, jer se ona ne obazire na to šta oni kažu, nego šta su radili, odnosno da li su tražili i nisu imali posao“, kaže Arandarenko.

Kako dodaje, NSZ i ARS su dva različita izvora.

„Na osnovu poređenja njihovih izvora može da se kaže da je stvarna nezaposlenost, koju upisuje ARS, značajno manja od one registrovane koju upisuje NSZ“, objašnjava on.

Kod biroa, kako navodi, postoje greška uključivanja i greška isključivanja.

„Greška uključivanja odnosi se na to da ste se vi deklarisali kao nezapolseni, a zapravo možda radite ili uopšte ne tražite posao. A greška iskljčivanja odnosni se na to da vi tražite posao, ali se niste priajvili na biro, ali vas je onda uhvatila Anketa o radnoj snazi“, kaže Arandarenko.

Koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju Jovan Protić, takođe, naglašava da moraju da se razlikuju nezaposleni od neaktivnih.

„Ljudi koji nemaju posao i ne traže ga, to su neaktivni. Nezposleni je osoba koja nema posao i traži ga“, objašnjava on.

Protić pojašnjava da dosta ljudi traži posao u NSZ-u, a Anketa ih hvata kao da rade jer možda rade nešto dva-tri sata dnevno i slično.

„To može da ukazuje i na ‘jaz zaposlenosti’, gde se bitno razlikuje broj ljudi koji su nezposleni od broja ljudi koji imaju posao, a traže novi. Takvih ljudi je uglavnom dva ili dva i po puta više nego nezposlenih, to je bitan parametar“, ističe on.

Nezaposleni u Srbiji u odnosu na region

Arandarenko naglašava da je svakako dobro što stopa nezaposlenosti nastavlja trend pada.

„Naravno, tu delimično postoji i efekat sezone ako se pad ne gleda u odnosu na isti period prošle godine, jer je nezaposlenost najmanja u ovom kvartalu“, pojašnjava on.

Kako dodaje, Srbija bolje stoji od zemalja u regionu.

„Druge zemlje Zapadnog Balkana, takođe, beleže značajan pad stope nezaposlenosti poslednjih godina, ali Srbija je jedina sa jednocifrenom stopom, a ima i najveću stopu zaposlenosti, što je još važnije“, ističe on.

I Protić ističe da smo i dalje nekoliko procentnih poena iza evropskog proseka, „ali makar imamo porast“.

On se slaže da smo po stopi nezaposlenosti bolji od ostatka regiona, ali da je bitnija stopa zaposlenosti.

„U Crnoj Gori su na 11,4 odsto stope nezaposlenosti, a u BiH na 13 odsto. Jesmo od njih bolji po stopi nezposlenosti, ali bitno je i zašto. Jer možda je i neaktivnost kod nas veća, zbog toga je bolji parametar stopa zaposlenosti“, zaključuje on.