Ni novo zatvaranje ne bi previše ugrozilo privredu

Prema rečima predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji je, opet, pre Republičkog zavoda za statistiku izašao sa fleš procenom BDP-a koju je RZS prošle godine u jednom trenutku prestao da objavljuje da bi se onda naprasno predomislio, Srbija će ove godine imati najmanji pad (ili drugi po redu) u Evropi.

Ovo je veoma moguće, ali prema rečima stručnjaka teško da će se ostvariti scenario koji je vlada zamislila da pad bude jedan odsto ili manje.

„Ne može nikako biti minus jedan odsto. MMF je procenio minus 1,5 odsto, a mislim da će biti bliže minus dva, ako ne bude nekog većeg zaključavanja ekonomije. Ali predsednik jeste u jednom u pravu, sledeće godine nećemo moći da računamo na doprinos poljoprivrede. Ova godina je bila izdašna, ali teško je očekivati sledeće godine da bude ne samo još bolje, nego čak i da rod bude isti kao ove godine“, ocenjuje Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja, dodajući da će mnogo zavisiti od prerađivačke industrije.

O tome će se mnogo više znati kada vidimo budžet i za šta su se vlasti odlučile.

„Videćemo da li će i dalje ulagati sredstva u bezbednost ili će se okrenuti nekim drugim projektima, poput zelene ekonomije, inovacijama, izgradnji komunalne infrastrukture… Građevinarstvo je ozbiljan faktor u BDP-u i dobro je što se ide u infrastrukturne projekte, ali nije dobro što nema tendera, nema studija opravdanosti nego se o tome da li će se nešto raditi odlučuje mali broj ljudi. Nedostatak jasnosti u sklapanju dilova je vid političke korupcije, a opterećuje buduće generacije kreditima“, ocenjuje Đogović.

Da bi na kraju godine pad BDP-a iznosio jedan odsto, potrebno je prema gruboj računici, da u četvrtom tromesečju BDP padne najviše 1,4 odsto.

Međutim, kako objašnjava Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, prošle godine u četvrtom tromesečju zabeležen je iznenađujuć i snažan međugodišnji rast od 6,2 odsto.

„Prošle godine treće i četvrto tromesečje su imali iznenađujuće visok rast zbog rasta građevinarstva što je izazvalo i određene sumnje, tako da je u četvrtom tromesečju verovatan pad, a ako bude nekog zatvaranja ekonomije moguć je pad i u odnosu na treće tromesečje. Sa dva meseca do kraja godine ni zatvaranje, koje sigurno neće biti jako, ne može previše uticati, pa je izvesno da će pad iznositi između minus 1,5 i dva odsto“, ocenjuje Arsić.

On ističe i da su u trećem tromesečju evropske ekonomije zabeležile snažan oporavak koji liči na slovo V što ukazuje da je osnovni razlog velikog pada bilo zatvaranje ekonomije.

Prema podacima statističke agencije EU, Evrostata, i fleš procene desetak EU zemalja, u trećem kvartalu na međugodišnjem nivou pad EU je iznosio 3,9 odsto.

Najveći pad je zabeležila Španija od 8,7 odsto, a najmanji Litvanija sa 1,7 odsto.

Inače Litvanija je i posle drugog tromesečja i prema procenama MMF-a ekonomija koja bi trebalo da ima najmanji ekonomski pad ove godine.

Pre desetak dana Svetska banka dala je procenu da će srpska ekonomija ove godine biti smanjena za tri odsto.