Ni „ubijanje“ firmi ne može brzo

Broj će u narednom periodu sigurno biti znatno veći jer u Privrednim sudovima kažu da se svega šest do osam odsto pravnih lica uvede u redovan stečajni postupak, ali sudeći po dosadašnjem tempu taj proces bi mogao prilično da potraje.

Prema odredbama novog Zakona, Narodna banka Srbije prosleđuje privrednim sudovima listu pravnih lica koja su u blokadi duže od godinu dana, ali je u početku primene novim pravila utvrđeno da će do marta 2011. spisak sadržati samo one čiji računi ne rade tri i više godina. Zatim će u postupak ući pravna lica sa dvogodišnjom blokadom, a tek u 2012. će početi puna primena Zakona. U roku od dva meseca, koliko traje predstečajni postupak, poverioci imaju mogućnost da uplate predujam potreban za otvaranje redovnog postupka, a ukoliko to ne učine, sud po službenoj dužnosti otvara i odmah zatvara stečaj i o tome obavesti Agenciju za privredne registre kako bi se izvršilo brisanje iz evidencije. Iako u novom Zakonu postoje pravne praznine, poput pitanja ko će zaposlenima iz firmi koje idu u brisanje zaključiti radni odnos, jer ne postoji imenovani stečajni upravnik koji bi to učinio, u privrednim sudovima tvrde da zbog toga do sada nisu imali problematične situacije.

– U firmama gde nije bilo poverilaca koji su zainteresovani da se sprovede redovan stečajni postupak, po pravilu je jedan do dva zaposlena, a reč je obično o osnivačima društava i oni sami su odlazili u PIO fond i bez problema regulisali svoja prava. Do sada nam se nisu obraćali radnici sa pitanjem ko će im zaključiti radni odnos, niti su se javljali kao poverioci zainteresovani za otvaranje redovnog stečaja, pa je pretpostavka da i tamo gde na papiru postoje zaposleni, oni realno više nisu u tim firmama ili udruženjima – kaže za Danas Biljana Đoković, PR Privrednog suda u Čačku i dodaje da je od aprila tom sudu stiglo 325 predmeta za otvaranje predstečajnog postupka, a već je 280 slučajeva rešeno otvaranjem i zatvaranjem postupka dok je za 35 pravnih lica uplaćen predujam i otvoren redovan stečaj.

Slična situacija je i u niškom Privrednom sudu, a sudija tog suda Goran Kontić kaže za Danas da je od 996 predmeta, rešenje o brisanju doneto već u 789 slučajeva, 61 pravno lice ušlo je u redovan stečaj, dok je kod preostalog broja procedura još u toku.

– Malo je verovatno da su se u tim firmama čiji su računi godinama u blokadi, zadržali radnici, ako i jesu, teško da oni mogu da sakupe nbovac potreban za uplatu predujma. S druge strane, ako se ne jave sudu, smatra se da nema zainteresovanih poverilaca, a mi nemamo obavezu niti mogućnost da ispitujemo da li su tačni podaci navedeni u predlogu NBS. Sličan princip je i po pitanju eventualne imovine pravnih lica. Mi u rešenju koje dostavljamo APR-u navodimo da se imovina pravnog lica prenosi na Republiku, ali o kojoj je imovini reč ne utvršujemo- objašnjava Kontić.

I predsednik Privrednog suda u Kragujevcu, Radovan Đurić, potvrđuje za naš list da je malo zainteresovanih poverilaca koji računaju da će bar deo duga naplatiti, pa je od 884 predloga za automatski stečaj, svega 60 ušlo u redovan postupak, dok je 669 već zaključeno i APR-u su prosleđena rešenja za brisanje.

– U preduzećima koja su već u postupku brisanja iz evidencije, u proseku radi jedan do tri zaposlena, ali bi trebalo imati u vidu da su to podaci NBS rađeni prema izveštajim PIO fonda. Mi ne ulazimo u proveru podataka jer sud za to nije nadležan i moguće je da će do kraja sprovođenja ovog postupka biti problema zbog neutvrđenog faktičkog stanja – kaže Đurić.

U pančevačkom Privrednom sudu od oko 400 pristiglih predmeta za predstečajni postupak, otvoreno je oko 30 redovnih stečajeva, a prema rečima PR-a tog suda, Nenada Unčevića, ako je i bilo zaposlenih, posebno u firmama gde nije upisana nikakva imovina, oni nisu imali pravni interes da uplaćuju predujam od najmanje 50.000 dinara jer ne bi imali stečajnu masu iz koje bi mogli da naplate uložen novac i potraživanja.

Inače, gotovo polovinu od ukupnog broja pravnih lica koja su došla na udar Zakona o stečaju, čak 6.450, čine društva sa ograničenom odgovornošću, koja za poslovni rizik odgovaraju samo do visine osnivačkog uloga, a on ne prelazi iznos od 500 evra. Među firmama, kandidatima za brisanje je 447 akcionarskih društava i 166 društvenih preduzeća. Na spisku NBS, od ostalih pravnih lica, nalazi se i 495 udruženja građana, kao i 181 društvena organizacija, dok je 1.665 pravnih lica u kategoriji „ostalo“ koja obuhvata pravna lica bez podataka o formi, ali i „zaboravljene“ političke partije, sportska društva ili poslovne zajednice.

Gužva u sudu

Na adresu Privrednog suda u Beogradu iz Narodne banke Srbije stiglo je ukupno 3.786 predmeta. Podatke o tome koliko je predmeta do sada rešeno, a koliko je ušlo u redovan stečajni postupak, koje smo od drugih sudova dobijali bez problema i čekanja, od beogradskog Preivrednog suda nismo uspeli da pribavimo ni posle trodnevnog obraćanja. Prema rečima sekretarice predsednika suda, „on je bio u velikoj gužvi“.

Šema DOO

Za stručnjake, visok udeo društava sa ograničenom odgovornošću nije iznenađenje jer se takve firme i osnivaju sa ciljem da se poslovanje odvija „komotnije“ nego u oblicima gde za rizik stečaja osnivač odgovara imovinom. „Poverioci bi to morali da imaju u vidu kada ulaze u biznis sa takvim preduzećima, a na zapadu je uobičajeno da se, ukoliko je partner društvo sa ograničenom odgovornošću, prilikom definisanja biznisa ukalkuliše i povećani rizik. Činjenica je da većina vlasnika firmi koje sada ulaze u proces brisanja, verovatno nije imala nameru da tako okonča poslovanje, ali su na pojavu prvih teškoća, reagovali tako što bi sve obaveze prebacivali na blokirano preduzeće, a za redovan posao osnivali bi novo. Imajući u vidu kako je funkcionisao i koliko je trajao stečaj po starom zakonu, te blokirane firme bile su svojevrsna „kanalizaciona cev“ za loše poslovne odluke, a to je vlasnicima omogućavalo da neopterećeni obavezama nastave da rade“, kaže za Danas Dragan Kostić, konsultant za poslovne rizike.