Iako još nema zvanične potvrde za to, od danas bi trebalo da počne da se naplaćuje naknada za prolazak motornih vozila kroz Mokru Goru, na graničnom prelazu Kotroman (na granici između Srbije i BIH). Odluku o naknadama donela je Skupština ovog parka prirode, pozivajući se na Zakon o zaštiti životne sredine, a odluku je potpisao predsednik Skupštine Siniša Kovačević.
Iako još nema zvanične potvrde za to, od danas bi trebalo da počne da se naplaćuje naknada za prolazak motornih vozila kroz Mokru Goru, na graničnom prelazu Kotroman (na granici između Srbije i BIH). Odluku o naknadama donela je Skupština ovog parka prirode, pozivajući se na Zakon o zaštiti životne sredine, a odluku je potpisao predsednik Skupštine Siniša Kovačević. Saglasnost na to dali su Ministarstvo za nauku i životnu sredinu i Ministarstvo finansija. Tako će Mokra Gora postati prvi park prirode u Srbiji u kojem će se naplaćivati ova vrsta naknade. Park prirode Šargan-Mokra Gora osnovala je Vlada Srbije, a njen direktor je filmski reditelj Emir Kusturica, koji je u Mokroj Gori, na Mećavniku, izgradio etno-filmsko selo, poznato kao Drvengrad.
Normalna stvar
– Deo novca dobijen naplatom naknade od zagađivača životne sredine biće usmeren lokalnoj samoupravi za izgradnju infrastrukture, od vodovoda, preko asfaltnih drumova do elektrifikacije, što bi inače država trebalo da radi. Takva naknada postoji u Austriji, Švajcarskoj i ostalim evropskim državama, koje žele da sačuvaju životnu sredinu i to je u tim zemljama normalna stvar – izjavio je nedavno Emir Kusturica, direktor parka Šargan-Mokra Gora, i obećao da neće biti klasičnih naplatnih rampi, već nekoliko informativnih centara u kojima će vozači moći da plate naknadu.
Odlukom je predviđeno da vlasnici automobila, autobusa i šlepera, na graničnom prelazu Kotroman, na putu Višegrad – Užice, plaćaju naknadu za prolaz kroz ovaj park. Naknadu neće plaćati vozila sa užičkim registarskim tablicama i građani Republike Srpske, sa prebivalištem u Višegradu. Naknada za automobile je 50, za autobuse 150, a za šlepere 350 dinara. Vlasnici turističkih agencija, preduzeća, biroa, plaćaće godišnju naknadu u iznosu od 7.544 dinara, hoteli i moteli 2.105 dinara, a odmarališta 1.351 dinar po ležaju. Iznajmljivanje motornih sanki košta 1.500 dinara, a bicikla 50 dinara dnevno. Pored toga naplaćivaće se snimanje filmova, fotografisanje u komercijalne svrhe u zaštićenom području, i to 8.900 dinara dnevno ako je reč o snimanju igranih filmova i reklama, tarifa za dokumentarne filmove iznosi 4.450 dinara, a za komercijalne filmove 3.000 dinara. Dnevna naknada za organizovani obilazak i prezentaciju posebnih prirodnih i kulturnih vrednosti na zaštićenom području, uz pratnju vodiča, za đake košta 14, za ostala lica 21 dinar, dok parking za autobuse košta 150, za automobile 50, a za traktore 75 dinara.
Direktor parka Emir Kusturica nedavno je saopštio da je odluka o naknadama doneta po zakonu i da će prikupljeni novac biti iskorišćen za očuvanje parka, ali i za finansiranje komunalne infrastrkture na ovom području. Najava uvođenja ove naknade izazvala je burne reakcije u javnosti, a kako je Kusturica tada objasnio, nije reč ni o kakvom haraču, veće samo o naknadi. – U Službenom glasniku izvršena je kategorizacija tih naknada. To nisu harači ni takse, jer takse naplaćuje država, a naknade naplaćuju parkovi prirode ili nacionalni parkovi. Naknada se naplaćuje zbog zagađenja životne sredine ugljen-monoksidom i to je praksa u razvijenim evropskim zemljama – tvrdi Kusturica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
