Nije lako biti mlad: koliko se isplati biti obrazovan u Srbiji?

Poremećaji tržišta rada proizveli su pored neizvesnih i turbulentnih tranzicija i neke nove oblike nejednakosti, pored starih koje opstaju. Rastuće interesovanje za položaj mladih na tržištu rada poslednjih godina podstaknuto je time što mlade osobe čine grupu za koju se vezuje veći rizik od opasnosti siromaštva i socijalne isključenosti, kao i da neuspešna tranzicija od škole ka poslu može imati nesagledive negativne posledice na druge životne tranzicije.

Ovome je doprinelo shvatanje da tranzicija od škole ka poslu predstavlja veoma važan segment tranzicije ka odrastanju, čija uspešnost umnogome predodređuje uspešnost drugih segmenata odrastanja mladih. Na primer, od načina i tempa na koji će mlada osoba izvršiti tranziciju od završetka školovanja do pronalaženja posla zavisi i porodična tranzicija, koja se odnosi na odluke mladih o osamostaljivanju od roditelja, stupanju u brak i roditeljstvu.

U Srbiji, prema poslednjem popisu iz 2011. godine, procenat mlade populacije je iznosio oko 20 odsto. Mlado stanovništvo stoga ni u kom slučaju nije marginalno, već predstavlja značajan radni potencijal zemlje. Štaviše, prema podacima zvanične statistike, od ukupnog broja mladih nešto više od 50 odsto je 2018. godine još uvek u procesu školovanja. Međutim, iz perspektive mladih gledano formalno obrazovanje paradoksalno postaje sve centralnije i sve marginalnije.

S jedne strane, formalno obrazovanje je i dalje visoko vrednovano, jer predstavlja ljudski kapital koji je neophodan da bi se osiguralo zaposlenje, ali se pokazuje kao nedovoljno, jer je u strategijama tranzicije od škole ka poslu neophodno uključiti i veštine koje se stiču u procesima neformalnog obrazovanja, i koje se stoga sve više vrednuju.

Ipak, važno je istaći da formalno obrazovanje i dalja prema ustaljenom mišljenju predstavlja najznačajniji mehanizam društvene reprodukcije i promocije. U prilog ovome govori činjenica da je procenat mladih koji iz godine u godinu stiče visoko obrazovanje rastući.

Stoga se nameće pitanje: koliko se isplati obrazovanje u Srbiji? Odgovor može pružiti istraživanje koje su sproveli Vuksanović i saradnici (2018) i koje ukazuje na to da stopa povraćaja na ulaganje u obrazovanje mladih u Srbiji iznosi 5,2 odsto, odnosno da svaka dodatna godina školovanja u proseku povećava zaradu mlade osobe za taj procenat.

Poređenja radi, prema rezultatima istraživanja Svetske banke (2014) stopa povraćaja na ulaganje u obrazovanje u proseku po zemljama sveta iznosi 10 odsto po godini školovanja, pri čemu važi da je stopa povraćaja na ulaganje u obrazovanje veća u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama.

U pogledu ličnih karakteristika mladih, rezultati ovog istraživanja sugerišu postojanje razlika u zaradi prema polu, budući da mlade osobe muškog pola ostvaruju zaradu koja je u proseku za oko 4,4 odsto veća u odnosu na mlade osobe ženskog pola. Dalje, rezultati upućuju da je zarada mladih osoba koje žive u urbanim područjima veća za oko 3,5 odsto u poređenju sa onima koji žive u ruralnim područjima.

Takođe, mladi koji su u braku i koji nemaju dece ostvaruju zaradu koja je u proseku veća za 12,2 odsto i 9,8 odsto, redom. Rezultati pomenutog istraživanja ukazuju i da ukoliko posmatramo starost, verovatnoća nezaposlenosti opada, a stabilnog zaposlenja raste sa uzrastom.

Uočeno je i da, ako se posmatra obrazovanje, verovatnoća stabilne zaposlenosti raste, a nezaposlenosti opada sa višim obrazovnim nivoom. Dakle, što je mlada osoba starija i više obrazovana to je rizik da će ta osoba biti nezaposlena manji.

Povezano sa sferom obrazovanja, i sfera zaposlenosti je poslednjih godina pretrpela značajne transformacije. Deo tih promena je strukturne prirode, i odnosi se na restrukturaciju globalnog tržišta rada u postindustrijskom društvu i nemogućnost integracije novih kontigenata mlade radne snage u ekonomsku reprodukciju društva. Nesigurno i nepredvidivo tržište rada ukida mogućnost standardne putanje tranzicije od škole ka poslu, čineći je odloženom i produženom.

Iako su odstupanja indikatora tržišta rada između mlade populacije i ukupne populacije karakteristična i za druge zemlje Evropske unije, ono što zabrinjava jeste visina ovih odstupanja u Srbiji. Prema dostupnim statističkim podacima, stopa nezaposlenosti u Srbiji za prvi kvartal 2019. godine je za lica radnog uzrasta iznosila 12,7 odsto, dok je za mlada lica iznosila 30,7 odsto.

Prosečna stopa nezaposlenosti je u istom periodu za zemlje Evropske unije, radi komparacije, za lica radnog uzrasta iznosila 6,5 odsto, a za mlada lica iznosila 14,4 odsto.

Naravno, ne može se zanemariti ni da su varijacije u pogledu ovog indikatora među zemljama Evropske unije značajna. Tako je, na primer, stopa nezaposlenosti mladih najniža u Nemačkoj, sa 5,6 odsto, a najviša u Grčkoj, sa 39,6 odsto.

Važnije, i pored poteškoća u pronalaženju stabilnog zaposlenja, mlada osoba u Srbiji čak i kada se zaposli prima zaradu koja je znatno niža od prosečne zarade. Prema poslednjim podacima statistike, mladi u Srbiji primaju zaradu koja je za oko 20.000 dinara niža u odnosu na prosečnu zaradu.

Ono što može delovati ohrabrujuće jeste da je među kreatorima javnih politika u Srbiji primetno rastuće razumevanje toga da neuspešna tranzicija od škole ka poslu doprinosi dugoročnim negativnim efektima tokom celokupnog životnog ciklusa.

U prilog ovome govori i skoro najavljeni investicioni plan, prema kojem su mnoge investicije usmerene upravo ka poboljšanju položaja mladih. Ostaje da se nadamo da će planirano u velikoj meri biti zaista i realizovano, jer nije lako biti mlad, a posebno nije lako biti mlad u Srbiji.

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Fondacija za razvoj ekonomske nauke