Izjava ministra finansija Dušana Vujovića da je Međunarodni monetarni fond priznao da je pogrešio u prognozi deficita Srbije, naišla je na skeptičan prijem u stručnoj javnosti – ne zato što podaci o boljim prihodima i manjim rashodima budžeta nisu tačni, već zato što, kako kažu – nije MMF taj koji je pogrešio.
– Međunarodni monetarni fond se u svojim zaključcima oslanja na nacionalnu statistiku. To znači da će pre biti da je Vlada Srbije loše prognozirala deficit, pa ga sada promenila, nego da je to uradio MMF. Pritom, ne mislim da je loše to što je Vlada pogrešila, jer je uvek bolje planirati veći deficit pa posle imati manji, nego obratno – kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
Ipak, prema njegovom mišljenju, veliko je pitanje da li su podaci iz prvog tromesečja ove godine održivi, odnosno da li će Srbija uspeti da ih ponovi i u ostalim mesecima do kraja godine.
– Planiran je deficit od 200 milijardi dinara, a sa ovim tempom ušteda bi trebalo da bude 100 milijardi – pošto je u prvom kvartalu za 25 milijardi manji deficit od projektovanog. Čini mi se da je to na prilično klimavim nogama. U prva tri meseca je ovako dobar rezultat ostvaren jer su neka javna preduzeća uplatila dividende u budžet, a država nije sprovela neke kapitalne investicije koje je trebalo, pa nije ni potrošila novac. To je kao u onoj narodnoj priči, kada čovek uči magarca da ne jede, i taman što ga je naučio, magarac ugine – kaže Savić.
Ovaj ekonomista ističe i da je broj zaposlenih porastao tako što su se inspekcije aktivirale pa su mnogi radnici na crno prijavljeni, što jeste dobro, ali ne doprinosi BDP-u. Uz to, kako kaže, za te radnike će sada biti uplaćivani porezi i doprinosi, što puni budžet, ali je i to jednokratni uspeh sa stanovišta rasta. Po Saviću, i dalje postoji mnogo rizika koji ugrožavaju dobre rezultate. Među njima su pitanja da li će Železara dobro raditi, da li će se naći kupci za hemijski kompleks i za FAP, kako će se završiti preostala privatizacija, da li ćemo imati dobru poljoprivrednu godinu, koliko će ljudi ostati bez posla i koliko će novca iz tranzicionog fonda i drugih budžetskih izvora morati da im se da u obliku socijalnih izdvajanja, jer će završiti na birou…
– Ovo što sada radimo jeste dobro. Deficit od 50 milijardi bi bila katastrofa. Ovo sada nije katastrofa, ali nije ni dobro. Mi ćemo imati održiv deficit tek kada u kontinuitetu budemo imali privredni rast i to ne jedan ili dva odsto, već više od toga, kada izvoz bude porastao nekoliko puta i kada budemo imali veliki rast u građevinarstvu. Tek tada ćemo moći da govorimo o tome da su nam se javne finansije oporavile i da nam zaposlenost raste stvarno, a ne samo statistički. A to nećemo imati još dosta godina – zaključuje Savić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
