Nije šija nego vrat: Da li promena statuta stvarno izbacuje uticaj politike iz vođenja EPS-a?

Izmena statuta i statusa najvećeg državnog preduzeća proteklih meseci izazivala je veliku buru u javnosti, mada je odlagana još od 2014. godine. Neke kritike poput one da je to uvod u privatizaciju EPS ministri oštro demantuju tvrdeći da on ostaje državni, ali odbrana od kritika da na ovaj način poslovanje EPS-a postaje još netransaprentnije nego do sada i pod većom kontrolom države, nije tako ubedljiva.

Ministar finansija Siniša Mali u petak je izjavio da se priprema novi zakon o upravljanju preduzećima u vlasništvu države, u saradnji sa MMF-om koji će biti u skupštini do polovine godine. Prema tom predlogu zakona „direktori EPS, u skladu sa novim statutom, više neće postavljati uz saglasnost vlade, što će omogućiti bolje upravljanje i finansijsko podizanje tog preduzeća“.

„Nadzorni odbor će birati direktora EPS bez prethodne saglasnosti vlade, ali i preuzimati odgovornost za rad preduzeća i direktora, koji treba da ispune ciljeve definisane poslovnim planom. To je ogromna promena i za loše upravljanje više neće biti izgovora da vlada utiče, da su to partijski rukovodioci i slično“, poručio je Mali dodavši da EPS ostaje u vlasništvu države.

On je ocenio i da su pred EPS-om tranzicija i godišnje investicije koje se mere milijardama evra.

Da podsetimo, novim statutom EPS je pretvoren u zatvoreno akcionarsko društvo, sa skupštinom akcionara od jednog člana, po svemu sudeći ministra energetike.

Skupština, odnosno ministar će postavljati nadzorni odbor od sedam članova, mada će jedan član, nakon protesta sindikata, biti iz redova zaposlenih.
Nadzorni odbor će postavljati generalnog direktora i izvršne direktore.
Ovo znači da se direktor EPS-a neće birati na konkursu, mada i do sada se to nije dešavalo iako je zakon tako propisivao.

Sagovornici Danasa smatraju da je prelaskom iz javnog preduzeća u zatvoreno akcionarsko društvo zapravo napravljen korak unazad i da je smanjena transparentnost upravljanja kompanijom.

Analitičar Bogdan Petrović slaže se da sada formalno vlada neće postavljati direktora EPS-a, ali suštinski će se i dalje tražiti saglasnost od vrha države, bilo usmeno bilo pismeno.

„Bez obzira ko će biti u Nadzornom odboru, izvesno je ko će se pitati oko izbora generalnog direktora. Teško da država neće da se pita ko će biti direktor najvećeg državnog preduzeća i da se neće konsultovati sa predsednikom države. Ne verujem da će biti suštinske promene“, smatra Petrović.

„A ko bira Nadzorni odbor?“, pita advokat Branko Pavlović, nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju dodajući da će uvek biti prostora za kritiku vlade, jer je država jedini akcionar preduzeća. On ističe da samo umetanje jednog organa, nadzornog odbora između vlade i preduzeća i nije neki dobitak.

„Nije suština promene statuta da skinemo odgovornost sa vlade, nego da se poveća javnost upravljanja kompanijom. Jedino je imalo smisla napraviti otvoreno akcionarsko društvo, podeliti akcije zaposlenima, bivšim zaposlenima i akcionarskom fondu i listirati ih na berzi. Onda bi morali da daju tromesečene finansisjke izveštaje, šestomesečne revidirane izveštaje, u skupštini bi sedeli bivši zaposleni EPS-a koji poznaju preduzeće. Oni bi mogli da kontrolišu, pitaju, da budu nesaglasni kod rapsolaganja imovinom velike vrednosti. Mogli bi da analiziraju planove i rezultate, da otvaraju pitanja u javnosti“, objašnjava Pavlović.

Umesto toga, prema njegovim rečima, dobili smo korak unazad.
„Sada će biti manja transparentnost nego kada je bilo javno preduzeće“, napominje on.

Takođe ističe i da mu je „jasno zašto to radi neko ko želi da radi šta hoće u EPS-u, ali ne mogu da pričaju da je to u moju korist“.

Dragoslav Ljubičić, predsednik sindikata Nezavisnost u EPS i član SDS-a ističe da je ovo primer kukavičjeg jajeta.

„Po novom statutu izvršni odbor nema odlulujuće nadležnosti. Sve je u rukama Nadzornog odbora, a NO postavlja skupština, odnosno ministar energetike i za to traži saglasnost vlade. Po novom preduzećem će se upravljati bez ikakvog uticaja javnosti, zapsolenih, bivših zaposlenih, malih akcionara… Smanjuje se transparentnost i klima u preduzeću je takva da niko ne oseća neko poboljšanje, već vidi ovo kao pripremu za otuđenje od građana“, navodi Ljubičić dodajući da je statut tako pisan kao da su mesta u NO „crtana za viđenije članove SNS“.

I ekonomista Danilo Šuković napominje da ako Nadzorni odbor postavlja vlada, onda će uticaj vlade ostati.

„Nije šija nego vrat. Ovo menjanje forme treba da zamagli suštinu, da u stvari ostaje isto. Nadzorni odbor treba da podnosi izveštaje ne samo vladi nego i Skupštini Srbije. Ovako iza tih članova NO stoji neko kome oni odgovaraju“, zaključuje Šuković.