Nije sporna članarina nego obavezno članstvo

Kao da su privrednici maloumni pa ne mogu sami da se organizuju i zastupaju svoje interese nego će to učiniti činovnici Komore minornih znanja o privredi – kaže u razgovoru za Danas Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

On dodaje da su privrednici, suprotstavljajući se ovom diktatu, podržali inicijativu za ocenu ustavnosti koju je Ustavnom sudu podnelo Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Zahtev je podržalo i 47 narodnih poslanika svojim potpisima.

– Sa zebnjom se pitamo kako je ovaj zakon od nadležnog skupštinskog odbora ocenjen da je u skladu sa Ustavom kada, očigledno, nije. U koliziji je, prvo, sa članom 55 stav 1 Ustava, kojim se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja, kao i pravo da se ostane izvan svakog udruženja. Krši se i član 18 stav 3 Ustava, ali i član 11 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, koji takođe garantuje slobodu udruživanja – ističe naš sagovornik.

Knežević je ocenio kao apsurdne izjave da je na sličan način organizovana Privredna komora Austrije, jer se njen način organizovanja ne kosi sa ustavom te pravno uređene zemlje EU. On ističe da to nije jedina nelogičnost.

– Kako je tekao proces podržavljenja PKS? Prvo su ukinute sve regionalne privredne komore. NJihova imovina postala je sastavni deo PKS, a zaposleni postali predstavnici nekakvih kancelarija PKS. Zatim je privrednicima nametnuto obavezno članstvo i selektivna članarina čiji iznos diskreciono određuje Komora. Zašto bi Komora bilo šta menjala u svom radu kada ima zakonom obezbeđene prihode od prenetih državnih ovlašćenja i obavezne članarine – pita Knežević i kaže da Komora, ukoliko želi privrednike u svom članstvu, mora svojim radom da im se nametne.

U međuvremenu, podseća, nakon usvajanja poslednjeg Zakona o komorama, u Srbiji je osnovano na desetine privrednih komora koje su registrovane, ali im sada preti gašenje jer će njihovi članovi morati da plaćaju članarinu PKS.

– Sa nemačkom i američkom komorom se nije smelo poigravati. Prvo su formirane nekakve mešovite privredne komore na osnovu navodnih bilateralnih sporazuma koji nikad nisu usvojeni u Skupštini. Nisu ni mogli, jer se međudržavnim sporazumima ne mogu regulisati načini udruživanja privatnih vlasnika kapitala. A onda su se dosetili, pa su te mešovite privredne komore nazvali mešovitim asocijacijama. Suspendovati uticaj domaćih privrednih komora, a praviti udruženja sa stranim, čudna je zamisao PKS, ali i razumljiva, jer su sve nove komore formirane na talasu nezadovoljstva radom PKS – naglašava Knežević i dodaje da mnogi privrednici PKS doživljavaju kao produženu ruku Vlade, odnosno Ministarstva finansija, a njen rad ocenjuju kao revijalni.

On PKS-u zamera ne samo to što insistira na obaveznom članstvu i uvodi diskreciono pravo pri određivanju članarine, već i što se nikad nije suprotstavila nijednom fiskalnom i parafiskalnom nametu na „polumrtvu privredu“. Na taj način, tvrdi sagovornik našeg lista, ona daje lažni legitimitet velikom broju zakona na koje se ne može uticati. „A upravo to i jeste osnovni cilj – potpuna marginalizacija uticaja privrednika koja se nalazi u katastrofalnom finansijskom stanju“, zaključuje Knežević.

Zarade i troškovi

– Privredna komora Srbije u Beogradu ima oko 200 zaposlenih ne računajući ljude u inostranim predstavništvima i regionalnim kancelarijama. Prema usvojenom finansijskom planu za ovu godinu, ukupni prihodi na koje Komora računa iznose 1,08 milijardi dinara, a isto toliko je predviđeno i da potroši. Pri tom, prihodi od članarina će dostići 590 miliona, od usluga će biti ubrano 493 miliona, od čega sopstvene usluge iznose 230 miliona a dodatne 222,6 miliona dinara. Prihodi od prenesenih ovlašćenja države su ogromni. Tako od TIR karneta i ugovorenih penala stižu 132 miliona, od ATA karneta 33 miliona, od izdavanja poslovnog prostora 105, dok finansijski prihodi iznose 70 miliona dinara. Kod rashoda, najveća stavka planirana je za zarade, naknade i ostala lična primanja, čak 496,2 miliona dinara, za zaposlene u inopredstavništvima troši se 30 miliona, čemu treba dodati još i troškove za njihov rad od 52 miliona, kao i promotivne aktivnosti koje su teške dodatnih 30 miliona. Na materijalne troškove 449,8. Za dnevnice u zemlji i inostranstvu predviđena su 24 miliona, koliko je i planirani regres za zaposlene, dok se troškovi reprezentacije „svode“ na 10 miliona. Za informacioni sistem, softver i obuku, izdvajaju se 34 miliona, a zbog izgubljenih sporova sedam – kaže Milan Knežević i dodaje da su zanimljive i zarade funkcionera, jer predsednik ima 167.600, potpredsednici kao i generalni, izvršni i direktor sektora za privredni sistem imaju istu platu od 150.840 dinara, dok direktori sektora industrije i poljoprivrede dobijaju 134.080 dinara. Prosek zarada za januar ove godine u PKS iznosi 76.349, najniža zarada je 50.280 dinara.

 

Ako treba – do Strazbura

– Obavezno članstvo je u suprotnosti sa Ustavom zajamčenim pravom da se ostane van svakog udruženja, sa Ustavom definisanom slobodom preduzetništva koja isključuje mogućnost ovakvog oblika udruživanja i praksom Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj članstvo u udruženjima u kojima pretežu privatnopravni elementi, poput Privredne komore Srbije, ne može biti obavezno. Privrednici ne žele zakonskom prinudom biti članovi ovakve Komore. Ako Ustavni sud proglasi ovaj zakon neustavnim, a verujemo da hoće, utuživanjem ćemo tražiti povrat svakog dinara u redovnom sudskom postupku ili u Strazburu – kaže Milan Knežević.