„Nije u interesu potrošača“: Kako će izgledati novi sistem podsticaja za gradnju obnovljivih izvora energije u Srbiji?

Naime, kako bi stimulisali proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije nadležni u Srbiji su 2013. godine uveli sistem fid-in tarifa koji vlasnicima OIE garantuje da će im u periodu od 12 godina Elektroprivreda Srbije za proizvedene “zelene kilovate” plaćati veću cenu od tržišne. To je obrazloženo time da je nužno stimulisati proizvođače iz obnovljivih izvora kako bi oni troškove investicije mogli da isplate u dogledno vreme.

Taj sistem je još uvek aktuelan, a troškove zbog toga što EPS skuplje plaća “zelenu” struju snose potrošači kroz takse za podsticaj razvoja OIE. Kako to u praksi izgleda može da posluži dostupni podatak da je EPS 2016. godine od potrošača naplatio čak 2,5 milijarde dinara za struju dobijenu iz obnovljivih izvora.

Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača struje iznosi 0,801 dinar po kilovatsatu pa tako potrošač koji mesečno troši 350 kilovatsati za tu količinu struje dodatno izdvaja 280 dinara, a onaj koji mesečno potroši 500 kilovata plaća dodatno 400 dinara, a u slučaju da se greje na struju i troši primera radi 700 kilovatsati za tu taksu će biti prinuđen da izdvoji još 560 dinara.

Izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije stvar bi trebalo da se promeni jer će se garantovane cene struje iz obnovljivih izvora dodeljivati na aukcijama, međutim, to ne znači da naknadu za stimulisanje OIE građani više neće plaćati kao i da će zbog promena računi biti niži.

Razlog za to je taj što će sistem fid-in tarife i dalje važiti za postrojenja snage manje od 500 kilovata, tu spadaju i male hidroelektrane, i vetroparkovi snage manje od tri megavata, s tim što one više nisu fiksne već će se za njihov iznos učesnici nadmetati na aukciji.

Na aukciji se određuje početna visina fid-in tarife a učesnici se na njoj nadmeću kako bi dali najnižu ponudu i time dobili posao. Te fid-in tarife su fiksne i obezbeđuju veću cenu od tržišne u periodu od 12 godina koliko ugovor potpisan sa EPS-om traje.

Kada je pak reč o velikim proizvođačima čiji su proizvodni kapaciteti veći od 500 kilovata za njih fid-in tarife neće važiti već će se oni na aukciji nadmetati za najpovoljniju cenu koja će biti prihvaćena. Aukcije će organizovati resorno Ministarstvo rudarstva i energetike.

U praksi će to izgledati tako što će nadležni odrediti maksimalnu cenu struje na aukciji. Učesnici aukcije će se pak među sobom takmičiti ko će dati najnižu cenu struje.

Pobednik će na taj način steći pravo da u narednih 12 godina ima zagarantovanu cenu struje, bez obzira kolika je njena tržišna vrednost u tom trenutku.

U slučaju da cena struje na domaćoj berzi u Srbiji bude niža od dobijene na aukciji razliku do nje proizvođaču će nadoknaditi država. Ako pak, cena na berzi bude veća od one dobijene na aukciji, proizvođač će biti dužan da tu razliku isplati državi.

Novac koji će država isplatiti proizvođaču ako je zagarantovana cena niža od trenutne tržišne pak biće namiren iz takse koju će plaćati potrošači električne energije u Srbiji.

Dakle, i pored izmena maloprodajna cena struje za potrošače će i dalje biti veća nego što je tržišna.

Stručnjaci ipak ističu da će taj procenat biti ipak manji nego što je to slučaj sada jer će EPS inkasirati deo sredstava od proizvođača iz obnovljivih izvora energije kada cena struje na tržištu bude veća od zagarantovane na aukciji jer će tada biti u obavezi da tu razliku isplati državi.

U tom procentu će onda biti i manji iznos računa za struju koji plaćaju potrošači u Srbiji.

Za razliku od proizvođača struje iz obnovljivih izvora energije čiji su proizvodni kapaciteti manji od 500 kilovata, a imaju pravo na fid-in tarifu, koji će struju moći da prodaju samo EPS-u, veliki koji se nadmeću na aukcijama za zagarantovanu cenu će je prodavati na slobodnom tržištu, kome žele, a cenu koju su izborili na aukciji će uvek imati bez obzira na berzansku cenu.

Manji proizvođači koji imaju ugovore sa EPS-om uvek mogu da ih raskinu i svoju struju ponude na berzama ako ocene da će tako zaraditi više.

Sagovornici Danasa ističu da novi sistem podsticaja za one koji se odluče da u Srbiji grade obnovljive izvore energije nije u interesu potrošača jer će oni, i to u uslovima ekonomske krize, biti i dalje prinuđeni da struju plaćaju po cenama većim od realnih.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, kaže za Danas da predlog Vlade, koji čeka na usvajanje u Skupštini Srbije, nije ni ni tržišni ni logičan a samim tim ni ispravan.

– Ne postoji nijedan razlog da cena struje za proizvođače iz obnovljivih izvora bude povlašćena odnosno veća od njene realne vrednosti. To svakako nije u interesu potrošača, koji struju plaćaju skuplje nego što ona zaista košta, ali istovremeno ni države niti Elektroprivrede Srbije. Ako se u Skupštini usvoji ono što je Vlada već odobrila to znači da će potrošači i dalje plaćati cenu struje po cenama iznad tržišnih kako bi se stimulisali proizvođači obnovljivih izvora. To nije dobar pristup i trebalo bi ga promeniti. Naime, ono što bi trebalo raditi je podsticanje građana da formiraju zadruge za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora ili druge oblike udruživanja kako bi obavljali tu delatnost. Takođe i EPS bi trebalo da gradi obnovljive izvore energije u svom vlasništvu i u tom slučaju ne bi bilo potrebe da podiže cene tako dobijene struje na nivo iznad tržišnog – objašnjava naš sagovornik.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić takođe smatra da proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije ne bi trebalo da bude stimulisana cenama većim od tržišnih.

– EPS kroz fid-in tarife plaća struju po cenama koje su veće od njegovih regularnih prodajnih cena. Nema osnova po kome bi proizvođači struje iz obnovljivih izvora energije bili povlašćeni na taj način u odnosu na druge učesnike na tržištu. Treba da važe ista pravila za sve na principima konkurentnosti a ne da neko bude u boljoj poziciji u odnosu na drugog. Takav sistem niti je svojstven tržišnim pravilima niti je u interesu potrošača koji dolaze u situaciju da struju plaćaju skuplje nego što njena realna cena iznosi – zaključuje naš sagovornik.