Nikad više pšenice nije zasejano, ali „tavanskim“ semenom, ratari nisu imali za drugo

Igranje na sigurno tako je, smatraju i poljoprivrednici, ali i analitičari, bilo jedino rešenje u ovom trenutku – a trenutak je takav da im nikada više novca nije trebalo.

Đubrivo je za godinu dana otišlo gotovo 130 odsto, gorivo je poguralo sve ostale cene, tako da je na agrotehnici uprkos višegodišnjim apelima paora opet moralo da se štedi.

“Sve je poskupelo, i đubrivo, seme, mehanizacija, tako da smo koristili naše seme koje smo tretirali”, kaže Jovica Jakšić, predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Da su imali novca dovoljno ne bi sejali seme koje su sami selektirali već bi, kako kaže, kupili semensku pšenicu.

“Gledali smo na tome da uštedimo, koristili smo našu, tako da je bilo teško. Osim toga, imamo i problem što na berzi cene idu dole, soja je pala 20 odsto, kukuruz, pšenica, imamo veliki problem i sa prodajom. Cena je u padu i kada je tako niko ne želi da proda”, kaže Jakšić.

Od države su dobili 1.000 dinara po hektaru, 20 dinara po litri mleka, po hektaru su dobili za gorivo i poljoprivredno osiguranje, a najavljena je i isplata svih subvencija do kraja godine.

“Problem treba sistematski da se reši, ovo od danas do sutra nema ništa, dok se ne uvode sve u legalne tokove biće teško. Mora da se zna ko može da registruje poljoprivredno gazdinstvo, da se zna ko može dobije subvencije, a ko ne”, ističe Jakšić i napominje da to nije ništa novo već nešto na čemu oni insistiraju godinama.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da će ovo biti istorijska setva pšenice, ali da su paori u prilično nezavidnoj situaciji, jer setva jeste skupa, ali da je veće pitanje šta će se desiti na proleće.

Pšenica zahteva najmanja ulaganja u sam uzgoj i setvu u odnosu na neke intenzivnije ratarske kulture kao što su kukuruz, šećerna repa ili soja, napominje on i to je bio motiv zbog kog su se poljoprivrednici odlučili za setvu pšenice.

“Oni traže prostor kako da što manje para potroše, a više uštede , tako što se opredeljuju za takozvanu tavansku pšenicu jer s aspekta agrotehnike to nije dobro, ali je iznuđeno”, ističe Galetin.

Cena pšenice trenutno jeste u padu, ali suviše je duboka kriza da bi se dozovolilo da se cena sroza na neki nivo od pre godinu ili dve, napominje on.

Pšenica je i dalje skuplja nego što je bila pre godinu dana, ali je sada pala sa 41 na 34 do 36 dinara.

Galetin objašnjava zbog čega su se ratari odlučili za pšenicu ove jeseni.

“Odnos ulaganja i prihoda je ovoga puta bio najpovoljniji kod pšenice. Ulaganja u kukuruz i soju su mnogo veća a prinosi su mali. Već dve godine unazad dešava se da te jesenje kulture imaju problem sa letnjom žegom i malim padavinama, a pšenica nema taj problem jer se skida pre nego što žega počne”, kaže Galetin.

To što je mnogo površina pod tavanskim semenom mogao bi, kako kaže, da bude problem sledeće godine, jer će prinosi biti mali. Najviše toga će, tvrdi, ipak zavisiti od vremenskih uslova koji budu do juna.

Bojazan da, ako rodi dobro, neće moći da se proda ne treba da postoji, smatra Galetin jer je to berzanska roba koja u svakom trenutku ima i svog kupca i svog prodavca.

“Strahujem da ovaj rast površina pod pšenicom ne postane pravilo i trend narednih godina, jer pšenica je kultura koja jeste strateška, ali nije poljoprivredna kultura na kojoj treba da se zasniva strategija naše agrarne politike”, napominje naš sagovornik.

Galetin podseća da je za domaće potrebe dovoljno 1,6 miliona tona pšenice, što je nekih 300.000 hektara, a mi je sada imamo na više od 700.000 hektara.

“Naš resurs, a to je plodno zemljište, treba da upotrebimo za uzgoj intenzivnijih kultura, za plastenike, za organsku proizvodnju i onih kultura koje zahtevaju veće ulaganje, ali i veće prinose. Bojim se da se vraćamo korak unazad, ali kada nemate jasnu strategiju i ciljeve u agrarnoj politici onda se dešava da se naši paori na osnovu trenutnih tržišnih okolnosti opredeljuju”, ističe Galetin.

On podseća da je Srbija na začelju Evrope po prihodima od poljoprivrede po jednom hektaru, a da Danci, na primer, imaju 20 puta veći prihod.

“Država je u velikom problemu jer mnogo duguju tako da će povećanje budžeta otići na isplatu starih dugova poljoprivrednicima. Nema tu suštinskog zaokreta u agrarnoj politici, taj problem je toliko dubok, a vidimo da se lakše kesa dreši za strane investicije nego za poljoprivredu”, kaže Žarko Galetin.

Podaci Udruženja Žita Srbije pokazuju da je ove jeseni zasejano nekih 725.000 hektara pšenice, a prošle godine pod njom je bilo 621.000 hektara.