Nikezić: Svaka kuća u Srbiji se dodatno zadužila 350 evra

„Svi pokazatelji govore da je ovo jedan napumpani balon koji je spreman da pukne, i što se tiče kursa dinara, i rasta BDP, deviznih rezervi, EPS je već pukao, slično se sprema i Telekomu. I kad pogledate šta nas čeka na jesen, to je jedan vrlo zabrinjavajući pokazatelj“, rekao je.

Profesor na Univerzitetu Singidunum Nikola Stakić takođe kaže da nas čeka loša jesen.

„Sigurno da neće biti dobro, biće i lošije na jesen. Mislim da u sferi poljoprivrede i hrane neće biti problema, niti nestašica, pitanje je samo cena koju ćemo platii da ne bude nestašica. Mnogo više sam zabrinut za sektor energetike“, ocenio je Stakić u emisiji „Da razumemo“.

Koliko može da bude duboka kriza na jesen i šta su predlozi dela opozicije za prevazilaženje krize?

Nikezić navodi da je srpska ekonomija pred kolapsom.

„Mi smo u prva četiri meseca imali manjak u budžetu od 660 miliona evra, što je duplo više nego prošle godine. Zato smo se zadužili dodatnih 850 miliona evra, što znači da je svaka kuća u Srbiji se dodatno zadužila sa 350 evra“, pojašnjava.

„Sve je lošije i sa deviznim rezervama. U prva četiri meseca one su smanjene za 2,3 milijarde evra, najviše na odbranu veštačkog kursa dinara. Kada pogledamo kako je rasla srpska ekonomija, vidimo da je najviše bila zasnovana na ogromnoj ekspoataciji prirodnih bogatstava. U okviru prerađivačke industrije, imate rast rudarstva, i to metalnih ruda, blizu 50 posto rasta, dok je sama prerađivačka industrija u blagom minusu“, kaže.

To jeste, dodaje, nešto što zabrinjava.

„Jer, građani nemaju nikakve koristi od toga, eksploatišu se prirodni resursi, izvoze se, nema prerade ovde i osim zarade zaposlenih, vi nemate pozitivne efekte ni na srpsku privredu, ni na građane Srbije“, priča Nikezić.

Na pitanje šta bi njegova stranka uradila, kaže:

„Više stvari. Najpre, uvođenje poreza na ekstraprofit za sve kompanije koje se bave eksploatacijom prirodnog bogatstva Sbije. U godinama kada se ostvaruje ekstraprofit, ne može da ima benefit samo onaj koji eksploatiše, nego i država i društvo u celini“.

Nikezić podseća da su u Srbiji „jako niske i stopa poreza i rudna renta“.

„Ako pogledate najveće proizvođače na svetu, Čile i Peru, imate rudnu rentu oko 40 posto, i 27 posto poreza na dobit. Mi bismo povećali porez na dobit i to bi bilo vrlo transparentno… Na taj način bi bilo benefita i za državu koja bi mogla da iskoristi ta sredstva za neku drugu namenu“, kazao je Nikezić.

Ograničenja za eksploataciju

Takođe, naglašava, potrebno je i da se uvede ograničenje godišnje proizvodnje i izvoza.

„Najveći rudnik bakra, Čukaru Peki, će biti eksploatisan u potpunosti za samo 13 godina. Kinezi će izvaditi i izvesti 73 tone zlata, što je duplo više nego što je ova zemlja akumulirala od Drugog svetskog rata do danas“, naglasio je Nikezić.

Prema njegovim rečima, te strane kompanije moraju da rade u sličnim uslovima kao u celom svetu.

„Oni rade u sličnim uslovima u celom svetu, i oni znaju da su standardi takvi u celom svetu. Da se dogovori koji su standarni nivoi profita, i kako se oporezuje vanredni profit…“, kaže gost N1.

Nikezić kaže i da, iako statistika govori da je Srbija u poslednjih šest godina ostvarila rast, da mora da se gleda šta je to što je nosilo taj rast.

„Najveći rast su nosile javne investicije, za koje smo utvrdili više puta da su precenjene, i ti iznosi ulaze u statistiku i pokazuju rast, a sve te projekte radimo iz stranih zaduživanja. Opet, nema velikih benefita za srpsku privredu i građane. Svi ti pokazatelji su jedan napumpani balon koji je spreman da pukne, i što se tiče kursa dinara, i rasta BDP, i deviznih rezervi. EPS je već pukao, slično se sprema i Telekomu. I kad pogledate šta nas čeka na jesen, to je jedan vrlo zabrinjavajući pokazatelj“, naglasio je Nikezić.

A kriza u koju je Srbija upala, dodaje, nema veze sa ratom u Ukrajini.

„Sve ovo nema veze sa krizom u Ukrajini. Posledice ukrajinske krize nas tek čekaju, posledice rasta cena energenata nas tek čekaju… Cene hrane su krenule da rastu još sredinom prošle godine, porasle su 3,5 puta više nego u EU, što pokazuju da je to posledica poremećene situacije u Srbiji. Naša ekonomska kriza je počela slomom EPS-a početkom decembra, a i sa Srbijagasom, koji je dočekao zimsku sezonu s praznim skladištima i morao da se snalazi uz ogromnu podršku države“, naveo je Nikezić.

Na pitanje da li je rešenje da se EPS privatizuje, kaže:

„EPS je u toliko lošem stanju da niko ne bi želeo da ga kupi. EPS nakon pet godina nestručnog upravljanja, trenutno ima negativnu vrednost po bilo kom parametru. Ono što govorimo od oktobra prosle godine, mi zahtevamo da se uvede vandredno stanje u celom sektoru, a da se u EPS-u uvede krizno rukovodstvo, da se sprovedu neophodne investicije, da se poboljša kvalitet uglja, da se izvrše neophodne investicije u zaštitu životne sredine, i da EPS postane igrač u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora“, rekao je Nikezić.

Loše stanje u EPS-u i nesprovođenje remonta, dovešće, kaže, do toga da ćemo narednu zimu dočekati ne samo bez uglja, nego i sa znatno lošim kapacitetima.

„Na jesen će možda biti i restrukcija struje. Zato su te stvari hitne i morate da imate vanredno stanje“, naglašava.

O tome da li je održiva „odbrana kursa dinara“, Nikezić kaže da – nije.

„Mislim da je to neodrživa politika. Ako znate da će investicije da padnu u ovoj godini, ako imate spoljno-trgovinski deficit, nikad veći, da imate da se očekuje kriza u celom svetu, imate ogroman pritisak na dinar i mogućnost da se monetarna politika vodi odbranom kursa i prodajom deviznih rezervi, nije dugoročno održiva i tu se moraju upotrebiti i drugi mehanizmi“, mišljenja je Nikezić.

Kaže – branio bih kurs, ali do određene mere.

„Monetarna politika značajno utiče na privredu zemlje. Naša privreda je zbog nerealnog kursa dinara, nama pada mogućnost izvoza. Sve smo manje konkurentni na svetskom tržištu“, navodi.

Nestašice hrane neće biti, ali koja je cena toga?

Profesor Nikola Stakić kaže da nas kriza „neće ubiti“, ali da će biti teško.

„Sigurno da neće biti dobro, biće i lošije na jesen. Mislim da u sferi poljoprivrede i hrane neće biti problema niti nestašica, ali je pitanje samo cena koju ćemo platiti da ne bude nestašica. Mnogo više sam zabrinut za sektor energetike. Koliko je do sada potrošeno na havarije u EPS-u, koliko je novca dato Srbijagasu, oko milijardu i po evra tim dvema kompanijama je dato, to je jedna ozbiljna emisija evroobveznica“, kazao je Stakić.

Kako je rekao, kad uzmete sistemske i nesistemske faktore, one na koje možemo i ne možemo da utičemo, situacija „neće biti bolja“.

„Ne vidimo kraj rata u Ukrajini, a to je glavni faktor koji će uticati na dalju situaciju“, dodaje.

Na pitanje koliko će se pogoršati standard građana, Stakić kaže da je sigurno da će se pogoršati.

„Inflacija je skočila preko 20 posto samo hrane. Kada dodate zaoštravanje monetarne politike, veliki broj građana će plaćati veće rate. To sada neće biti toliko bolno, ali ako Evropska centralna banka do kraja godine poveća stopu, može da se desi da rate skoče i 50, 60, 70 evra“, kaže Stakić.

Sagovornik N1 kaže, komentarišući havarije u EPS-u, da Srbija „nema taj luksuz da može sebi da dozvoli havarije takvih razmera“.

„Dobra informacija je da su skupe obveznice do sada već isplaćene, neke su zamenjenje u drugoj valuti. Dobra informacija je i da je 80 odsto našeg duga u fiksnoj kamatnoj stopi, ali loša informacija je da je oko 60 posto duga u evrima, moramo da uključimo i potencijalnu depresijaciju. Saglasan sam da se dinar na veštačkom nivou održava, ali ako bi oslabio 10 posto recimo, onda bi i naš javni dug znatno skočio. Postoji i ta socijalna komponenta“, rekao je Stakić.

Subvencije „izmakne kontroli“

Govoreći o subvencijama koje se daju kompanijama, Nikezić kaže da je to pogrešno.

„Ono što je Fiskalni savet naveo su skriveni izdaci za subvencije javnim preduzećima, misli se na EPS i Srbijagas, koji uopšte nisu stavljeni u fiskalnu stragegiju, a jasno je da će morati da bude. I umesto da se daje 200 miliona evra godišnje za šačicu stranih investitora, da ta sredstva se preusmete na hiljade srpkih fimi koje nabavljaju sirovine iz Srbije, koji zapošljavaju radnike i koje kada ostvare dobit, tu dobit će ponovo uložiti u Srbiji i pokrenuti drugi krug investicija“, navodi Nikezić.

Davanje novca stranim kompanijama, što je politika poslednjih 15-ak godina, nije dobra politika, kaže.

„Ja mislim da to nije bila dobra politika, ali u tom periodu je bilo ograničeno, i odnosilo se na nerazvijene opštine, gde je i taj iznos bio ograničen, maksimalno 10.000 evra. Danas imamo situaciju da je Henkel dobio 144.000 evra po radnom mestu za novi pogon za proširenje osveživača za WC solje. Problem je i jedno i drugo, što su dobili i što su dobili mnogo… Da li je bilo potrebno da dajemo Henkelu toliko novca, kompaniji koja postoji ovde jako dugo“, upitao je Nikezić.