Niko ne veruje u „rulet politiku“

Oni listom ističu da bi troškove tova podmirili i još zaradili kada bi otkupna cena bila i 120 dinara, pošto je cena kukuruza izuzetno niska, čak ispod osam dinara po kilogramu suvog zrna. Zadovoljstva, međutim, ne može da bude jer su obori prazni, a čak i oni koji su istrajali uprkos ogromnim teškoćama u poslednjih nekoliko godina, plaše se novog okreta „kola sreće“, odnosno da će, kada se obori popune, ponovo pasti cene, a svinjogojstvo donositi gubitke.

– Šta vredi visoka cena kada u našem selu za prodaju nema ni dvadeset tovljenika – rezignirano kaže Elek Kesegi, poljoprivrednik iz sela Kupusina u opštini Apatin. – Kriza je ispraznila obore, a poučeni tim iskustvima teško da ćemo ih uskoro ponovo napuniti.

Ljubomir Miljković, direktor Zemljoradničke zadruge Stapar, u istoimenom selu kod Sombora, kaže da je ova firma pre pola godine potpuno prestala da organizuje uslužni tov.

– Sada su cene nenormalno visoke, ali se ne kajemo što smo odustali od tova. Gubici iz prethodnog perioda bili su visoki i više nismo mogli da izdržimo da dočekamo bolja vremena. Klaničari nas sada pitaju zašto ne radimo kada ima zarade, a mi im odgovaramo da sami počnu da se bave tovom, pa neka oni zarađuju. U selu je gotovo 80 odsto stočara diglo ruke od svinjogojstva, a retki su oni koji će ponovo napuniti obore. Velika je, naime, neizvesnost kakve će cene da budu kroz šest meseci ili godinu dana, pa proizilazi da je bolje ne raditi. Digne se velika frka kada hleb poskupi, a nema rekcija kada cena mesa dostigne 500 dinara po kilogramu. Država, očito, ne vodi računa ni o poljoprivredniku, niti o građanima. Klaničarima, pak, uvek je dobro, a redovno kasne u obaranju cena mesa i prerađevina kada sirovina pojeftini – napominje Miljković.

Ni plana, ni strategije

U somborskoj opštini društvene farme i seljaci nekad su gajili i do 200.000 tovnih svinja godišnje, a klanica Panonka je, 1990. godine, ostvarila izvoz vredan 12 miliona dolara. Čajna kobasica, na primer, išla je kao alva na ruskom tržištu. Panonka je u međuvremenu propala, obori su ispražnjeni.

– Teško je razumeti ovaj haos, koji se često ponavlja – kaže za Danas Nenad Radin, poljoprivrednik iz Stapara.

– Vlast ne reaguje, robne rezerve kao da ne postoje, Komora i Zadružni savez tu i tamo poneku rečprozbore, ali nema plana i strategije kako da se stvori dugoročnija stabilnost, da se može raditi i bar malo zaraditi. Bio sam pre neku godinu u Sloveniji. Tamo postoje kvote, propisano ti je koliko možeš da proizvedeš i za to imaš neku garanciju. Preko toga, rizik je samo tvoj. Možda zvuči nelogično da sam u nekakvom strahu, iako u svinjogojstvu sada ima i ekstra zarade, ali kad se pomene Evropa hvata me panika. Ovako neorganizovani, sa nekvalitetnom proizvodnjom, ne možemo da izdržimo konkurenciju i bojim se opšte propasti – kaže on.

Radin ističe da je sa klanicama nemoguće sklopiti dugoročnije ugovore, ali kada se to i radilo, one ga u kriznim situacijama nisu poštovale. Na izvoz se ne može računati dok se strahuje od kuge, dok proizvodimo masne, a ne mesne svinje, dok se i na domaćem tržištu tovljenici ne budu plaćali po mesnoj jedinici. Nenadov deda obrađivao je samo 17 jutara zemljišta, a porodica je dobro živela. Za tek malo bolji standard, danas je potrebno obrađivati čak 145 jutara. Inače, Radin drži 20 kvalitetnih krmača i za isporuku će imati oko 200 tovnih svinja.

– Država je još u maju trebalo da mi isplati stimulaciju od 700.000 dinara. Tada je kurs evra bio 77, a danas znamo koliko je. Na toj razlici izgubio sam novac kojim sam mogao da, na primer, obezbedim grejnu sezonu. Beneficirano mineralno đubrivo stiglo je kada je setva pšenice bila uveliko u toku. I ova dva slučaja govore da Ministarstvo poljoprivrede pokušava da nešto uradi, ali, generalno gledano, to je nedovoljno. Najgore je što nema strategije razvoja – kaže Radin.

Mihajlo Romer, poljoprivrednik iz salaškog naselja Gradina kod Sombora, priču započinje podatkom da je dokupio tri vagona kukuruza u klipu, po ceni od pet dinara za kilogram, pa predočava računicu – vagon kukuruza u klipu košta 50.000 dinara, a to je vrednost tri tovne svinje od po stotinu kilograma.

Proizvodnja kao rulet

– I dalje učestvujem u ovom ruletu. Ovogodišnji bilans biće mi oko 300 tovljenika, za narednu godinu planiram tov 700 svinja. A kako će da bude, zaista ne znam. Sada je cena visoka, ali savest mi je mirna jer nadoknađujem gubitke. Za poslednjih godinu i po „proizveo“ sam milionski gubitak, a još sam, za razliku od nekih prijatelja koji su na kredit gradili objekte, dobro prošao. Držim rasne svinje, kvalitetno ih hranim, objekti su dobri, ali nemam partnera. Klanice neće dogovore, država kao da ne postoji, pa sam ponekad u dilemi da li da prodam prasad po ceni od 200 dinara ili da se bavim tovom i rizikujem, jer je neizvesno kakva će da bude cena kroz četiri-pet meseci – kaže Romer.

Dušan Milanko, direktor zemljoradničke zadruge u Kljajićevu kaže da je napokon i stočarima svanulo, ali je neizvesno koliko će ova situacija potrajati. Ta zadruge godišnje tovi između 10.000 i 12.000 svinja, a trenutna cena je 178,5 dinara po kilogramu žive vage. U ovom somborskom selu naglašavaju da su žitelji, ne samo zemljoradnici, godišnje tržištu isporučivali i po 50.000 prasadi, ali da sada i nakupci retko naiđu. Selo je tada dobro živelo, a sada posao traži oko hiljadu meštana.

– Situacija u stočarstvu, ali i u poljoprivredi ukupno, drastično se odražava na život seljana. Mnogo je siromašnih domaćinstava, a ta tendencija raste. Sada se proizvodi uz minimalnu upotrebu veštaka, staje i obori su prazni. Istina, ljudi proizvedu hranu za sebe, nisu gladni, ali nemaju za pivo ili da plate struju. Ima i uspešnih seljaka, ali manja domaćinstva neminovno propadaju – ističe Mirko Dražić, sekretar Mesne zajednice u Čonoplji.

U ovom, ali i u drugim selima, ne samo u somborskoj opštini, fabrika nema ili su propale. Od poljoprivrede, nekadašnjeg „maksimuma“ od 17 katastarskih jutara u prošlosti se lepo živelo, ali sada je neophodan mnogo veći posed. Mnogi su u agraru ostvarivali dopunski prihod. I penzioneri su, na primer, tovili dve-tri svinje, da povećaju primanja.

Prasad uskoro i 250 dinara po kilogramu

U preduzeću Budućnost iz Čonoplje, sela nadomak Sombora, podsećaju da su u uslužnom tovu nekad imali i po 23.000 tovljenika godišnje, a da ovogodišnji bilans teško da će biti veći od 2.500 utovljenih svinja. Procena je da će cena prasadi, uoči slava i novogodišnjih praznika, porasti na 250 dinara, ali njin nema dovoljno na tržištu, a valja računati i na konkurenciju nakupaca, koji uvek ponude veću cenu i isplatu na licu mesta. Pad proizvodnje objašnjava se činjenicom da država nema ama baš nikakvu politiku u stočarstvu, da je sve prepušteno stihiji, pod eufemizmom zakona ponude i tražnje, koja stočarstvom hara većdecenijama.

Slaba povezanost stočara i prerađivača

Prema podacima Privredne komore Srbije, učešće biljne proizvodnje u poljoprivredi Srbiji iznosi 58,8 odsto, a stočarske samo 41,2 odsto, mada je činjenica da bez stabilne i razvijene stočarske proizvodnje nema ni razvijene poljoprivrede. – Stočarstvo se većduže nalazi u krizi, sa značajnim padom proizvodnje. Jedan od razloga je i smanjenje potrošnje mesa zbog manje kupovne moći stanovništva, ali ima i sistemskih problema, kao što je nepostojanje dugoročne strategije razvoja stočarstva, neorganizovanost primarne proizvodnje, slaba povezanost stočara i prerađivača… Zbog toga su cenovni udari i oscilacije proizvodnje u toj grani česta pojava, pogotovo u tovu svinja. On je trenutno isplativ, jer je kukuruz jeftin, dok su tovljenici skupi. Zbog toga očekujem da će za nekoliko meseci doći do oporavka u toj grani, jer sada mnogi proizvođači nastoje da uđu u posao. Ali, to će doprineti hiperprodukciji, možda ponovnom padu cena svinjetine i tako u krug – kaže Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine, uz napomenu da na postoje tržišni mehanizmi „za peglanje tih udara“. M. J.