Niko neće u majstore

Uprkos tome što potreba za njima postoji, interesovanje za upis profila građevinske struke je malo.

– Građevinska škola Beograd uspela je lane da popuni planiranu kvotu za rukovaoce građevinskom mehanizacijom i keramičare, dok se za armirače prijavilo svega pet đaka, a četiri za tesara. Od njih je formirano jedno odeljenje armirača sa ukupno devet đaka, dok je profil tesar ugašen – priča direktorka ove škole Dragana Radovanović.

Ove godine iz školskih klupa izlaze samo tri tesara, dok ih u drugom razredu trenutno ima šest. Građevinska škola je inače jedina u Srbiji koja školuje zidare, tesare, armirače i montere suve gradnje.

Ova zanimanja su deficitarna, što znači da je učenicima koji ih upišu obezbeđen smeštaj u domu, a dobijaju i kredit od Ministarstva prosvete. Direktorka objašnjava da neke firme nude đacima stipendije, a sve to se precizira u ugovoru koje poslodavci potpisuju sa roditeljima učenika.

– Za nas kao školu je značajno da učenici u tim firmama obavljaju praksu i blok nastavu. Firme plaćaju učenicima na praksi topli obrok, a neki i prevoz. Iako se u javnosti građevinarstvo vezuje za propala preduzeća, to nije tačno. Ima mladih, stabilnih firmi koje posluju petnaestak-dvadeset godina i koje imaju potrebu za školovanim kadrovima – navodi Radovanović, dodajući da im u junu non-stop zvoni telefon i da građevinska preduzeća traže kadrove.

Kao jedan od razloga slabog interesovanja za upis ona navodi činjenicu da je stručno obrazovanje višestruko skuplje nego gimnazijsko. Srednjim stručnim školama ne ide naruku ni Strategija razvoja obrazovanja Srbije, koja predviđa povećanje broja mesta u gimnazijama, a kao još jedan ograničavajući faktor direktorka navodi da među roditeljima i dalje dominira svest da je bolje upisati dete u četvorogodišnji obrazovni profil nego izabrati majstorsko zanimanje, iako mnoga od njih nude brzo zaposlenje i solidnu zaradu. Radovanović kaže da poslednje dve godine u Građevinskoj školi nije bilo odliva đaka nakon što se završi upis, jer je Ministarstvo prosvete bilo principijelno i nije dozvoljavalo naknadno prebacivanje u druge škole.

Upravo su četvorogodišnji smerovi koji su najtraženiji među đacima u ovoj struci ujedno i najzastupljeniji na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. NJih je na birou krajem marta, prema podacima NSZ, bilo 3.679 od ukupno 8.164 nezaposlene osobe sa stručnom spremom iz oblasti građevinarstva. Od toga je 2.123 žena. Odmah posle njih, najviše je nezaposlenih sa završenom trogodišnjom školom (2.154) i dvogodišnjom (1.031).

Na portalu poslovi.infostud.com kažu da među zanimanjima iz građevinske struke poslodavci najviše traže stolare, kojih i nema toliko mnogo, što se vidi iz toga što tek šest kandidata konkuriše na jedno radno mesto.

„Značajna ponuda poslova bila je i za pozicije tesara i armirača, za koje su poslodavci takođe imali manji broj prijava kandidata, jer se radi o tradicionalno deficitarnim zanimanjima za koja svake godine beležimo pad interesovanja kandidata“, ističu na ovom portalu za Danas.

Građevinski tehničari su, takođe, traženi od strane poslodavaca, ali za razliku od prethodnih zanimanja za ovo postoji zainteresovanost, pa tako na jedan oglas u proseku konkuriše više od 50 kandidata.

Međutim, najveće interesovanje je, kako kažu na ovom portalu, za poziciju šefa gradilišta telekomunikacionih mreža, gde se na jedno radno mesto prijavi čak 351 kandidat zainteresovan za posao, a odmah iza nalazi se i tehničar za izradu tehničke dokumentacije gde na jedno radno mesto konkuriše u proseku 170 kandidata.

Predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Saša Torlaković kaže da je razumljivo zašto niko neće da se školuje za zanatlije jer su sve te „profesije malo plaćene“.

– Pravih, kvalitetnih majstora sa 10 ili 20 godina iskustva nema mnogo i zato su dobro plaćeni, najmanje 800 evra. Mladi, koji tek izlaze iz škole moraju prvo da se dokažu i ne mogu da računaju na velike plate u početku. To je jedan od problema. Osim toga, u celom sektoru građevinarstva prosek plata je ispod republičkog proseka plata i zato je potrebno da imamo granski kolektivni ugovor kojim bi se to rešilo – napominje Torlaković.