Niko nije imun na kinesku Incijativu

Kineski stručnjaci i predstavnici medija su uoči nedavno završenog Foruma u Pekingu ukazali na to da se stvara multidimenzionalna infrastrukturna mreža koju čine ekonomski koridori sa kopnenim, pomorskim i vazdušnim saobraćajnicama, te informatičkim autostradama, a tu su i projekti nafnih i gasnih cevovoda. Više od 100 zemalja i me|unarodnih organizacija pozitivno je reagovalo na Inicijativu, a 40 ih je potpisalo više od 50 sporazuma o saradnji sa Kinom. Većina država razmatra mogućnost da Inicijativu uključe u vlastite planove razvoja, pomenimo mongolski Prerijski put, ili kazahstanski Sjajni put, zatim Evroazijsku uniju (Rusija, Kazahstan, Belorusija, Kirgizija i Jermenija)) i tzv. Junkerov Investicioni plan za Evropsku uniju.

Podaci govore da je u periodu izme|u 2014. i 2016. godine trgovinska razmena Kine i zemalja BRI premašila tri biliona dolara. Ukupna spoljnotrgovinska razmena Kine, realizovana u 2016. sa zemljama duž B&R, činila je više od četvrtine ukupnog trgovinskog bilansa te države. U prvom kvartalu 2017, robna razmena izme|u Kine i zemalja B&R porasla je za 26,2 odsto na godišnjem nivou dostigavši 240 milijardi dolara, naveo je Sun Šiven portparol Ministarstva trgovine u Pekingu. Izvoz Kine u zemlje B&R premašio je 937,6 milijardi juana, što je za 15,8 odsto više nego u istom periodu 2016, dok je vrednost uvoza iz tih zemalja iznosila 717,7 milijardi juana (rast za 42,9 odsto). Kineske investicije realizovane u tim državama premašile su 60 milijardi dolara. Kad je reč o direktnim ulaganjima ona su u 2016. dostigla iznos od 14,5 milijardi dolara, što je 8,5 odsto svih kineskih investicija u inostranstvu. Do kraja 2016. su kineske kompanije ustanovile 56 ekonomskih zona u više od 20 zemalja BRI, što je tim državama donelo poreske prihode od oko 1,1 milijarde dolara i novih 180.000 radnih mesta. Kina ima sistem za saradnju industrijskih kapaciteta sa gotovo 20 zemalja i potvrđenim 51 važnim projektom u vrednosti od 27 milijardi dolara.

Kina je potpisala više od 130 bilateralnih i regionalnih sporazuma o izgradnji transportne infrastrukture. Prema pisanju kineskih medija, punom parom se gradi Kinesko-pakistanski ekonomski koridor, potpisana su uputstva za Ekonomski koridor Kina-Mongolija-Rusija, a uveliko se grade i železničke linije koje će činiti Novi evroazijski kopneni most. U toku je realizacija i drugih, ne manje važnih, transportno-infrastrukturnih projekata duž B&R, uključujuki luke u Kolombu, glavnom gradu Šri Lanke i tamošnjeg pristaništa Hambantota, zatim brze pruge Džakarta-Bandung u Indoneziji i Mombasa-Najrobi u Keniji. Kina je sa 40 milijardi dolara pokrenula Fond Puta svile za finansiranje tamošnjih projekata iz kojeg je, u prvoj rundi ulaganja, već namenjeno 5,3 milijarde dolara. Treba pomenuti i Azijsku banku za infrastrukurna ulaganja (AIIB), koja je osnovana 2015. na inicijativu Kine (trenutno ima 70 članova) i sa početnim kapitalom od 100 milijardi dolara. Pozajmice koje je do sada odobrila banka za multilateralni razvoj premašuju dve milijarde dolara.

„Drevni Put Svile pretvorio je poštanska sedišta i male oaze u velike gradove i omogućio razmenu među najvećim civilizacijama sveta. Istorija može biti tiha, ali nikada ne iščezava, pa je vreme da se podsetimo starih iskustvava kako bi oblikovali budućnost“, rekao je Hi Lifeng, predsedavajući moćne kineske Nacionalne komisije za razvoj i reforme.

Robna razmena železnicom

Železničke rute predstavljaju ključan deo novog Puta svile. Hiljaditi teretni voz koji povezuje Kinu i Evropu krenuo je 14. maja iz mesta Jivu u kineskoj istočnoj provinciji Đeđijang. Od 1. januara do 13. maja ove godine, broj teretnih vozova na relaciji Kina-Evropa porastao je za 612, ili za 158 odsto, u poređenju sa istim periodom 2016, navela je Kineska železnička korporacija. Kina trenutno ima 51 železničku teretnu rutu prema Evropi, sa vozovima iz 28 gradova koji stižu u 29 gradova u 11 evropskih država. Više tereta stiže iz Kine u Evropu, a uglavnom je reč o električnim uređajima delovima za automobile, nameštaju, mašinama i tekstilnoj robi. Vozovi se vraćaju natovareni vinom iz Španije, mlekom iz Poljske, ružinim uljem iz Bugarske, nemačkim automobilima… Prošle godine ostvareno je više od 3.500 železničkih tura između Kine i Evrope, a procenjuje se da će ih do 2020. biti više od 5.000.

Impresivni podaci

Prošle godine Kina je sa državama duž Puta svile potpisala ugovore o realizaciji novih projekata vrednih 126 milijardi dolara, što je za 36 odsto više nego 2015. Takav trend registrovan je i u prvom kvartalu 2017. godine – u 43 države na tom putu realizovano je 2,95 milijardi dolara kineskih nefinansijskih direktnih investicija. Zanimljiv je i podatak da je u Kini osnovano više od 780 kompanija iz zemalja B&R, uz ukupne investicije od 8,45 milijardi juana. Sun Điven, portparol Ministarstva trgovine u Pekingu, ukazao je i na to da su u periodu od januara do marta ove godine kineska preduzeća u 61 državi duž Puta, potpisala 952 projektnih ugovora, vrednih 22,27 milijardi dolara što je više od polovine ukupne vrednosti svih ugovora koje je Kina potpisala u prvom kvartalu.