Nikolić: Privredni rast od četiri odsto ove godine bila bi premija

Ovo je najveći kvartalni rast u Evropi, ali nije i najveći privredni rast na nivou cele 2019. godine. Evropski lider prošle godine bila je Irska sa procenjenim rastom od 5,7 odsto, a zatim Mađarska sa pet odsto. Privredni rast od preko četiri odsto imali su i Rumunija i Poljska, po 4,2 odsto, a Litvanija četiri odsto.

U regionu Centralne i Istočne Evrope za koje su objavljene procene Bugarska je dostigla 3,7 odsto, a Hrvatska tri odsto.

Prema podacima NBS, u poslednjem tromesečju najveći doprinos ekonomskoj aktivnosti dali su sektor usluga sa 2,6 procentnih poena i građevinarstvo sa 2,4 poena. Drugim rečima, ova dva sektora su sa više od 80 odsto doprinela rastu u periodu od oktobra do decembra prošle godine.

Ono što je važno pored samih cifara je i struktura privrednog rasta kao i kontekst. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ukazuje na to da ekonomsku aktivnost dominantno određuju dva uglavnom nerazmenljiva sektora.

„Pitanje je da li je i koliko je taj odnos proizvodnje razmenljivih i nerazmenljivih dobara održiv, s obzirom da su usluge i građevinarstvo uglavnom nerazmenljivi. Za zemlju kao što je Srbija važno je da ima jaku industriju“, napominje on.

Pored toga postoji i uticaj jednokratnih faktora na privredni rast. To se pre svega odnosi na Turski tok, odnosno izgradnju gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom.

„Ta investicija je realizovana u tajnosti. Nije objavljeno ni ko je to gradio, ni koliko ljudi je radilo na projektu, pa je teško oceniti efekat na BDP“, ističe Arsić.

On podseća da smo u prvom polugodištu imali spor rast, čak i kada se isključi efekat visoke baze iz prve polovine 2018. godine.

„Ovo pokazuje da smo imali nestabilan i varijabilan rast. Efekat niske baze iz prve polovine ove godine pomoći će malo rastu u prvom polugodištu 2020“, zaključuje Arsić.

Drugačiji pogled na strukturu srpske ekonomije ima ekonomista Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova. On ističe da je od rasta BDP u prošloj godini od 4,1 ili 4,2 odsto, doprinos investicija čak 3,1 procentni poen.

„To je najkvalitetniji izvor rasta koji nagoveštava i održavanje dinamike i u 2020. godini. Najviše su doprinele investicije u građevinske radove, ali bilo je i ulaganja i u opremu. Udeo investicija u BDP je dostigao željenih 24 odsto. Strane direktne investicije dostigle su sedam, osam odsto BDP-a i dvocifreni rast izvoza je posledica upravo visokih stranih investicija“, napominje on.

Inače, prema objavljenim podacima, državne kapitalne investicije iznosile su pet odsto BDP-a, strane direktne sedam-osam, što znači da su domaće privatne investicije iznosile oko 11 odsto BDP-a.

Upada u oči slab rast, skoro stagnacija industrije. Ukupna industrija je u 2019. porasla za 0,3 odsto, dok je prerađivačka povećana za svega 0,2 odsto. Nikolić pak tvrdi da je to uspeh budući da su evropske industrije krajem prošle godine zabeležile strmoglav pad. Prema njegovim podacima u decembru je recimo nemačka industrija imala pad od 7,2 odsto i to zahvaljujući velikom padu automobilske industrije, dok je recimo u Rumuniji zabeleženo smanjenje od 8,9 odsto u decembru.

„Ako bi se nastavio doprinos industrije i ove godine uz nisku bazu iz prošle u koju su ušli i efekti taksi KiM to bi bilo dobro, ali pitanje koliko će uspeti da odoleva ako loša situacija sa ekonomijama evrozone potraje. Takođe, tek će se osetiti efekti korona virusa i usporavanja kineske ekonomije. Zato očekujem da će ove godine glavni doprinos rastu dati domaća potrošnja. Ako uspemo da ostvarimo četiri odsto to će biti premija“, zaključuje Nikolić.