Foto: FoNet/ Slobodan MiljevićMeđugodišnji rast industrijske proizvodnje u oktobru iznosio je 0,5 odsto, dok je izvoz u istom mesecu bio za 9,1 odsto veći nego u oktobru prošle godine, rekao je Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova na predstavljanju ove publikacije.
Oktobarski izvoz iznosio je 1,6 milijardi evra, dok je međugodišnji rast uvoza bio 0,7 odsto ili 2,1 milijardu evra.
Nikolić je istakao rast prerađivačke industrije u poslednje četiri godine uz napomenu da je pre svega zahvaljujući stranim direktnim investitorima ostvaren napredak u tehnološkom nivou industrije.
– Kumulativni rast bruto dodate vrednosti prerađivačke industrije izražen u evrima od 2015. godine do 2018. iznosio je 41 odsto, što će verovatno biti najbolji rezultat u Evropi – rekao je Nikolić.
On objašnjava da je ukupni doprinos rastu dodate vrednosti u niskotehnološkim granama prerađivačke industrije od 2010. godine do 2015. bio 33,9 odsto, a visokotehnoloških grana svega 0,7 odsto, dok je u periodu od 2016. godine do 2018. godine doprinos niskotehnoloških grana rastu, pao na 19 odsto a povećao se doprinos visokotehnoloških sektora na 3,9 odsto.
U sredini, znatno je uvećan udeo srednje-niskih tehnoloških oblasti. Međutim, u dodatoj vrednosti prerađivačke industrije niske tehnologije i dalje imaju veliki udeo od 38,6 odsto.
Prema Nikolićevim rečima, tokom 2018. godine Srbija je po prvi put ostvarila suficit u razmeni proizvoda iz grupacije srednje-niskih tehnologija.
Vrednost izvoza ove oblasti je u odnosu na 2015. uvećana čak za 56,3 odsto i dostigla 4,3 milijarde evra. Srednje-visoka tehnološka industrija, gde se pre svega nalazi proizvodnja motornih vozila i delova je ostvarila suficit od 509,6 miliona evra. Nikolić zaključuje da su glavni doprinos ovim rezultatima dale strane direktne investicije. On ističe i da poslednjih godina SDI idu više u visoko tehnološke nego u nisko tehnološke grane.
– Od 603,5 miliona evra ukupnog prirasta stranog vlasništva u periodu od 2016. do 2018. godine, 212,6 miliona evra ili 35,2 odsto locirano je u oblastima koje pripadaju hajtek (visoke tehnologije) preduzećima. U tom periodu, prirast stranog kapitala u loutek (niske tehnologije) segmentu iznosio je 85,6 miliona evra. Srbija još uvek ne pripada grupi zemalja koje imaju dovoljno kapitala i znanja za ubrzani vlastiti tehnološki iskorak. Tehnologiju stoga faktički uvozimo privlačenjem stranih investitora. Uprkos brojnim izazovima ovaj proces je u prethodnom periodu očigledno bio uspešan – zaključuje Nikolić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
